ДРУШТВЕНЕ ЕЛИТЕ У СРБИЈИ – ПРЕОБРАЖАЈ И ПРОХОДНОСТ У ПОСЛЕДЊИХ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА

Др Владан Станковић

Сажетак

Елите ce данас доживљавају као врхови супростављених класа које поседују ресурсе и управљају позицијама. У репрезентативном моделу демократије ове елите не само да се сукобљавају већ и међусобно сарађују заступајући ин­тересе својих база. Отуђење елита од база може довести до срашћавања интересних група богатих и моћних у једну класу. У Србији на измаку прве деценије XXI века дошло је до извесног срашћавања духовних, политичких, привредних и културних елита. Недостатак јасних правила, ниски и неодређени стандарди приликом одабира на елитне положаје, али и мито и корупција за пријем нових кадрова, учинили су да регрутација у елиту задобије патогене размере једног потпуно аномичног друштва. Овоме доприноси и сазнање да су се, у Србији, све наведене елите слиле у једну. У том случају пре се ради о Москиној (владајућој) политичкој класи него о елитама које се боре за премоћ у друштву нудећи своје: концепте, знања, идеје, способности… Лоша регрутација има за последицу незрелу, некомпетентну и неефикасну елиту која није у стању да одговори изазовима пред којима се ово друштво налази.

Референце

1. Антонић, Слободан: „Друштвена основа и садашњи покушај модернизације“, Друштвена трансформација и стратегије друштвених група – свакодневница Србије на почетку трећег миленијума: 19-37, Институт за социолошка истраживана Филозофског факултета у Београду, Београд, 2004.
2. Антонић, Слободан: „Елита“, Социолошки речник, За­вод за уџбенике, Београд, 2007.
3. Благојевић, Мирко: „Ревитализација религије и религи­озности у Србији – стварност или мит?“, Филозофија и друштво, 02/09:97-117, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 2009.
4. Bosanac Milan, Mandić Oleg, Petković Stanko: „Elite“, Rječnik sociologije i socijalne psihologije, Informator, Zagreb, 1977.
5. Ботомор Б, Том: Елите и друштво, Седма сила, Београд, 1967.
6. Вујовић, Сретен: „Конзервативна теорија елите – Па­рето, Моска, Михелс“, Социологија, 02/72:193-206, Филозофски факултет, Београд, 1972.
7. Вујовић, Сретен: „D’ Me strovo i d’ Bon al ovo tra­dicionalističko shvatanje elite i mase“, Маса у социолошкој теорији: 24-34, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета, Београд, 1977.
8. Dyne van Petrus, Stocco Elena, Milenović Miroslava: „Cor­ruption in Serbia unique or a shared Blakan disease“, Temida, 4/09: 29-58, Viktimološko društvo Srbije i Prometej, Beograd, 2009.
9. Ђурић, Живојин: „Православна религија у Србији и савремена неолиберална економска политика“, Политикологија религије, 01/07:85-96, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2007.
10. Etzioni-Halevy, Eva: The Elite Conection, Polity Press, Cambridge, 1993.
11. Инђић, Триво: „Маса у делу Ортеге y Gasseta“, Маса у социолошкој теорији: 195-239, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета, Београд, 1977.
12. Инђић, Триво: „Маса према политичкој класи Ga­etano Mosca и његово учење о маси“, Маса у социолошкој теорији: 77-118, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета, Београд, 1977.
13. Инђић, Триво: „Елита“, Социолошки лексикон, Савремена администрација, Беогард, 1982.
14. Јаковљевић, Драган: „Верске разноликости и толеранција“, Политикологија религије, 02/08:135-164, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2008.
15. Кнежевић Милош: Подељена моћ, НСПМ, Београд,
16. Кнежевић, Милош: Жамор кризе, Београд, 2008.
17. Куеста Фернандез, Мануел: „Ћутање капитализма у култури“, http://www.nspm.rs/kulturna–politika/cutanje–kapitalizma–u–kulturi.html
18. Лазић Младен, Цвејић Слободан: „Постсоцијалистичка трансформација и фрагментација радничке кла­се – случај Србије и Хрватске“, Друштво ризика – промене, неједнакости и социјални проблеми у данашњој Србији: 107-134, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, Београд, 2008.
19. Лазић Младен, Цвејић Слободан: „Промене друштвене структуре у Србији – случај блокиране постсоцијалистичке трансформације“, Друштвена трансформација и стратегије друштвених група – свакодневница Србије на почетку трећег миленијума: 39-70, Институт за социолошка истраживања Фило­зофског факултета у Београду, Београд, 2004.
20. Марковић, Драган: „Перспективе превазилажења пар­тократојие и развоја непосредне демократије“, Поли­тична ревија: 03/09:1-16, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
21. Миладиновић, Слободан: Елите распада, Службени гласник, Београд, 2009.
22. Миленковић, Катарина: „Фудбал као најнебитнија споредна ствар на свету“, http://www.nspm.rs/kulturnapolitika/fudbal-kao-najnebitnija-glavna-stvar-na-svetu. html
23. Milić, Vojin: Prilozi istoriji sociologije, Veselin Masleša, Sarajevo, 1989.
24. Митровић, Љубиша: Општа социологија, Институт за политичке студије Свен, Београд, 2003.
25. Нигро, Салваторе: „Секретар“, Ликови барона: 105-124, Clio, Београд, 2004.
26. Петровић, Драган: Српске политичке странке, Култура полиса, Београд, 2010.
27. Поповић, Михајло: „Елитизам и маса у савременом друштву“, Маса у социолошкој теорији: 267-282, Ин­ститут за социолошка истраживања Филозофског факултета, Београд, 1977.
28. Ранковић, Миодраг: „Социолошко значење масе у Паретовој теорији друштвене равнотеже и кружења елита“, Маса у социолошкој теорији: 35-76, Инсти­тут за социолошка истраживања Филозофског факултета, Београд, 1977.
29. Rebić, Biljana: „Relations between church and state in Re­public of Croatia“, Политикологија религије, 02/09:197207, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2009.
30. Rex, John: „Secular substitutes for Religion in the Modern World“, Политикологија религије, 01/07:3-10, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2007.
31. Секуловић, Александар: Политичка мисао Гаетана Моске, Докторска дисертација, Факултет политичких наука, Београд, 1975.
32. Серна, Пјер: „Племић“, Човек – доба просвећености: 37­-92, Clio, Београд, 2006.
33. Sorokin, Pitrim: Društvena i kulturna dinamika, Službeni list/CID, Beograd/Podgorica, 2002.
34. Стајић, Дубравка: „Друштвене и политичке претпоставке социјалне државе могућности и ограниче­нна у транзицији“, Политичка ревија, 02/09:11-22, Ин­ститут за политичке студије, Београд, 2009.
35. Станковић, Владан: „Партократија међу демократским инстутуцијама Републике Србије“, Политичка ревија, 03/09:17-26, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
36. Тартаља, Смиља: Скривени круг – кружење елита, Председништво ССОЈ, Београд, 1976.
37. Трипковић Милан, Трипковић Гордана: „Закаснела транзиција у Србији и не/могућност опамећивања српских елита“, Зборник матице српске за друштве­не науке, 124/08:7-30, Матица српска, Нови Сад, 2008.
38. Тошић, Раденко: „Ружичаста болест“, http://www.nspm.rs/kulturna-politika/ruzicasta-bolest.html
39. Thoens, Piet: The Elite in the Welfare State, The Free Press, New York, 1966.
40. Флере, Сергеј: „Верска недоследност и секуларизација“, Муке са светим: 121-127, Нишки културни центар, Ниш, 2007.
41. Чавошки, Коста: „Елита, масе и демократија у делу Карла Манхајма“, Маса у социолошкој теорији: 139-­193, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета, Београд, 1977.