Др Владан Станковић

Тема овог научног рада смештена је у домен друштвене аномије. Ефекти деловања појавних облика друштвене аномије изазивају друштвену ентропију и указују на трајну актуелност теме. Друштвена аномија разара друштвене процесе, обезвређује институције и девастира темељне вредности на којима почива заједница, па је Друштвени значај истраживања неупитан. Научна оправданост садржана је у потреби да се појаве и процеси из домена друштвене патологије расветле. Циљ истраживања је да се посматране појаве: дефинишу, класификују, систематизују и да се понуде оптимална решења за њихово превазилажење. Рад за Предмет истраживања има: откривање и дефинисање појавних облика друштвене аномије, указивање на штетност деловања ових неформалних oблика друштвеног понашања, као и давање предлога решења за превазилажење настале ситуације како би се штетна деловања отклонила. Аутори у раду полазе од: метода посматрања, анализе садржаја, развојног метода, упоредног приступа, метода унакрсних култура те низа метода из правних наука. Предметни оквир истраживања креће се у простору: социологије, социјалне патологије, политичких и правних наука.

Предстојећи попис у Црној Гори (који би требало да се одржи) аутоматски актуелизује питање статуса српског народа у тој новоформираној самосталној политичкој творевини. Стога је предмет истраживања овог рада усмерен на моделе редизајнирања статуса једне од две најбројније националне заједнице у Црној Гори – српског народа. Аутор у раду полази од предпоставке да је могуће редизајнирање националних односа у Црној Гори институционализацијом нерегулисаног статуса српског народа без нарушавања територијалне целовитости Црне Горе. Доминатан метод изтраживања је приступ моделовања. Поред овог метода биће коришћени и статистички метод, анализа садржаја, метод посматрања и упоредни приступ. Рад има за циљ да понуди могуће опције решења српског националног питања у Црној Гори. Научни допринос рада огледа се у простору идентитетских политика, статусних питања српског народа у окружењу, институционалних оснаживања капацитета регионалне сарадње и бесконфликтног решавања спорова. Друштвени допринос рада огледа се у решавању статуса српских националних заједница које живе ван простора Републике Србије.

Тема овог научног рада је политичко уређење Републике Србије дефинисано важећим уставом из 2006. године, који се због датума доношења, колоквијално, зове и: „Митровдански устав“. Предмет истраживања усредсређен је на односе три гране власти, уоквирене у известан поредак владавине – Политички систем. Временски опсег истраживања смештен је у период од 2006. године до данас, а просторни оквир се односи на територију Републике Србије. Циљ научног рада је да: проанализира, опише и оквалификује модел политичког система који дефинише устав Републике Србије из 2006. године. Истраживање полази од Опште предпоставке да је Политички систем Републике Србије, онако како га дефинишу уставотворци, парламентарни модел власти са модификованим надлежностима у корист Председника Републике који се бира на непосредним изборима. Научни значај истраживања своди се на анализу и оцену карактера политичког система у Србији, а друштвени допринос на јачање институционалних капацитета основних носилаца власти у Републици. Методи од који је аутор пошао у истраживању су: логички (индукција, дедукција, аналитички приступ), правни (догматско-нормативистички, системски, циљни) и политиколошки (институционални).

Рад за предмет истраживања има тренутне односе снага националних идентитета у Црној Гори. Истраживање има за циљ: да покаже тренутне односе снага између два кључна национална идентитета (црногорског и српског), да изкаже рефлексију идентитетских односа у простору политичког и верског, да понуди извесну прогностику будућих дешавања, и да пружи одређене предлоге мера и решења за превазилажење конфликтне ситуације. Како изгледа тренутно политичко позиционирање у пољу националних идентитета две оформљене националне заједнице у Црној Гори (црногорске и српске), и како се оно рефлектује у простору политичког? – основно је проблемско питање од кога изтраживање полази. Стога се као основна предпоставка узима да је питање националног идентитета у Црној Гори од пресудне важности за испитивање политичких релација. Без утврђивања политичких предпоставки није могуће створити услове за темељан развој друштва и позицирање у регионалним оквирима. Стога је истраживање политике националних идентитета од великог научног и друштвеног значаја како за Црну Гору, тако и за српски народ у целини. У раду је коришћен читав спектар метода: посматрање, анализа садржаја, поређење, социоисторијски приступ, развојни метод, институционални приступ...

Тема овог научног рада је Тридесетогодишњи рат (1618-1648). Предмет истраживања сконцентрисан је на верску и геополитичку (ре)конфигурацију Европе у Тридесетогодишњем рату, и месту Срба у њему. Односи међу европским силама након окончања рата потрајали су до првих Наполеонових освајања (на самом почетку XIX века), а принципи Вестфалског мировног уговора протегли су се све до краја Другог светског рата, безмало три века. Отуда је и значај Тридесетогодишњег рата од велике важности за међународне односе. Подпадањем под турско ропство Срби су се, управо од средине XVI до краја XVII века, нашли у никада тежој политичкој ситуацији. Стога се намеће Проблемско питање: Какав је допринос Срба геополитичким дешавањима током Тридестогодишњег рата? Мишљења смо да је ово најзапостављенији период српске историје, о коме се готово ништа не зна, па би било пожељно, и чак нужно, разсветлити га. Управо у разсветљавању верских и геополитичких односа снага у Тридесетогодишњем рату, и улози Срба у овим збивањима, треба тражити Научни значај и Друштвене домашаје овог истраживања. Архивска грађа и други извори тек у назнакама нам пружају необходне материјале за обраду података. Стога су се аутори у истраживању определили за следеће методе: историографски приступ, теорију игара, аналитички метод, дедуктивно закључивање...

Осврт на књигу: Valter Kasper. 2020. Da svi jedno budu – putevima jedinstva. Beograd: Beogradska nadbiskupija, str. 255.

Тема овог научног рада је политичка ситуација у сложеној државној творевини Босни и Херцеговини (у даљем тексту: БиХ). Аутор полази од полазне претпоставке према којој је политичка стварност у БиХ условљена архитектоником Дејтонског мировног уговора за три народа и два ентитета, па се у складу са тим пошло од Основне хипотезе да политичке односе у БиХ првенствено диктирају управо односи између три народа и два ентитета. Стога је за предмет истраживања одабрана политичка анализа односа између три народа у БиХ (Бошњака, Срба и Хрвата), и између два ентитета (Републике Српске и Федерације БиХ). Продубљујући истраживање аутор је у анализу увео и спољнополитичке факторе, који као значајан корекциони чинилац утичу на релације и употпуњују слику. Истраживачки захват обухвата простор БиХ, у временском опсегу краја друге и почетка треће деценије XXI века, са значајним освртима на период од Дејтонског мировног уговора до данас. Циљ истраживања своди се на анализу тренутних односа политичких снага између три народа и два ентитета. Научни значај истраживања политичко-институционалних условљености три националне заједнице и два ентитета и њихове рефлексије у међународним односима има за друштвену оправданост аналитичка сазнања о позицији српског народа у тренутном односу снага у БиХ. Аутор је у истраживању укрстио више метода: аналитички приступ, упоредни метод, метода посматрања, институционални приступ, статистички метод, анализу садржаја, циљно тумачење...

Предмет истраживања овог научног рада ограничава се на анализу владавине права и економског развоја, као институционализованих политичких форми, у Стратегији националне безбедности Републике Србије (у даљем тексту: Стратегија). Аутор полази од Опште претпоставке да Стратегија владавину права и економски развој сагледава као значајна помоћна средства у дефинисању и изградњи друштвене стабилности и безбедности Републике Србије. Стога се пред аутора поставља циљ који оправдава везу између инструмената владавине права и безбедности, и потврђује међузависност економског развоја као стимулатора друштвене стабилности и безбедности државе. У ту сврху аутор је одабрао метод анализе садржаја како би проанализирао и истумачио полазни документ, да би потом употребом и других метода попут: аналитичког приступа и синтетичког логичког метода генерализације, метода посматрања, упоредног приступа, статистичке обраде података... довео у везу полазне основе Стратегије са темељним принципима владавине права и економског развоја. Добијени резултати треба да: осветле гледишта Стратегије о политичким феноменима владавине права и економског развоја, да направе критички осврт на прокламовани текст у овој материји, и да понуде мере за евентуалну допуну текста и његово побољшање. Без владавине права и економског развоја нема ни стабилног и просперитетног друштва, па је друштвена оправданост оваквог истраживачког подухвата неупитна.

Научни рад који је пред нама позабавио се глобалним феноменом пандемије вируса COVID-19 (неки га још зову и: SARS-2). Предмет истраживања овог научног рада усредсредио се на домашаје COVID-19 да преко глобалне панике страха од смрти утиче на многобројне аспекте друштвеног живота: глобалне промене, политику, право, безбедност, тзв. „социјалне контакте“... Временски опсег ограничен је на последњих годину дана, са повременим истраживачким излетима 10-15 година пре настанка разматране појаве, а просторни оквир односи се на читав свет. Истраживање настоји да на мултидисциплинаран начин понуди одговор на проблемско питање: „Како глобални феномен страха од смрти, изазван пандемијом вируса COVID-19, утиче на друштвене промене?“, пружајући тако научни и друштвени допринос разматраној појави. Аутор је у раду пошао од читавог низа логичких метода (индуктивно и дедуктивно закључивање, генерализација и аналитички приступ) користећи методе и из друштвених, правних и политичких наука (метод посматрања, статистички метод, упоредни приступ, позитивистичко и циљно тумачење, институционални приступ...)

Тема овога научног рада је идентитет националних Црногораца. Предмет истраживања ће посебну пажњу посветити односу црногорског националног идентитета према српском националном питању и његовом идентитету. Истраживање је сконцентрисано на Црну Гору као просторни оквир у неограниченом временском опсегу. Најновија дешавања око имовине Српске православне цркве у Црној Гори побудила су потребу за преиспитивањем узрока проблемске ситуације. И поред актуелности разматране друштвене и политичке појаве, и њене присутности у медијима, чини се, да овој теми, у стручним и научним круговима,није посвећена довољна пажња. Отуда се циљ, научне потребе и друштвени значај теме преклапају: јавља се потреба да се српски национални идентитет у Црној Гори сагледаи из угла оних који заговарају концепт изградње националног идентитета Црногораца, како би се стекао потпуни увид у српски национални идентитет којем је посвећен пројекат овог часописа.Шта је садржина идентитета националних Црногораца и какав је његов однос према српству? – основно је проблемско питање овог истраживања. Истраживање полази од Основне предпоставке да је идентитет националних Црногораца недовршен и да још увек траје процес његове изградње. При томенамеће се тенденцијака уобличавањујединственог идентитета једне нове „црногорске нације“, која би обухватила не само декларисане Црногорце, већ и „све друге православне“ (и Србе), али и све оне који живе у правном оквиру савремене Црне Горе.Аутор покушава да проникне у развојне фазе изградње национал-црногорског идентитета, те се поред развојног приступа у истраживању користе и другиметоди, попут: поређења, упоредног метода, аналитичког приступа, метода посматрања, статистичког метода...

Приказ књиге: Маловић, Никола. 2018. Бока Которска и Србија. Београд: Књига комерц. 203 стр.

Рад који је пред нама бавиће се односом марксизма и католицизма. Предмет истраживања рада је нешто ужи, а истраживачки оквир се своди на: католичко виђење марксизма као друштве филозофије, идеологије и погледа на свет. Истраживање обухвата временски период од настанка марксизма као доктрине па све до данашњих дана, просторно оивичен нечим што би колоквијално именовали са „католичке земље“ (односно, на једно, глобално, „Католичко друштво“). Проблемска ситуација намеће потребу да се разсветли феномен марксизма из католичког ракурса, не само кроз укрштања и сучељавања: доктрине спрам филозофије, друштвеног учења спрам идеологије.., него и конкретних политика на терену друштвених, економских и политичких укрштања. Стога истраживачко питање рада гласи: Какво је католичко сагледавање марксистичког феномена? Да смо добили одговоре на ово питање, необходно је да поставимо извесне предпоставке које ће нам помоћи у добијању резултата. Полазна предпоставка је да су марксизам и католицизам два тоталитетна погледа на свет која настоје да пруже одговоре на већину земаљских (друштвених) питања. Ову основну примесу подкрепљују и неке споредне или посебне хипотезе: да су им есхатологије значајно супростављене; да је једна доктрина материјалистичка и дијаболистичка (марксизам), да је друга идеационистичка и монистичка (католицизам); да обе имају претензије у пољу политичког, и слично... Из укрштених налаза добиће се резултати који ће указивати и на извесну симбиозу супростављених учења и политичких деловања. Овај простор међуделовања оцртаће, на самом крају рада, извесне контуре односа. Да би се до те тачке стигло аутор је определио следеће методе из друштвених наука: анализа садржаја (докумената, грађе, текстова), метод посматрања, упоредни метод; од логичких метода: аналитички приступ, индукција, дедукција, синтетичко образлагање; међу правним методским средствима: дословно или догматско тумачење, циљно тумачење и правна аналогија.

Тема овог научног рада сажима сазнања и чињенице које указују на присуство Руске федерације у Југоисточној Европи у прве две деценије XXI века, што је и просторно-временски оквир истраживачког захвата. Рад полази од Опште претпоставке да је: Руска федерација у последњих двадесет година појачавала своје присуство у овом делу света – први период одликовао је дефанзивни политички утицај, док је у другом периоду руски утицај у овом делу света уочљивији. Стога се рад састоји од две целине: прве, у којој се разматрају Општи параметри геополитичке заинтересованости Русије за простор Југоисточне Европе; и друге, у којој се истичу сазнања партнерског присуства Руске федерације у овом делу света, а посебно на централном Балкану (у Србији). Аутор је у раду користио читаву палету метода из друштвених наука: посматрање, развојни метод, упоредни приступ, статистички метод, анализу садржаја, индуктивно закључивање, аналитички приступ, циљно тумачење... Истраживање има за циљ: да расветли улогу руског фактора у овом делу света, да укаже на константе руског утицаја, да поброји постојеће и могуће елементе сарадње и унапређења односа.

Тема коју је определио овај научни рад односи се на политички феномен стабилократије. Предмет истраживања фокусиран је у два аспекта: први настоји да структурално профилише институционалне поставке и механизме стабилократије; други смешта тако дефинисану и профилисану поставку у одређени друштвени и међународни контекст. Стабилократија представља новоуспостављени политички феномен на тзв. „транзиционом и посттранзиционом подручју” Источне Европе, у последњих десетак година. Посматрани политички феномен, иако се о његовој присутности упадљиво често говори у стручној и политичкој јавности, сасвим је мало, или готово никако, до сада, побуђивао пажњу научних кругова. Актуелност теме и недовољна проученост материје указују на њен изразити научни и друштвени значај. Све ове претпоставке отвориле су потребу да се актуелни политички процеси и научно апсолвирају: да се пропусте кроз научну апаратуру: да им се понуди смисао и значај и да се о њима искаже коначан, објективан и непристрасан научни суд. Стога је аутор спровео редукцију политичких феномена на структуралне саставне делове (компоненте). За потребе овога рада аутор је комбиновао: метод посматрања, структурални приступ, упоредни метод, анализу садржаја и идеално-типски метод из друштвених наука; од политиколошких метода: институционални приступ; међу правним методама: циљно тумачење правних норми; генерализацију и дедукцију из логичких метода. Посебан научни значај ова тема има за Пројекат који истражује демократске капацитете политичких институција.

Тема којом се бави овај научни рад јесу недавно одржани избори у БиХ за заједничке органе власти на нивоу државне заједнице. Предмет истраживања своди се на анализу изборних резултата, односе снага на релацији БиХ→Република Српска, и анализу потенцијалних перспектива. Временски оквир смешта истраживање у 2018. годину, а просторни се тиче БиХ, односно два ентитета који чине државну заједницу. Посебну пажњу аутор намерава да посвети проблемској ситуацији путем налаза стања који упућује на односе између три конститутивна народа у БиХ. Проблемско питање гласи: Како су избори за заједничке органе власти у БиХ консталирали кључне националне чиниоце у политичком простору? Истраживање полази од почетне хипотезе која гласи: Односи политичких снага у БиХ структурисани су око институционалних односа три конститутивна народа. Аутор је у раду консултовао низ истраживачких методских алата попут: аналитичког приступа, статистичког метода, анализе садржаја, упоредног метода, институционалног приступа, метода посматрања.

Овај научни рад бави се друштвеном кохезијом. Предмет истраживања полази од појмовног оквира дефинисања, потом истражује место и улогу друштвене кохезије у великим друштвеним теоријама опште социологије, да би се онда конкретизовао кроз појавне облике који институционализују друштвену кохезију. Проблемска ситуација полази од ситуационог налаза који указује да су институционализоване форме међуперсоналних односа знатно умањенијег конфликтног капацитета него што је то за очекивати. Поставља се Проблемско питање које гласи: Зашто је то тако? Који субјекти личне, интересне и вредносне односе држе у стању центрипеталних сила? Како се постојеће конфликтне ситуације потиру? Да би се то истражило аутор полази од две важне претпоставке: Прва је да друштвена кохезија делује зракасто: полази од мњења о неком „актеру-у-ситуацији“, прати и оцењује његово деловање и институционализује она понашања која у стицају понављања постају случај; Друга је да иза друштвене кохезије често стоје ауторитети који дају мишљења (мњење), исказују оцене о друштвеном понашању и деловању актера и дају предлоге за институционализацију одређених понашања и деловања. Аутор ће у раду користити разноврсне методе. Од социолошких метода: метод посматрања, интуитиван приступ, феноменолошки захват, бихејвиорални приступ, упоредни метод, анализу садржаја... Међу правним методама, посебно: догматски метод и циљно тумачење. Од логичких метода: синтезу, индукцију и дедуктивни приступ. Међу политиколошким методама: институционални приступ. Циљ истраживања је да открије често магловите и тешко уочљиве друштвене силе које једно друштво чине кохерентним. Научни значај истраживачког посла своди се на опажање друштвеног феномена кохезивног деловања у управљачким токовима. Стога је ова тема од великог научног значаја не само за социолошке и правне већ и политиколошке научне дисциплине. Друштвена оправданост рада огледа се у потреби уочавања кохезивних веза, њеној примени у свакодневним интересно-вредносним релацијама, и обезбеђивању стабилности у друштву (али и критичком сагледавању њених механизама).

Научни рад који је пред нама позабавиће се односом српског националног идентитета према политичко-идентитетском феномену црногорства. Предмет истраживања у ужем смислу биће политички однос снага између два сукобљена национална идентитета на простору Црне Горе: црногорског и српског – националног црногорства и традиционалног црногорства. Проблемска ситуација одкрива узроке сукоба српства и црногорства, бави се питањем (са)постојања црногорске националне свести, изтражује тренутне односе снага у сету идентитетских питања (који осим социопсихолошке димензије учествују и у политичкој равни). Проблемско питање гласи: Шта је црногорство из угла српске (само)идентитетске свести? Како је црногорство као национални идентитет настало, и како се данас испољава? Који су најзначајнији политички инструменти остваривања црногорског националног идентитета, и како он сагледава српско национално биће у Црној Гори? Да би се до ових питања дошло неопходно је поћи од основне предпоставке која гласи: Да су српски и црногорски национални идентитети два опречна и често сукобљена идејна, идеолошка и политичка концепта са значајним последицама по политичке и геополитичке процесе. Иако се истраживање бави претежно тренутним односима политичке моћи између два идентитета, и временски пропитује нарочито период од стицања независности Црне Горе 2006. године до данас, временски период истраживања знатно је дужи и допире понегде и до у средњи век, а у простором смислу сагледава пространства негдашње и садашње Црне Горе. Методски поступци истраживања су: генетички метод, развојни приступ, упоредни метод, метод посматрања, статистички метод, анализа садржаја, идеалнотипски приступ.., уз богато коришћење логичких метода (индукције, аналогије и дедуктивног закључивања). Научни циљ рада сводио би се на одкривање веза између српског и црногорског идентитета, проналажењу тачака сукоба, и могућности разрешења проблемске ситуације. Друштвена сврха научног рада тицала би се одкривања процеса који воде у политичке сукобе и регионалне конфликте и узпостављање мера превенције које одклањају трајну нестабилности у окружењу.

Приказ књиге: Јово Марковић и Горан Буџак, Досије КиМ - Српско сведочанство, Пешић и синови, Београд, 2010

Елите ce данас доживљавају као врхови супростављених класа које поседују ресурсе и управљају позицијама. У репрезентативном моделу демократије ове елите не само да се сукобљавају већ и међусобно сарађују заступајући ин­тересе својих база. Отуђење елита од база може довести до срашћавања интересних група богатих и моћних у једну класу. У Србији на измаку прве деценије XXI века дошло је до извесног срашћавања духовних, политичких, привредних и културних елита. Недостатак јасних правила, ниски и неодређени стандарди приликом одабира на елитне положаје, али и мито и корупција за пријем нових кадрова, учинили су да регрутација у елиту задобије патогене размере једног потпуно аномичног друштва. Овоме доприноси и сазнање да су се, у Србији, све наведене елите слиле у једну. У том случају пре се ради о Москиној (владајућој) политичкој класи него о елитама које се боре за премоћ у друштву нудећи своје: концепте, знања, идеје, способности... Лоша регрутација има за последицу незрелу, некомпетентну и неефикасну елиту која није у стању да одговори изазовима пред којима се ово друштво налази.

У овом раду биће речи о месту и улози српског наро­да у процесима глобализације. Захваћен неумитним процесима глобализације, српски народ налази се пред изазовима сопственог нестанка, што због непостојања националне стратегије, што због агресивних насртаја оног дела човечанства, који глобализацију посматра као средство унификовања читавог света по јединственим мерилима.

Приказ књиге: Винко Ђурић, Путинизам - историја, теорија, пракса, Институт за полилтичке студије, Београд 2008.

Аутор се позабавио феноменом основних функција социјалне државе из угла традиционалне и савремене хришћанске политичке мисли.

Овај рад позабавиће се феноменом партократског на­чина управљања политичким институцијама. Аутор ће најпре дефинисати појам партократије, потом ће извести њене основне појавне облике, а затим ће проанализирати утицаје партократског феномена на на­шу друштвену и политичку стварност.

Циљ овога рада је да укаже на основне импулсе сукоба у српском друштву и да предложи неке од мера за његово успешно превазилажење. Аутор најпре полази од основних теоријских (социолошких) претпоставки, како би касније могао да их методолошки преведе на поље радног дефинисања предмета истраживања. Коначно, аутор овако дефинисан предмет истраживања користи да применом мултидисциплинарног приступа проблему прикаже и практичне резултате истраживања. Користећи критичку научну теорију, али и функционалистички приступ предмету истра живања, аутор комбинује метод посматрања, статистички метод, метод анализе садржаја, упоредни метод и сл. социолошке методе ради извођења налаза стања, за који, на крају, предлаже и известан број ме­ра, како би се постојеће стање превазишло.

Приказ књиге: Мoмчило Суботић, Српско питање данас, ИПС, Београд, 2008, стр. 268.

Након радног дефинисања предмета истраживања, аутор ће укључивањем мултидисциплинарних метода настојати да одгонетне факторе који пресудно утичу на стварање различитих менталитета. У те мултидисциплинарне методе спадају: етнопсихолошки и социопсихолошки метод, али и упоредни и метод идеалнотипских образаца. Међу методама за анализу менталитета и карактера друштвених група и појединаца биће употребљени још и: метод интроспекције, интуитивни метод, историографски метод, метод анализе садржаја. Коначно, у осврту на политичку карактерологију страначких вођа, аутор ће обратити пажњу на примену неколико политиколошких метода. Применом свих ових метода аутор ће покушати да одгонетне како и у коликој мери фактори менталите­та утичу на карактере политичких вођа у Србији.

Циљ овога рада је да укаже на домашаје, значај и примену интеграционог поља политичког легитимитета у политичком животу Србије. Аутор је пришао предмету истраживања из неколико методских угло­ва. Најпре је дефинисао предметно подручје бављења користећи најшире схваћену методу анализе садржаја. Потом је у другом делу рада користио низ метода базираних на: упоредном методу, методу индукције и синтетичком методу. На овај начин остварен је јасан увид у предмет истраживања. Истовремено, аутор је истраживао предмет у пољу примењене политике покушавајући да укаже на основне смернице и правилности испитиваног као реалног политичког феномена.

Приказ књиге: Ханс Георг Бек, Византијски миленијум, Clio/ Глас српски, Београд/Бања Лука 1998.

Ураду аутор изучава везе између три хришћанске конфесије (православне, католичке и протестантске) и показатеља научнотехнолошког развоја, на основу чега изводи закључке о утицају конфесионално-културних чинилаца на политику научнотехнолошког развоја. Полази се од теоријско-појмовног оквира, прелази се на показатеље, спроводи истраживање, и на крају изводе закључци. Први део рада обухвата најпре теоријски оквир досадашњих истраживања у овој области, а потом и радно дефинисање предме­та истраживања (појмовни оквир). Други део рада спроводи операционализацију, тако што издваја оне показатеље који јасно указују на везу између конфесионалног и научнотехнолошког развоја. У трећем делу рада, на основу статистичких података, укрштају се независне варијабле конфесионалног (претежно: православне, католичке и протестантске земље) са зависним варијаблама научнотехнолошког развоја (на основу података OECD-a и EUROSTAT-a). Коначно, на основу добијених података, спроводи се закључивање о (не)постојању корелација између конфесионалног и научнотехнолошког развоја. Методи у садржинском смислу речи који се у истраживању користе су: метод посматрања, статистички метод, метод унакрсних култура и упоредни метод, те метод идеалних типова. Од формалних (структуралних) метода на истраживање ће бити примењени: индуктивни метод и ме­тод дедукције, конкретизација и генерализација.

У овом раду аутор се позабавио појавом која је пред­мет истраживања неколико научних дисциплина. Фундаментализам као појава предмет је проучавања: филозофије, политичких наука (политикологија религије), али и правних наука (канонског и аутономног права), те социолошких (социологије религије, политичке социологије и социологије развоја). Отуда ће истраживање предметне појаве обухватити интердисциплиниран и мултидисциплинаран методолошки приступ. Међу методима у политичким наукама: ме­тод дедукције и генерализације, у правним наукама: метод анализе садржаја норми канонског права и упоредни метод, а у социолошким наукама: развојни ме­тод и метод унакрсних култура.

Предмет истраживања овограда биће феномен политичких елита у Републици Србији. Проблемска ситуација биће концентрисана око питања: како партократски политички систем својим институционалним решењима у пракси омогућава плутократизацију политичких елита и њихоео измештање у водећу кла­су? Значај овог рада огледа се у анализи утицаја институционалних аномалија на стварање непожељних друштвених појава које доводе до раслојавања, конфликата и структуралних потреса. Аутор на крају рада износи и известан предлог мера, које би могле да допринесу уклањању или бар ублажавању аномичних стања у друштву по овом питању. Методе којима се аутор у истраживању бави јесу: метод посматрања, метод генерализације, метод анализе садржаја, упоредни метод.

У овом раду аутор се позабавио политичким системом италијанског фашизма у међуратном периоду. Аутор у раду комбинује неколико научних метода како би предмету истраживања пришао свеобухватно, примењујући: генерички метод, упоредни метод, ме­тод посматрања, социоисторијски метод и метод анализе садржаја (правних докумената). Значај истраживања огледа се у давању одговора на проблем ско питање које гласи: како је изгледао политички си­стем фашистичког поретка власти, и које су његове мане, а које предности, у односу на концепт либералнопредставничке демократије? Основна хипотеза од које је истраживач пошао гласи: политички систем фашистичког корпоративизма представља покушај да се на кризу либералнодемократског капитализма одговори свеопштом политичком и институционалном реорганизацијом друштва, у коме неће бити дове­дена у питање основна (правна) тековина капитали зма власништво. Потреба да се на реалну ситуацију на терену одговори адекватним институционалним мерама довела је до настанка политичког система фашизма. Аутор у раду даје најпре општи или полазни оквир предмета истраживања, потом указује на генезу настанка појаве, и коначно осликава политички систем посматране појаве.

Кроз овај научни рад аутор истражује идентитетско питање у Црној Гори. Предмет истраживања је идентитет као индивидуални доживљај колективних вредносних представа о: пореклу, нацији, вери, држави... Истовремено, овде се идентитету приступа и са становишта друштвеног (и националног) инжењеринга, кроз могућност и технолошке поступке замене идентитета асимилацијом. Аутор поставља проблемску ситуацију у раван запитаности пред чудовишном технологијом преобразбе идентитета прокламованим (и насилно-спроводним) грађанским концептом нације-простора који у својој суштини има поступке асимилације над колективитетима који му се опиру Проблемско питање тада је логично и консеквентно: како сачувати национални идентитет на основу етничког идентитетског порекла, непрекинутог предања, ужлебљене верске припадности (и праксе) и стремљења ка јединственом државотворном простору? Услед међупредметности теме (историја, социологија, политичке и правне науке) аутор користи разнородне методске поступке: одразвојног метода, преко метода унакрсних култура, метода конкретизације и генерализације, до нормативног метода и метода анализе садржаја... Циљ истраживањаје даукаже на штетност грађанског концепта црногорске нације по српске националне интересе. Значај истраживања је од велике важности за дефинисање коначног статуса српског народа у Црној Гори.

У овом иновативном научном раду аутор је за пред­мет истраживања одабрао везу конфесионалног са показатељима економског развоја међу земљама кандидатима и чланицама Европске уније. Аутор је доминантну конфесионалну припадност држављана појединих земаља-чланица ЕУ одабрао за независну варијаблу, а као променљиве варијабле изабрао је низ економско-развојних показатеља. Тако ће се добити сазнања и о политици/политикама економског развоја. У раду је примењен читав спектар метода: статистички метод, метод посматрања, упоредни метод, метод генерализације, и као допунски метод унакрсних култура. На основу анализе интензитета и правилне заступљеност земаља на мерној скали, истраживач је донео извесне закључке који указују на постојање веза између културних (и још уже религиозних) чинилаца и показатеља економског развоја. На овај начин је интензивирана запитаност о месту и улози културе и религије у друштвеној акцији која се тиче економског развоја једне нације, а преко одабране политике економског развоја.

Овај рад се позабавио размерама деструкције погрешно постављеног модела развоја. Ради се заправо о безконцепцијском стању развоја или стихијском развоју (нео)либералне економије. У таквом моделу развој је тек последица: низ стицаја прираста, коме тек до­приноси успешно пословање предузетника и обртника на тржишту. Овакав модел развоја је идеалнотипски, могућ али тек посредан, и у конкретном случају често недостижан. Ако узмемо у обзир и окружење у коме живимо сасвим слободно, немогућ! Удар на животни стандард, беда и немаштина, међутим, траже решења за горуће свакодневне проблеме: запошљавања, лечења, социјалне заштите, стамбене и демографске политике... Понуђена решења која нам се нуде: да чекамо да нам политичари прибаве стране директне инвестиције, или да сами правимо у својим пребивалиштима мале производне погоне делују гротескно. У тим идејама и тим политичким порукама не видимо само покушај манипулације неспособних политичара, него и сву немоћ да се ишта промени, и што је најгоре сурови покушај да се некако неиздрживо стање очува. И заиста коме све смета један посве нови приступ економисања који би зарад развоја морао да мења све: од редистрибуције политичких моћи до својинских односа у нашем друштву?Аутор је у овом раду применио читав спектар социолошких, економских, политиколошких и правних метода, а конкретан циљ истраживања усмерио на изналажење мера развојне политике које би једно друштво у транзицији усмерило према: економском расту, институционалној трансформаци­ји, јачању институција, подизању националне привреде, демографском расту...

Какве везе има геополитичка есхатологија са изградњом верског идентитета, нарочито ако се има у виду једна мала земља, каква је Србија, и један бројчано ма­ли народ као што је српски? То је логично, али и проблемско питање овог научног рада на које ваља дати одговор. Из проблемског питања се назире и предмет истраживања у раду, а он се тиче контекстуализирања верског идентитета на основу спознаја из религијске геополитике. Овако дефинисан предмет истраживања узима у обзир верски идентитет који престаје да буде само дефанзивни чинилац и одбрамбени стуб надирућим (страним) идентитетима, већ постаје моћан офанзивни чинилац и мост сарадње и размене са другима довољно снажан да се одржи и опстане. (Само)одрживост утиче да се верски идентитет мора сагледавати кроз спољнополитички контекст, а њега нема без сазнања из религијске и есхатолошке геополитике, које су најстабилнији параметри савремених, међународних и геополитичких односа. (Евро) интегративни процеси Србије утичу на актуалност теме, а значај рада се огледа у давању доприноса за прављење спољнополитичких приоритета земље. Приоритети би морали да имају јасну утемељеност у верском идентитету, али и обратно: да утичу на про­мене верског идентитета, како би читав систем био адаптивнији, а добити (спољне) политике успешније. Уз обиље примењених социолошких, политиколошких и логичких метода (посматрање, анализа садржаја, конкретизација, генерализација, упоредни метод, ме­тод унакрсних култура и сл), овај рад ће покушати да пружи одговор на задато питање које гласи: каква је улога контекстуализирања есхатолошке геополитике на изградњу домаћег верског идентитета?

Приказ књиге: Зоран Милошевић, Унија корпоративног капитализма, Институт за политичке студије, Београд, 2014, 204 стр.

Овај научни рад за предмет истраживања има не­давно окончане изборе у Босни и Херцеговини (БиХ), и кроз изборне резултате анализира односе унутар државне заједнице БиХ, са посебним освртом на српско питање. Кроз призму изборних резултата сагледавају се: међуентитетски, етнички, политички и економско-социјални односи унутар једне сложене творевине каква је БиХ. Просторно одређење своди се на БиХ као простор и државну творевину (Федерацију БиХ и Републику Српску), а временско одређење на резулта­те избора 2014. године са освртом на постдејтонски период (од 1995. године наовамо). Циљ истраживања огледа се у вези између изборних резултата, као показатеља политичких, етничких и верских процеса у једној сложеној заједници, и институционалних недостатака који проблеме перпетуирају. Методи од којих аутор полази су: статистички метод, упоредни метод, институционални приступ, циљно тумачење правних норми, анализа садржаја и др...

Приказ књиге: Мухамед Јазди, Политичка теорија ислама 1, Фондација Мула Садра, Сарајево, 2014, стр. 323.

Овај оригинални научни рад рађен je као теренско, социометријско истраживање. Наручилац пројекта је Канцеларија за Ко­сово и Метохију Владе Републике Србије. Асистенцију у пројекту обавило је Удружење ратних ветерана града Београда, као подизвођач пројекта. Предмет истраживања је социјални статус ратних ветерана са подручја Косова и Метохије из четири општине на Ко­сову (Косовска Митровица, Лепосавић, Зубин поток и Звечан), и једне са подручја Метохије (Гора). Теренско истраживање је рађено у периоду јануар-март 2014. године, а читаво истраживање довршено до средине априла 2014. године. Методи у истраживању су: анкета (упитник), метод дедукције и генерализације.

Аутор je у овом раду проблему идеологије пришао на мултидисциплинаран начин. Полазећи од дефинисања појма идеологије, прелазећи на улогу, место и значај идеологија унутар друштвеног система (социолошка анализа), аутор се коначно позабавио и типологијом политичких идеологија, али и њиховим контекстуирањем у политичком поретку савремене Србије.

Овај рад је ретроспектива форми организовања војвођанског аутономног статуса. Аутор је феномену статусног положаја Војводине пришао мултидисциплинарно. У раду је користио историјски и политиколошки приступ. Истовремено, предмету истраживања пришао је употребом више правних метода тумачења: пре свих догматско-нормативистички приступ у тумачењу правних извора, без запостављања и циљног и аналогног метода, без којих није могуће на озбиљан начин истражити смисао садржаја правних аката. На крају рада аутор износи суд о новом статуту Војводине.

Приказ књиге: Ханс Герог Бек, Византијски миленијум, Clio - Глас српски, Београд-Бања Лука, 1998. 150. стр.

У овом раду аутор се позабавио утицајем хришћанског конфесионалног чиниоца на корупцију. Прецизније, рад доводи у везу распрострањеност корупције у земљама које припадају једној од три највеће хришћанске конфесије, тако што разматра карактер и степен корупције у православним, католичким и протестантским земљама. Рад настоји да проблему приђе најпре кроз радно дефинисање предмета истраживања, поставља основни хипотетички оквир, потом утврђује његове методе, приступа теоријској обради предмета истраживања, врши операционализацију превођењем на мерљиве величине, обрађује податке, врши систематизацију и класификацију добијених резултата, и коначно у завршном разматрању упоредном методом доноси закључке. На самом крају рада аутор даје и известан предлог мера које би свако истраживање требало да садржи.

У овом раду аутори су се позабавили анализом уставног положаја Републике Српске спрам централних органа у Сарајеву. Не прејудицирајући оцену, аутори применом догматско-нормативистичког, циљног, упоредног, развојног и метода анализе садржаја норми које регулишу основне оквире политичке власти у Републици Српској и Босни и Херцеговини, најпре анализирају основне уставне и политичко-институционалне темеље БиХ и Републике Српске, потом истражују поступке и акта о преношењу надлежности са Републике Српске на централне органе у Сарајеву, и на крају дају коначну оцену и суд о карактеру уставног положаја Републи­ке Српске, избегавајући при томе да за предмет свог истраживања узму државно уређење РС-а (јер би се тиме промашила намера истраживања), али и БиХ (јер би се тиме прејудицирао закључак о карактеру сложене државолике творевине каква је БиХ). Значај истраживачког подухвата огледа се у давању суда како о уставном положају ентитета на основу Париско-дејтонског мировног споразума (те око уставног карактера и природе дејтонске БиХ) тако и око тренутних односа политичке власти Републике Српске и БиХ. Из овога се може пропратити развојни пут Републике Српске и БиХ, те предвидети тенденције њихових међусобних релација у будућности, како би се превентивно онемогућили неки нови сукоби, али и угрожавање националног интереса српског народа у овом делу Балкана.

Приказ књиге: Мухамед Јазди, Политичка теорија ислама 2, Фондација Мула Садра, Сарајево, 2014, стр. 328.

Овај научни рад за предмет истраживања има изналажење политичког решења за случај Превлака. Полуострво Превлака чини, заправо, земљоуз (истог имена) који се продужава у полуострво-рт Оштра (или Оштро) на самом улазу у Бококоторски залив, на његовој крајњој, југозападној страни. Издужено полуострво-рт je спорна територија Републике Црне Горе и Републике Хрватске, и од великог је значаја за контролу читавог Бококоторског залива, јединог фјорда у појасу Медитерана. Територијални значај који спорно подручје има по Републику Хрватску, и безбедносни значај који има за Републику Црну Гору додатно се усложњава значајем који овај простор има за Републику Српску (БиХ) на коју се посредно и непосредно наслања, али и за Републику Србију због бројне српске популације у општини Херцег Нови, и непосредног суделовања Србије (као конституента СРЈ и СЦГ) у преговорима око Превлаке. Истраживање захвата период од распада СФРЈ (1991) до данас. Аутори су истраживању феномена пришли мултидисциплинарно (међуна родни односи, међународно јавно право, мировне студије), уз коришћење разнородных метода (упоредни метод, студија случаја, статистички метод, анализа садржаја...) како би дошли до предлога мера за решење случаја.

Сведоци смо неефикасности система власти на свим нивоима... Овај научни рад постараће се да препозна основне узроке умањења ефикасности рада политичких, правних, економских и социјалних институција у Републици, које учествују (или би бар требало да учествују) у процесима одлучивања. Временски опсег истраживања захвата тзв. период транзиције: од 2000. године наовамо, а просторна протежност тиче се Републике Србије. Значај истраживачког подухвата непосредно се тиче Пројекта у чијој припреми учествује и овај часопис, а тиче се давања доприноса за увећавање демократског капацитета институција и власти у Републици Србији. Научна оправданост истраживачког захвата указује на могућности оптимизације демократских капацитета власти у Републици, те на стварање (пред)услова за ефикаснији привредни и друштвени развој. Методи од којих ће се у истраживању поћи су: узрочни или каузални метод, метод посматрања, институционални приступ, приступ рационалних очекивања, упоредни метод, метод генерализације и метод конкретизације, индукције и дедукције... Основна хипотеза од које се у истраживању полази јесте да: постоје друштвене, политичке и институционалне аномалије које ометају правилно функционисање друштвених, политичких, економских и правних институција у Републици Србији, па се умањују демократски капацитети функционисања власти. Отуда ће циљ истраживања бити да препозна те узроке, те да сажето понуди сет мера за њихово превладавање.

Овај научни рад позабавиће се основним политичким смерницама економске политике која се спроводи у Србији. Временско-просторно ограничење захватиће тзв. постпетооктобарско раздобље, а посебно период непосредно пре и након избора одржаних марта месеца 2014. године. Предмет истраживања биће смернице економске политике на релацији: стабилизација-развој. Значај истраживања огледаће се у анализи стања савремене српске економске политике. Циљ истраживања је да понуди на увид научној и стручној јавности погубне последице политике стабилизационог фундаментализма по друштво Србије. Научни допринос огледаће се у: попуни сазнајних шупљина из области економске политике, указивању на последице политичког приступа који се води, давању предлога мера за окретање политичког брода ка политици развојне економије. Методи који ће у истраживању бити спроведени су: метод опажаја и посматрања (телевизијски и радио програми), метод идеалних типова, анализа садржаја (текстова, чланака, изјава, докумената), упоредни метод, развојни приступ.

Овај научни рад за предмет истраживања има везу религијског и безбедносног чиниоца. Аутори кроз рад разматрају религијско-друштвене феномене верског фундаментализма и религијског интегризма посебно у контексту секуларизације, мултикултурализма и демократских права и слобода. Истовремено, у раду се истражује и религијско-психолошки феномен верског фанатизма који је у средишту најекстремнијег друштвеног деловања у мирнодопским ситуацијама – тероризма. Тако су: верски фундаментализам, религијски интегризам, верски фанатизам, безбедносни екстремизам и тероризам (као последња инстанца примене насиља чија је позадина верско-религијска) предметни оквир овог научног рада. Истраживање није просторно ограничавано, а временски: на период након Другог светског рата. Методе које су аутори користили у истраживању су: метод посматрања, анализа садржаја, упоредни приступ, бихејвиорални метод, циљно тумачење норми... Значај и друштвена оправданост научног рада огледа се у: продубљивању сазнајних увида у религијско из угла теорије насиља, истраживању религијског екстремизма, указивању на проблеме у адаптацији и социјализацији мигрантске популације и тзв. гастарбајтера и сл.

У најопштијем смислу овај научни рад ће се позабавити односом вере и насиља. У ужем, предметном, смислу речи тема истраживања биће однос између верског фундаментализма и тероризма. Како је однос религије и безбедности тек посредан, немогуће га је објаснити без друштвеног контекста који смешта верника у одређено друштвено окружење. Укљученост верника у друштво, или његова искљученост из заједнице, у великој мери могу утицати на безбедносне изазове једног друштва. Отуда религиолошке теме имају своје место и значај у безбедносним студијама. Друштвени значај рада лежи у актуелности теме, али и у тренутним догађајима везаним за: учестале терористичке нападе широм Европе и света, мигрантску кризу, појаву Исламске државе, сукоб између верског и секуларног у савременом свету и сл. Научни значај истраживања приближава границе религијских и безбедносних студија, бришући границе између: религиологије, социологије, политичких, економских и безбедносних наука. Циљ истраживања је да докаже главну предпоставку о утицају религијског на безбедност преко политичког института тероризма. Методе од којих ће се у истраживању поћи су: метод посматрања, анализа садржаја, студија случаја, метод поређења, статистички метод.

Приказ књиге: Ненад А. Васић, Увод у лобирање - Пропедеутика науке о лобирању, NeoPress Publishing, Београд, 2015, 159 стр.

Предмет истраживања овог научног рада су поједина институционална решења предвиђена у политичким системима која доводе до умањења демократских капацитета у процесима политичког одлучивања. Циљ истраживања је: да се утврде институционални ентитети који највише доприносе процесу умањења демократског одлучивања, да се сагледају процеси који доводе до умањења демократских капацитета, да се понуде решења која би подигла институционални ниво демократског одлучивања на вишу скалу. Временски оквир своди се на савременост, на оно што је тенденција савремених уставних и политичких пракси и њихових решења. Просторни оквир задржава се на оном што подводимо под „транзициона друштва“, мада су патогена испољавања присутна и у политичким системима „развијеног света“. Методи од којих аутор у истраживању полази су: метод посматрања, догматско-нормативистички метод, анализа садржаја, метод поређења, институционални приступ...

Предмет истраживања овог научног рада биће облици институционализације друштвене и политичке моћи, опредмећени преко друштвеног института социјалне контроле. Научни значај истраживања огледа се у: анализи потребе за институционализацијом друштвених односа који оперишу у јавном дискурсу (јавни сектор, јавна политика, друштвено саобраћање, радни односи), као и у откривању појавних облика који доводе до њених злоупотреба. И ту већ долазимо до друштвеног значаја који указује на ерозију у домену друштвеног саобраћаја ‒ у политичком и пословном управљању: између креатора и корисника услуге, надређеног и подчињеног. Рад ће анализом социјалне контроле и њене сврхе указати и на патолошке појавне облике који настају недовољном институционализацијом ове јако осетљиве и битне материје у друштвеним односима владања и управљања. У процесу расветљавања овог друштвеног и политичког феномена нижег интензитета, биће понуђен и известан предлог мера као иновативни допринос истраживаној појави. Методе од којих аутор полази у раду су: метод посматрања, интуитивно искуство, институционалан приступ, метод поређења...