Др Миша Стојадиновић, директор Института

Предмет овог рада јесте темељно разматрање вредносног плурализма и моралног и културног релативизма, као различитих мета-етичких теорија. У фокусу анализе налази се Берлиново схватање вредносног плурализма, односно дистинкција између вредносног монизма и плурализма, као и импликације оваквог разликовања. Аутори најпре образлажу релевантност ове теме у оквиру моралних и политичких расправа, истичући повезаност овог проблема са другим кључним питањима, као што су појмови слободе, људске природе и улоге разума. У првом делу рада аутори ће представити Берлиново становиште вредносног плурализма, као схватања по коме, супротно монизму, суштину вредности чини њихова потенцијална међусобна инкомпатибилност и несамерљивост, односно одсуство апсолутне вредности. У другом делу рада аутори ће приказати и анализирати релевантне критике Берлиновог схватања вредносног плурализма од стране савремених теоретичара, са фокусом на Грејево тумачење. Ове критике се своде на интерпретацију Берлиновог схватања као радикалног плурализма, субјективизма и моралног и културног релативизма. Примарни циљ овог рада јесте да покажемо по чему се Берлинова позиција разликује од оваквих становишта и зашто се не може свести на њих. У светлу горе поменутих разматрања, закључак аутора је да схватање о постојању минималног језгра универзалне људске природе и моралности јесте оно што разликује вредносни плурализам од моралног и културног релативизма.

Приказ књиге: Баранов, А.В, А.В. Ващенко, В.Н. Конышев, С.В. Шашева, 2021. Современные международные отношения в Черноморском регионе: геополитический аспект (теория и практика), Министерство науки и высшего образования Российской Федерации, Кубанский государственный университет. – Краснодар: Кубанский государственный университет. 292 стр.

Африка је дуго била неоправдано занемаривана у теоријским разматрањима која се баве међународним односима. Једна од најдоминантнијих перцепција које су се шириле јесте да се на афрички континент гледа као на целину, заборављајући да њега чини више од педесет држава са свим својим специфичностима. То је у великој мери доприносило заговорницима империјализма и маргинализацији значаја афричких земаља. Са друге стране, афричке земље су се укључивале у глобалне токове пре свега билатерално, а на основу процена сопствених националних интереса, занемарујући притом чињеницу да би много више постигле јединственим наступом према остатку света, попут земаља Латинске Америке. Аутори у раду сагледавају положај афричких земаља кроз призму неолиберализма. Основна претпоставка којом се аутори руководе јесте да су афричке земље тиме што су стекле независност и даље остале под утицајем страних фактора који су их на много суптилније начине довели у неоколонијални положај. Сам рад се састоји из два дела. У првом делу аутори анализирају митологизацију афричког континента којом су се вешто користиле империјалне силе како би оправдале своју власт на овим просторима током историје, док се у другом делу анализира положај афричких земаља у односу на друге значајне међународне актере, а пре свега Сједињене Америчке Државе, Русију, Кину и Европску унију.

Савез између Сједињених Америчких Држава и Турске који је успостављен за време Хладног рата се у деценијама које су уследиле после овог великог глобалног сукоба нашао пред многобројним изазовима. Нарочито је интересантно посматрати овај савез са аспекта Сједињених Америчких Држава, као неоимперијалног хегемона чија се снага налази у опадању, и Турске, на чије се јачање и ширење утицаја с правом гледа као на рађања неоосманизма. Док је за време трајања Хладног рата овај савез био релативно поуздан таква ситуација се касније у значајној мери променила. Од односа у коме су обе стране знале шта да очекују једне од друге дошло се до односа у коме је почео јачати прикривени анимозитет. Имајући у виду да се рад бави веома комплексним геополитичким феноменом коришћење геополитичког метода постаје изузетно значајно. Овај метод је нарочито значајан јер омогућава сагледавање узрочно-последичне везе географског и политичког са становишта различитих интереса у контексту међународних односа. Како геополитички проблеми представљају вишедимензионалне феномене примена анализе и синтезе као општих научних метода је свакако незаобилазна. У раду су, такође, коришћени анализа садржаја, историјски, географски и компаративни метод.

Савремено друштво се свакодневно налази на удару многобројних процеса који свакодневно мењају његову структуру и динамику. Убрзане промене су довеле до суштинске прерасподеле глобалне економске, политичке и војне моћи што је у великој мери изазвало урушавање униполарне доминације Сједињених Америчких Држава и рађање мултиполарног светског поретка. Уз велико уважавање значаја многих других значајних регионалних и глобалних актера однос између САД, Русије и Кине свакако представља одлучујући троугао за обликовање савременог светског поретка. У том смислу, узнемиравајуће је то што се Сједињене Америчке Државе на раст моћи других држава гледају као на претњу, уместо да на тај процес гледају као на могућност за сарадњу из које ће све стране имати користи. Овај рад се фокусира на однос између Сједињених Америчких Држава и Кине који је за време Трампове администрације у огромној мери нарушен. Трговински рат и пандемија корона вируса су допринели томе да се деценије дипломатског рада на побољшавању односа између ове две велике силе у великој мери поништене. Из овог разлога овај рад има за циљ преиспитивање значаја победе Џозефа Бајдена на председничким изборима за обликовање америчке спољне политике ка Кини. Сам рад представља критичку анализу међународних односа који се најчешће посматрају кроз призму неолиберализма и неореализма. Имајући у виду да се рад бави комплексном темом аутор у њему употребљава комбинацију неколико различитих метода од којих је најзначајнији геополитички метод. У раду су, такође, коришћени анализа садржаја, историјски, и компаративни метод.

Развој науке и технике представља једну од кључних карактеристика модерног доба, па се данас научни стил мишљења сматра супериорном формом људске духовности. Поред еманципаторског потенцијала, наука, међутим, садржи и негативну димензију - у виду потенцијално погубних ефеката научних резултата, па је потребно преиспитати сам смисао, домашај и положај науке у савременим демократским друштвима. У том смислу, аутори у овом раду најпре анализирajу традиционално схватање науке, а затим и приступ који се у оквиру савремене теорије науке и епистемологије назива новом сликом науке. Овакав приступ представљен је кроз Фајерабендово виђење науке и њеног положаја и моћи у демократском друштву. Фајерабендова позиција карактерише се као епистемолошки анархизам, односно теоријски и методолошки плурализам. Аутори надаље разматрају етичке и политичке импликације супротстављених теоријских позиција монизма и плурализма. У светлу поменутих разматрања, циљ аутора је да укажу на одређене недостатке и слабости традиционалног схватања науке. У раду су коришћене следеће методе: интерпретативна метода, критичка и евалуативна метода, метода појмовне и нормативне анализе.

Крај XX и почетак XXI века су довели до великог броја промена које су се одразиле на свим пољима. Ограниченост ресурса и потреба за енергијом су заслужено заузели своје место међу кључним чиниоцима креирања међународне политике земaља широм света, при чему је рођен један нови вид дипломатије – енергетска дипломатија. Главни циљ рада је критичка анализа енергетске безбедности европских земаља, са нарочитим фокусом на енергетску безбедност балканских земаља. У раду се нарочито анализира утицај геополитичких фактора по питању енергетске зависности европских земаља. Истовремено се преиспитује могућност коришћења енергетске дипломатије у циљу јачања регионалне сарадње на Балкану. Рад се ослања на геополитички приступ разумевању међународних односа уз коришћење географског и компаративног метода.

Приказ књиге: Далибор Елезовић, Урош Шуваковић и Бранко Ракић. 2019. НАТО агресија у светлости правде. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, стр. 345.

Пандемије, поред катастрофалних последица по људске животе и глобалну економију, поседују много шири контекст који је неопходно сагледати. Неолиберализам се у савременом друштву успоставио као дефинишућа парадигма политичког и економског развоја што је последично довело до урушавања институција националне државе. Трансформација здравствених система према неолибералним принципима је довела до њиховог слабљења. Самим тим неопходно је анализирати и друштвени и политички контекст пандемија, јер је суочавање са њима до сада директно зависило од капацитета којим су националне државе располагале у тренутку њиховог избијања. Овде се, међутим, суочавамо са великим изазовом јер на овом пољу превасходно доминирају студије из медицине и економије, док је политиколошки и социолошки аспект стављен у други план. Овај рад нема претензије пружања коначних одговора, већ пре свега чини преглед неких основних хипотеза од значаја са аспекта политиколошког и социолошког дискурса, а који је, такође, неопходан у циљу стварања услова да се на најоптималнији начин суочимо са последицама пандемија.

Рад представља критичку анализу положаја грађанина у савременом демократском друштву, са нарочитим освртом на процес слабљења друштвеног и политичког ангажовања грађана. Глобализација, индивидуализација, вртоглави развој технологије, бројни социјални конфликти, то су само неки од изазова који се намећу развоју савременог демократског друштва. Како се неолиберализам успоставио као водећа матрица друштвеног и политичког развоја то је довело до настанка оквира унутар кога је сама дефиниција онога што данас сматрамо ,,добрим” грађанином доведена у питање. Овај рад има за циљ редефинисања концепта грађанина са неолибералног аспекта, уз истовремено указивање на урушавање демократских капацитета политичких институција на глобалном нивоу.

Рад представља критичку анализу демократског капацитета политичких институција Републике Србије у XXI веку. Аутори у раду анализирају значај и улогу  политичких институција у друштву, истовремено указујући на неопходност јачања њиховог демократског капацитета. Сам рад се састоји из два дела, у првом делу аутори трагају за успешним одређењем јаких и стабилних институција, док се у другом делу анализира квалитет политичких институција Републике Србије. Као полазну тачку испитивања њиховог квалитета аутори користе истраживање Института за политичке студије, Бертелсман штифтунг индекс трансформације, као и извештај Европске комисије. Имајући у виду комплексност проблема којим се рад бави истиче се неопходност мултидисциплинарног приступа. Као главне методе користе се анализа садржаја и компаративни метод.

Карл Маркс (1818-1883) представља једног од најзначајнијих интелектуалаца ХIХ века о чијој  актуелности не престају да се воде многобројне дебате. У светлу критике неолибералног погледа на свет јавља се све већи број критички оријентисаних интелектуалаца који наново откривају Маркса и његову теорију, у контексту разумевања савремених политичко-економских трендова. Тиме Das Kapital поново добија на актуелности. Овај рад има за циљ критичко преиспитивање Марксове теорије са аспекта њеног значаја за анализу економских и политичких процеса у ХХI веку. Како је предмет рада комплексан неопходно је користити комбинацију различитих метода како би одговорили постављеном циљу. Главне методе којима ћемо се служити у нашем раду су: биографски метод, метод анализе садржаја и компаративни метод.

Рад представља критичку анализу изазова „малих” и „средњих” држава у савременом друштву. Њихов положај се најчешће посматра кроз призму неолиберализма и неореализма, као два најутицајнија приступа у теорији међународних односа. Једно од основних питања на које рад покушава да одговори јесте да ли Република Србија представља малу или средњу државу, као и какве су могућности њеног позиционирања у мултиполарном свету. Као основни метод свог рада аутор користи геополитички метод, пре свега јер он омогућава сагледавање узрочно-последичне везе између географског и политичког фактора са становишта различитих интереса у контексту међународних односа. Поред геополитичког метода аутор у раду употребљава анализу садржаја, географски и компаративни метод.

У време када се навршава двадесет година од НАТО агресије над Србима потребно је поново позабавити се овом темом како овако стравичан злочин никада не би био заборављен. Имајући у виду све јачу тенденцију ревидирања и прекрајања светске историје, потреба за овим постаје још јача. Потребно је посветити посебну пажњу критичкој анализи ,,интервенција“ које су извршене у СРЈ под окриљем борбе за заштиту људских права и демократије. У овом раду се преиспитују општеважећи разлози за НАТО напад на СРЈ при чему се истовремено указује на сву апсурдност постојања међународног права која је том приликом манифестована. Овај рад у свој фокус ставља анализу дела водећих светских интелектуалаца, попут Ноама Чомског и Алена Бадјуа, који су свој глас дигли против НАТО бомбардовања 1999. године, а у циљу потраге за правом истином.

Рад представља критичку анализу положаја националне државе у савременом друштву, а који се најчешће посматра кроз призму неолиберализма и неорелизма, као два најутицајнија приступа у теорији међународних односа. Имајући у виду да се рад бави једном веома комплексном темом аутори се у њему користе комбинацијом неколико различитих метода. Као основни метод свог рада аутори користе геополитички метод, који је нарочито значајан за разумевање проблематике којом се овај рад бави пре свега јер омогућава сагледавање узрочно-последичне везе географског и политичког са становишта сукобљености различитих интереса у контексту међународних односа. Имајући у виду да геополитички проблеми представљају вишедимензионалне феномене, примена анализе и синтезе као општих научних метода је свакако незаобилазна. У раду су, такође, коришћени анализа садржаја, географски и компаративни метод.

Србија је на почетку 21. века суочена са многобројним изазовима који се намећу на путу њеног развоја, од којих је један од најважнијих свакако процес међународних интеграција. Посматрање европских интеграција као безалтернативног пројекта доводи Србију у положај да мора да се повинује бескрајној листи захтева које мора да испуни. Имајући ово у виду Србија мора бити свесна да европске интеграције, ма колико биле значајне нису безалтернативне и да она мора бити отворена и за алтернативни пут развоја. У том смислу је разумљива и политика неутралности у међународним односима којом се тренутно руководи наша земља на свом путу ка европским интеграцијама. Том приликом треба нагласити да у јеку евроатланских процеса и сама Европска унија није сигурна у своју позицију на глобалној сцени што такође треба имати на уму приликом позиционирања Србије у процесу међународних интеграција. Како би смо разумели специфичан положај који Европска унија има на глобалној светског сцени неопходно је учинити једну критичку анализу која ће показати колики значај она има на глобалне токове, као и у којој мери она може да представља једног од значајних играча у мултиполарном свету.

Приказ књиге: Слободан Антонић, Културни рат у Србији, Београд, Завод за уџбенике, 2008.

Приказ књиге: Слободан Миладиновић, Елите распада, Службени гласник, 2009, 289 стр.

Проблем идентитета представља један веома комплексан феномен којим су се бавили многобројни теоретичари. Овај проблем je нарочито постао актуелан крајем про­шлог века, који је са собом донео велики број друштвених промена и процеса, који су наметнули многобројне изазове по питању очувања идентитета. Овај рад има за циљ да укаже на главне изазове са којима се процес формирања и очувања идентитета сусреће на Балкану. Аутори у свом раду користе комбинацију неколико различитих метода да би дошли до жељеног циља. На првом месту то су дијалектички метод, метод анализе садржаја и компаративни метод. У том смислу овај рад је подељен на две целине. У првом делу аутори се баве суштином иденти­тета, док се у другом делу баве проблемом мултикултурализма и проблемом различитости.

Приказ књиге: Милош Кнежевић, Неизвесни прелазак - демократија и транзиција, Институт за политичке студије, Београд, 2012, 264 стр.

Основни циљ овог чланка је да покаже комплексност социјалних конфликата. Главни метод који аутор користи у овом чланку је метод анализе садржаја. Аутор разматра различите приступе овом проблему. Најзначајнија истраживања на ову тему су се развила средином XX века када је настала теорија социјалних конфликата. У овом чланку су, такође, представљене везе између социјалних конфликата и политике и социјалних кон­фликата и демократије. Социјални конфликти се веома често злоупотребљавају зарад остваривања личних и политичких интереса. Аутор, такође, указује на то како социјални конфликти нису увек нешто лоше. Нема демократије која не дозвољава конфликте. Ови конфликти су, међутим, конфликти у начинима размишљања, а не конфликти који се манифестују ратом, непријатељством и насиљем. Главни резултат овог рада је у истицању дијалога као главног метода у решавању социјалних конфликата. Овај метод би требало да две супротстављене стра­не доведе до решења које је прихватљиво за обе стра­не.

Приказ зборника: Србија - политички и институционални изазови, приредили: Момчило Суботић, Живојин Ђурић, Институт за политичке студије, Београд, 2008, стр. 239

Главни циљ овог рада је да укаже на изазове са којима се демократија суочава у савременом друштву. Главне методе које аутор користи у овом раду су метод ана­лизе садржаја и компаративни метод. Демократија је облик владавине који је прихваћен широм света. Разлози за ово су више него очигледни. Грађани у демократским друштвима живе у много бољим условима са много више слобода него грађани у недемократским. То је нешто што не доводимо у питање. Проблем је што се демократија веома често идеализује. Без обзира на то што велики број друштава тврди да су демократска ми морамо водити рачуна о томе да ли су ова друштва и применила демократију у пракси. У овом раду се може видети да већина грађана широм света верује да је демократија и поред својих мана најбољи облик владавине. Ту се, међутим, јавља про­блем. Ти исти грађани немају пуно поверења у демократске институције. Ова чињеница је свакако недопустива у демократским друштвима.

Аутори се руководе са три методе у изради овог ра­да. У првом делу примењују се дијалектички метод у анализи историјског развоја идеја нације и национа­лизма и компаративни метод у приступу теоријама национализма. Други и трећи део рада обухватају пресек компарације и анализе садржаја најзначајнијих истраживачких подухвата из области теорије либералног национализма. Аутори покушавају да образложе дискурс либералног национализма као један од најрелевантнијих одговора на кризу неолибералног концепта. Актуелност ове те­ме односи се на покушај ове струје мишљења да по­мири доскора супротстављене идеје либерализма и национализма.

Питање националног идентитета представља један веома комплексан феномен којим су се бавили многобројни теоретичари најразличитијих дисциплина. Национални идентитет, и поред предвиђања да ће крај XX и почетак XXI века бити време без нација, још увек представља веома актуелну тему, за коју се још увек не може рећи да је превазиђена. Главно питање којим се бавимо у нашем раду јесте: Да ли национални идентитет представља ,,превазиђену творевину прошлости’’ и каква је његова судбина у XXI веку? Да би дошао до одговора на постављено питање аутор се у свом раду користи комбинацијом неколико различитих метода: дијалектички метод, метод анализе садржаја и компаративни метод. У том смислу овај рад је подељен на два дела. Први део рада се бави основама националног идентитета, док се други део рада бави проблемом етницитета и на­ционализма.

Приказ књиге: Peter Clarke, New Religions in Global Perspectives, Routledge, London and New York, 2006.

Проблем идентитета представља актуелан предмет проучавања различитих наука: социологије, политикологије, психологије, антропологије... Интересовање за овај проблем је нарочито постало велико крајем прошлог века, који је са собом донео многобројне промене које су умногоме измениле структуру и динамику друштва које нас окружује. Модернизација, вртоглави развој технологије, глобализација, транзиција, индивидуализација, многобројни социјални конфликти, све су то изазови које процес формирања идентитета мора превазиђи. У том смислу главни циљ овог рада је да покаже са чиме се суочава процес формирања идентитета у савременом друштву Главне методе којима се аутор користи у свом раду су дијалектички метод, метод анализе садржаја и компаративни метод. Овај рад је подељен на два дела. Први део рада бави се анализом иденти тета у социјално-културном контексту, док се аутор у другом делу рада бави разматрањем судбине иден­титета у савременом друштву

Политичке партије представљају значајан елеменат демократског система власти. Аутор у свом раду анализира ниво поверења грађана у политичке партије, изборе и управљање државом, као и улогу коју политички идентитет има за остваривање демократије. У том смислу овај рад је подељен на два дела. Први део се бави проблемом политичких партија и политичким идентитетом док се у другом разматра поверење у изборе и управљање државом. Аутор се у свом раду користи комбинацијом неколико различитих метода: дијалектички метод, метод анализе садржаја и компаративни метод.

Медији чине значајан део демократског поретка. Ово веома моћно средство информисања грађана може имати важну улогу у развоју демократије, али уједно оно може представљати и њен велики камен спотицања у случају њихове злоупотребе. Овај рад има за циљ да покаже значај који медији имају за развој де­мократке, као и њихову улога у изборном процесу У том смислу рад је подељен на два дела. У првом делу аутор анализира проблем медија између демократи је и "производње пристанка", док у другом разматра њихову улогу у изборном процесу.

Однос између политике и морала представља вечити проблем којим се не баве само теоретичари већ и "обични" грађани. Аутори приликом разматрања овог односа користе комбинацију неколико различитих метода. На првом месту то су дијалектички метод, ме­тод анализе садржаја и компаративни метод. Основни проблем којим се овај рад бави је трагање за одговором на вечито питање: да ли ова два феномена (политика и морал) могу постојати заједно? Не одлучујући се да дају одговор на самом почетку аутори су цео свој рад посветили трагању за одговором на ово питање. У том смислу овај рад је подељен на три дела. Први део је посвећен зачецима теоријског разматрања овог проблема, други део са бави моралним и политичким изазовима, док у последњем делу аутори анализирају један од најпопуларнијих проблема који се тичу овог односа, проблем "прљавих руку".

Аутори овим радом желе да укажу на комплексност феномена који се означава именом револуције, као и да својом теоријском анализом допринесу разумевању њене природе и смисла. Основне методе које се користе у овом раду су метод анализе садржаја и компаратавни метод. Рад започиње анализом револуције као облика друштвеног кретања. Након тога следи кратак приказ пута који је овај појам прешао од самог почетка, па све до онога што ми данас подразумевамо под револуцијом. У другом делу се анализирају промене до којих је дошло у XVIII веку, као и значај који су ове промене имале за конституисање овог појма. На крају се излажу схватања Лава Троцког и Чарлса Тилија који су, сваки на свој начин, покушали да дођу до суштине овог процеса пуног противуречности.

У раду се разматра проблем дефинисања појма националне безбедности, политике националне безбедности базиране на демократским начелима државе и политичког система као основног фактора стабилности државе и унутар ње, и националне безбедности заједнице. Прво се расправља о појму безбедности уопште и изводи дефиниција безбедности у ужем и ширем смислу речи. Затим се даје преглед значајнијих дефиниција националне безбедности српских аутора као и најпознатијих дефиниција страних аутора. У раду аутори апострофирају да је политички систем био и остао, поред државе, суштински најбитнији елеменат када се ради о националној безбедности.

Приказ књиге: Љубиша Митровић, Творци нових парадигми у социологији, Институт за политичке студије, Београд, 2008, 121 стр.

Главни циљ овог чланка је да покаже да су нека питања мно­го комплекснија него што изгледају. Главни метод који аутор користи у овом чланку јесте метод анализе садржаја. Аутор у овом чланку расправља о два проблема: чланство у Европској унији и политички и институционални изазови наше земље. У овој анализи аутор показује да демократски односи између и унутар земље нису увек демократски. Европска унија има не-демократски при­ступ према земљама које покушавају да постану њене чланице. Наша земља се, такође, суочава са унутрашњим изазовима. Грађани наше земље имају низак ниво поверења у наше политичаре, не постоји политичка култура која је неопходна за демократски развој. Уколико наша земља жели да савлада ове проблеме наши политичари морају да схвате да се питање Србије мора решавати унутар граница. Нико неће решити наше проблеме. Ми морамо да развијемо известан ниво одговорности који је неопходан за демократију. Уколико не схватимо ово на време можемо упасти у озбиљне невоље.

Основна сврха овог рада је разоткривање суштине процеса транзиције. Главне методе које аутор користи у овом раду су метод анализе садржаја и компаративни метод. Аутор у овом раду разматра сложеност процеса транзиције. Различита искуства земаља које пролазе кроз процес транзиције представљају један од најважнијих скупова економских и друштвених експеримената икада спроведених, који би требало да обезбеди добру прилику за истраживање и ради разумевања про­цеса реформе и ради остваривања увида у њихово искуство. Процес транзиције је веома комплексан, али и неизбежан у социјалистичким друштвима, што не значи да га треба спровести по сваку цену. Морамо бити веома опрезни уколико желимо да успешно дођемо до краја овог процеса. Ограничени успеси овог процеса показују да ми морамо бити конзистентни у примењивању научних сазнања и искуства других земаља уколико желимо да успешно превазиђемо транзицију.

Приказ књиге: Мило Ломпар, Mоралистички фрагменти, Нолит/Беокњига, 2009, стр. 321.

Овај рад има за циљ да укаже на изазове са којима се политички системи сусрећу на балканским просторима. Аутор се у овом раду користи следећим методама: метод анализе садржаја и компаративни метод. Демократски политички системи не настају сами по себи. Да би изградња демократских система иоле била могућа потребно је пре свега упознати се са друштвеноисторијским миљеом неког простора. У овом раду се не разматрају политички системи појединих балканских држава, већ аутор у центар своје анализе ставља Балкан у циљу откривања основних проблема који се намећу политичким системима на нашим просторима. Рад започиње кратком анализом политичког система, а затим се у фокус анализе стављају изазови политичких система на Балкану.

Крај XX века су обележили многобројни друштвени процеси који су обликовали и који ће тек обликовати, слику света какву имамо данас. Глобализација представља такав један комплексан процес који је значајно изменио слику света у свим сферама друштва: економској, политичкој, војној, еколошкој, технолошкој, културној... Глобализација, транзиција, многобројни социјални конфликти, вртоглави развој технологије, индивидуализација и многа друга обележја савременог света свакодневно намећу изазове у очувању човековог идентитета, човековог Ја. У таквим условима национални идентитет се веома често јавља као решење насталих проблема пружајући чврсто упориште у вртоглавим променама савремености.

У овом чланку, аутори се баве питањем процеса проширења ЕУ. Да ли се процес проширења ЕУ може сагледати кроз призму неофункционалистичке теорије и процеса преливања? Аутори у раду указују на неке недоречености класичне неофункционалистиче школе, али сматрају да савремени неофункционализам може представљати користан аналитички оквир за објашњење динамике процеса проширења ЕУ. Чланак ће бити подељен у два дела. У првом делу, аутори анализирају концепт преливања као основу нео­функционалистичке логике. Полазећи од схватања овог концепта у класичној неофункционалистичкој теорији, указаће се на неке недостатке, и на редефинисање овог концепта од стране савременог неофункционализма. У другом делу, аутори настоје да објасне процес проширења ЕУ кроз призму концепта преливања. Основно полазиште je да концепт преливања није само релевантан за анали­зу унутрашње структуре ЕУ, већ и за процес проширења ЕУ, који се може сагледати двоструко: као «унутрашње» преливање у оквиру ЕУ, али и као «спољашње» преливање изван граница ЕУ.

Демократија је као облик владавине прихваћена широм света. Оно што се намеће као проблем је то што се демократија веома често идеализује и идеологизује. Данас велики број друштава тврди за себе да су демократска. Међутим, поставља се питање да ли у њима постоји демократија у свом формалном или суштинском облику. Због тога је потребно прићи проучавању феномена демократије на један критички начин уз стална преиспитивања демократских капацитета политичких институција свих земаља. Аутори се у свом раду баве изазовима развоја демократских ка­пацитета у савременом друштву. У том смислу овај рад је подељен на два дела. У првом делу аутори критички анализирају феномен демократије у контексту савременог друштва. У другом делу се разматрају услови које је потребно испунити да би се омогућила изградња савремене демократске државе.

Крај XX и почетак XXI века је обележен многобројним интервенцијама које су оправдаване на најразличитије могуће начине, а исти или слични догађаји се називају злочинима или праведном борбом у зависности од тога која страна их је починила. Овај рад је подељен на три дела. У првом делу аутор анализира проблем двоструких стандарда приликом, хуманитарних интервенција, превентивног рата, борбе за демократију и људских права. У другом делу се анализирају геополитички изазови са којима се сусреће Србија, док је последњи део посвећен међународном праву, које као да је постало мртво слово на папиру и које се користи или занемарује, а све у зависности од тога на кога треба да се примени.

Држава представља свакако један од најзначајнијих облика друштвеног и политичког организовања друштва, који је одувек представљао значајно место анализе политиколошких и социолошких анализа. Интересовање је за државу је наравно током историје варирало да би крај ХХ века био обележен њеним великим повратком. Овај рад има за циљ да укаже на најзначајније теоријске приступе проучавању савремене државе, као и да укаже на њен положај у контексту савремених друштвених процеса. Да би дошао до жељеног циља аутор се користи комбинацијом великог броја метода, од којих су свакако најзначајније метод анализе садржаја, компаративни метод и дијалектички метод.

Глобализација представља jeдан комплексан процес пун противречности, који свакодневно мења структуру и динамику савременог друштва. Овај процес свакодневно по­казује своје Јанусово лице којим утиче на судбину савремених светских друштава. Неолиберални концепт глобализације и њено асиметрично испољавање у савремености су, нажалост, потпуно гурнули у други план њену еманципаторску улогу. Један од нејзначајнијих теоретичара који се беве овим проблемом јесте свакако Ноам Чомски чији су живот и рад обележили већи део XX и почетак XXI века. Овај велики борац за мир и демократију је добар пример тога да је перо најмоћније оружје од свих. Он се у својим радовима жестоко бори против рата и неолибералног концепта глобализације, критикујући притом у највећој мери остваривање спољне политике Сједињених Америчких Држава, и у томе не посустаје ни данас. Поред анализе теоријског доприноса Ноама Чомског за разумевање неоимперијалног концепта глобализације, овај рад има за циљ да укаже и на значај и улогу интелектуалаца у савременом друштву, као и да истакне неопходност свакодневног критичког преиспитивања за разумевање савремених друштвених процеса.

Медији чине важан елеменат савременог демократског друштва. Они имају ту моћ да обликују савремено друштво и да утичу на све аспекте друштвеног живота. Значај медија се огледа у томе што они представљају главни извор информисања грађана. Њихова улога је нарочито видљива за време предизборне кампање, када медији постају значајно средство помоћу кога политичке партије теже да привуку што већи број гласова. Аутори у овом раду анализирају начин на који су дневне новине извештавале за време предизборне кампање за ванредне парламентарне изборе у Србији 2014. године, фокусирајући се том приликом пре свега на значај који су медији придавале различитим темама. Главне методе које аутори користе у овом раду су метод анализе садржаја и компаративни метод.

Политичко насиље представља један од најзначајних изазова развоју демократије кроз читаву људску историју. Развој савременог демократског друштва није, нажалост, уједно значио и крај политичком насељу, већ је уједно дошло и до развоја механизама којима се политичко насиље оправдава у циљу демократизације друштва. Имајући ово у виду у овом раду се критички преиспитује однос између политике и насиља у савременом друштву, при чему се уједно анализира и опасност од злоупотребе политичког насиља у циљу остваривања неоимперијалних амбиција великих сила. Основне методе које се том приликом користе у раду су метод анализе садржаја и компаративни метод.

Сирија представља још једну у низу држава коју је захватио талас „арапског пролећа“, а чије су последице одјекнуле на глобалном нивоу. Оно што је обележило читав грађански рат у Сирији је што се, поред Асадових снага, побуњеника и Исламске државе, укључују и интереси великих сила, који су неретко међусобно супротстављени. Такође, у ову кризу су, посредно или непосредно, укључени и многи регионални актери, било да су умешани у овај сукоб пружајући подршку једној од страна, било да су погођени његовим последицама. Овај рад има за циљ анализу узрока и последица сиријске кризе пре свега са становишта критичког преиспитивања неолиберализма који покушава да се наметне као универзални модел друштвеног развоја, а који неретко поприма облик неоимперијалне праксе у тренуцима када неолиберална теорија наиђе на препреку.

Међународне санкције су постале популарни инструмент спољне политике. У овом раду се са аспекта критичког преиспитивања међународних односа разматрају санкције у циљу откривања разлога њихове честе употребе фокусирајући се пре свега на однос између САД и Русије. У том смислу рад је подељен на два дела. Први део рада се бави анализом санкција као инструмента спољне политике САД, док се у другом делу рада анализирају међународне санкције против Русије. Такође, у раду се указује и на то какве последице међународне санкције Русији имају на глобалном нивоу, као и какав је положај ЕУ у свему томе.

Проучавање митолошког у сфери политике представља веома значајно поље истраживања. Аутори у овом раду анализирају политички мит као један од веома моћних извора друштвеног и политичког отуђења човека у савременом друштву. Поред позитивних функција политички митови се често злоупотребљавају ради постизања одређених циљева. Њихова снага се огледа у томе што политички митови не само да могу да сакрију одређене ствари, већ могу истовремено и да их мистификују, учинивши их на тај начин допадљивим ширем јавном мњењу. Како би указали на овај проблем аутори су рад поделили на три дела. У првом делу рада аутори анализирају снагу мита у савременом друштву. У другом делу се преиспитују негативни аспекти политичког мита, док у трећем делу рада аутори говоре о неолибералном отуђењу човека у савременом друштву.

Крај ХХ и почетак XXI века су обележиле многобројне ,,хуманитарне интервенције“ и ,,борба за људска права“ који добијају примену у сврхе оправдања војних интервенција широм света. Аутори у раду преиспитују овакву слику света бавећи се критичком анализом изазова са којима се суочава развој демократије у савременом друштву. Свет се у великој мери изменио и отворена употреба силе је постала немогућа, јер би она наишла на осуду јавног мњења. Међутим, паралелно са развојем демократије дошло је уједно и до развоја механизама којима се оправдава употреба силе. У том смислу овај рад је подељен на два дела. У првом делу аутори анализирају основе теорије праведног рата указујући на њене слабости, док се у другом делу аутори баве неоимперијалном страном савременог друштва.