Miša Stojadinović

Predmet ovog rada jeste temeljno razmatranje vrednosnog pluralizma i moralnog i kulturnog relativizma, kao različitih meta-etičkih teorija. U fokusu analize nalazi se Berlinovo shvatanje vrednosnog pluralizma, odnosno distinkcija između vrednosnog monizma i pluralizma, kao i implikacije ovakvog razlikovanja. Autori najpre obrazlažu relevantnost ove teme u okviru moralnih i političkih rasprava, ističući povezanost ovog problema sa drugim ključnim pitanjima, kao što su pojmovi slobode, ljudske prirode i uloge razuma. U prvom delu rada autori će predstaviti Berlinovo stanovište vrednosnog pluralizma, kao shvatanja po kome, suprotno monizmu, suštinu vrednosti čini njihova potencijalna međusobna inkompatibilnost i nesamerljivost, odnosno odsustvo apsolutne vrednosti. U drugom delu rada autori će prikazati i analizirati relevantne kritike Berlinovog shvatanja vrednosnog pluralizma od strane savremenih teoretičara, sa fokusom na Grejevo tumačenje. Ove kritike se svode na interpretaciju Berlinovog shvatanja kao radikalnog pluralizma, subjektivizma i moralnog i kulturnog relativizma. Primarni cilj ovog rada jeste da pokažemo po čemu se Berlinova pozicija razlikuje od ovakvih stanovišta i zašto se ne može svesti na njih. U svetlu gore pomenutih razmatranja, zaključak autora je da shvatanje o postojanju minimalnog jezgra univerzalne ljudske prirode i moralnosti jeste ono što razlikuje vrednosni pluralizam od moralnog i kulturnog relativizma.

Prikaz knjige: Баранов, А.В, А.В. Ващенко, В.Н. Конышев, С.В. Шашева, 2021. Современные международные отношения в Черноморском регионе: геополитический аспект (теория и практика), Министерство науки и высшего образования Российской Федерации, Кубанский государственный университет. – Краснодар: Кубанский государственный университет. 292 стр.

Afrika je dugo bila neopravdano zanemarivana u teorijskim razmatranjima koja se bave međunarodnim odnosima. Jedna od najdominantnijih percepcija koje su se širile jeste da se na afrički kontinent gleda kao na celinu, zaboravljajući da njega čini više od pedeset država sa svim svojim specifičnostima. To je u velikoj meri doprinosilo zagovornicima imperijalizma i marginalizaciji značaja afričkih zemalja. Sa druge strane, afričke zemlje su se uključivale u globalne tokove pre svega bilateralno, a na osnovu procena sopstvenih nacionalnih interesa, zanemarujući pritom činjenicu da bi mnogo više postigle jedinstvenim nastupom prema ostatku sveta, poput zemalja Latinske Amerike. Autori u radu sagledavaju položaj afričkih zemalja kroz prizmu neoliberalizma. Osnovna pretpostavka kojom se autori rukovode jeste da su afričke zemlje time što su stekle nezavisnost i dalje ostale pod uticajem stranih faktora koji su ih na mnogo suptilnije načine doveli u neokolonijalni položaj. Sam rad se sastoji iz dva dela. U prvom delu autori analiziraju mitologizaciju afričkog kontinenta kojom su se vešto koristile imperijalne sile kako bi opravdale svoju vlast na ovim prostorima tokom istorije, dok se u drugom delu analizira položaj afričkih zemalja u odnosu na druge značajne međunarodne aktere, a pre svega Sjedinjene Američke Države, Rusiju, Kinu i Evropsku uniju.

Savez između Sjedinjenih Američkih Država i Turske koji je uspostavljen za vreme Hladnog rata se u decenijama koje su usledile posle ovog velikog globalnog sukoba našao pred mnogobrojnim izazovima. Naročito je interesantno posmatrati ovaj savez sa aspekta Sjedinjenih Američkih Država, kao neoimperijalnog hegemona čija se snaga nalazi u opadanju, i Turske, na čije se jačanje i širenje uticaja s pravom gleda kao na rađanja neoosmanizma. Dok je za vreme trajanja Hladnog rata ovaj savez bio relativno pouzdan takva situacija se kasnije u značajnoj meri promenila. Od odnosa u kome su obe strane znale šta da očekuju jedne od druge došlo se do odnosa u kome je počeo jačati prikriveni animozitet. Imajući u vidu da se rad bavi veoma kompleksnim geopolitičkim fenomenom korišćenje geopolitičkog metoda postaje izuzetno značajno. Ovaj metod je naročito značajan jer omogućava sagledavanje uzročno-posledične veze geografskog i političkog sa stanovišta različitih interesa u kontekstu međunarodnih odnosa. Kako geopolitički problemi predstavljaju višedimenzionalne fenomene primena analize i sinteze kao opštih naučnih metoda je svakako nezaobilazna. U radu su, takođe, korišćeni analiza sadržaja, istorijski, geografski i komparativni metod.  

Savremeno društvo se svakodnevno nalazi na udaru mnogobrojnih procesa koji svakodnevno menjaju njegovu strukturu i dinamiku. Ubrzane promene su dovele do suštinske preraspodele globalne ekonomske, političke i vojne moći što je u velikoj meri izazvalo urušavanje unipolarne dominacije Sjedinjenih Američkih Država i rađanje multipolarnog svetskog poretka. Uz veliko uvažavanje značaja mnogih drugih značajnih regionalnih i globalnih aktera odnos između SAD, Rusije i Kine svakako predstavlja odlučujući trougao za oblikovanje savremenog svetskog poretka. U tom smislu, uznemiravajuće je to što se Sjedinjene Američke Države na rast moći drugih država gledaju kao na pretnju, umesto da na taj proces gledaju kao na mogućnost za saradnju iz koje će sve strane imati koristi. Ovaj rad se fokusira na odnos između Sjedinjenih Američkih Država i Kine koji je za vreme Trampove administracije u ogromnoj meri narušen. Trgovinski rat i pandemija korona virusa su doprineli tome da se decenije diplomatskog rada na poboljšavanju odnosa između ove dve velike sile u velikoj meri poništene. Iz ovog razloga ovaj rad ima za cilj preispitivanje značaja pobede Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima za oblikovanje američke spoljne politike ka Kini. Sam rad predstavlja kritičku analizu međunarodnih odnosa koji se najčešće posmatraju kroz prizmu neoliberalizma i neorealizma. Imajući u vidu da se rad bavi kompleksnom temom autor u njemu upotrebljava kombinaciju nekoliko različitih metoda od kojih je najznačajniji geopolitički metod. U radu su, takođe, korišćeni analiza sadržaja, istorijski, i komparativni metod.

Razvoj nauke i tehnike predstavlja jednu od ključnih karakteristika modernog doba, pa se danas naučni stil mišljenja smatra superiornom formom ljudske duhovnosti. Pored emancipatorskog potencijala, nauka, međutim, sadrži i negativnu dimenziju - u vidu potencijalno pogubnih efekata naučnih rezultata, pa je potrebno preispitati sam smisao, domašaj i položaj nauke u savremenim demokratskim društvima. U tom smislu, autori u ovom radu najpre analiziraju tradicionalno shvatanje nauke, a zatim i pristup koji se u okviru savremene teorije nauke i epistemologije naziva novom slikom nauke. Ovakav pristup predstavljen je kroz Fajerabendovo viđenje nauke i njenog položaja i moći u demokratskom društvu. Fajerabendova pozicija karakteriše se kao epistemološki anarhizam, odnosno teorijski i metodološki pluralizam. Autori nadalje razmatraju etičke i političke implikacije suprotstavljenih teorijskih pozicija monizma i pluralizma. U svetlu pomenutih razmatranja, cilj autora je da ukažu na određene nedostatke i slabosti tradicionalnog shvatanja nauke. U radu su korišćene sledeće metode: interpretativna metoda, kritička i evaluativna metoda, metoda pojmovne i normativne analize.

Kraj XX i početak XXI veka su doveli do velikog broja promena koje su se odrazile na svim poljima. Ograničenost resursa i potreba za energijom su zasluženo zauzeli svoje mesto među ključnim činiocima kreiranja međunarodne politike zemalja širom sveta, pri čemu je rođen jedan novi vid diplomatije – energetska diplomatija. Glavni cilj rada je kritička analiza energetske bezbednosti evropskih zemalja, sa naročitim fokusom na energetsku bezbednost balkanskih zemalja. U radu se naročito analizira uticaj geopolitičkih faktora po pitanju energetske zavisnosti evropskih zemalja. Istovremeno se preispituje mogućnost korišćenja energetske diplomatije u cilju jačanja regionalne saradnje na Balkanu. Rad se oslanja na geopolitički pristup razumevanju međunarodnih odnosa uz korišćenje geografskog i komparativnog metoda.

Prikaz knjige: Dalibor Elezović, Uroš Šuvaković i Branko Rakić. 2019. NATO agresija u svetlosti pravde. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini, str. 345.

Pandemije, pored katastrofalnih posledica po ljudske živote i globalnu ekonomiju, poseduju mnogo širi kontekst koji je neophodno sagledati. Neoliberalizam se u savremenom društvu uspostavio kao definišuća paradigma političkog i ekonomskog razvoja što je posledično dovelo do urušavanja institucija nacionalne države. Transformacija zdravstvenih sistema prema neoliberalnim principima je dovela do njihovog slabljenja. Samim tim neophodno je analizirati i društveni i politički kontekst pandemija, jer je suočavanje sa njima do sada direktno zavisilo od kapaciteta kojim su nacionalne države raspolagale u trenutku njihovog izbijanja. Ovde se, međutim, suočavamo sa velikim izazovom jer na ovom polju prevashodno dominiraju studije iz medicine i ekonomije, dok je politikološki i sociološki aspekt stavljen u drugi plan. Ovaj rad nema pretenzije pružanja konačnih odgovora, već pre svega čini pregled nekih osnovnih hipoteza od značaja sa aspekta politikološkog i sociološkog diskursa, a koji je, takođe, neophodan u cilju stvaranja uslova da se na najoptimalniji način suočimo sa posledicama pandemija.

Rad predstavlja kritičku analizu položaja građanina u savremenom demokratskom društvu, sa naročitim osvrtom na proces slabljenja društvenog i političkog angažovanja građana. Globalizacija, individualizacija, vrtoglavi razvoj tehnologije, brojni socijalni konflikti, to su samo neki od izazova koji se nameću razvoju savremenog demokratskog društva. Kako se neoliberalizam uspostavio kao vodeća matrica društvenog i političkog razvoja to je dovelo do nastanka okvira unutar koga je sama definicija onoga što danas smatramo ,,dobrim” građaninom dovedena u pitanje. Ovaj rad ima za cilj redefinisanja koncepta građanina sa neoliberalnog aspekta, uz istovremeno ukazivanje na urušavanje demokratskih kapaciteta političkih institucija na globalnom nivou.

Rad predstavlja kritičku analizu demokratskog kapaciteta političkih institucija Republike Srbije u XXI veku. Autori u radu analiziraju značaj i ulogu političkih institucija u društvu, istovremeno ukazujući na neophodnost jačanja njihovog demokratskog kapaciteta. Sam rad se sastoji iz dva dela, u prvom delu autori tragaju za uspešnim određenjem jakih i stabilnih institucija, dok se u drugom delu analizira kvalitet političkih institucija Republike Srbije. Kao polaznu tačku ispitivanja njihovog kvaliteta autori koriste istraživanje Instituta za političke studije, Bertelsman štiftung indeks transformacije, kao i izveštaj Evropske komisije. Imajući u vidu kompleksnost problema kojim se rad bavi ističe se neophodnost multidisciplinarnog pristupa. Kao glavne metode koriste se analiza sadržaja i komparativni metod.

Karl Marks (1818-1883) predstavlja jednog od najznačajnijih intelektualaca HIH veka o čijoj  aktuelnosti ne prestaju da se vode mnogobrojne debate. U svetlu kritike neoliberalnog pogleda na svet javlja se sve veći broj kritički orijentisanih intelektualaca koji nanovo otkrivaju Marksa i njegovu teoriju, u kontekstu razumevanja savremenih političko-ekonomskih trendova. Time Das Kapital ponovo dobija na aktuelnosti. Ovaj rad ima za cilj kritičko preispitivanje Marksove teorije sa aspekta njenog značaja za analizu ekonomskih i političkih procesa u HHI veku. Kako je predmet rada kompleksan neophodno je koristiti kombinaciju različitih metoda kako bi odgovorili postavljenom cilju. Glavne metode kojima ćemo se služiti u našem radu su: biografski metod, metod analize sadržaja i komparativni metod.

Rad predstavlja kritičku analizu izazova „malih” i „srednjih” država u savremenom društvu. Njihov položaj se najčešće posmatra kroz prizmu neoliberalizma i neorealizma, kao dva najuticajnija pristupa u teoriji međunarodnih odnosa. Jedno od osnovnih pitanja na koje rad pokušava da odgovori jeste da li Republika Srbija predstavlja malu ili srednju državu, kao i kakve su mogućnosti njenog pozicioniranja u multipolarnom svetu. Kao osnovni metod svog rada autor koristi geopolitički metod, pre svega jer on omogućava sagledavanje uzročno-posledične veze između geografskog i političkog faktora sa stanovišta različitih interesa u kontekstu međunarodnih odnosa. Pored geopolitičkog metoda autor u radu upotrebljava analizu sadržaja, geografski i komparativni metod.

U vreme kada se navršava dvadeset godina od NATO agresije nad Srbima potrebno je ponovo pozabaviti se ovom temom kako ovako stravičan zločin nikada ne bi bio zaboravljen. Imajući u vidu sve jaču tendenciju revidiranja i prekrajanja svetske istorije, potreba za ovim postaje još jača. Potrebno je posvetiti posebnu pažnju kritičkoj analizi ,,intervencija“ koje su izvršene u SRJ pod okriljem borbe za zaštitu ljudskih prava i demokratije. U ovom radu se preispituju opštevažeći razlozi za NATO napad na SRJ pri čemu se istovremeno ukazuje na svu apsurdnost postojanja međunarodnog prava koja je tom prilikom manifestovana. Ovaj rad u svoj fokus stavlja analizu dela vodećih svetskih intelektualaca, poput Noama Čomskog i Alena Badjua, koji su svoj glas digli protiv NATO bombardovanja 1999. godine, a u cilju potrage za pravom istinom.

Rad predstavlja kritičku analizu položaja nacionalne države u savremenom društvu, a koji se najčešće posmatra kroz prizmu neoliberalizma i neorelizma, kao dva najuticajnija pristupa u teoriji međunarodnih odnosa. Imajući u vidu da se rad bavi jednom veoma kompleksnom temom autori se u njemu koriste kombinacijom nekoliko različitih metoda. Kao osnovni metod svog rada autori koriste geopolitički metod, koji je naročito značajan za razumevanje problematike kojom se ovaj rad bavi pre svega jer omogućava sagledavanje uzročno-posledične veze geografskog i političkog sa stanovišta sukobljenosti različitih interesa u kontekstu međunarodnih odnosa. Imajući u vidu da geopolitički problemi predstavljaju višedimenzionalne fenomene, primena analize i sinteze kao opštih naučnih metoda je svakako nezaobilazna. U radu su, takođe, korišćeni analiza sadržaja, geografski i komparativni metod.

Srbija je na početku 21. veka suočena sa mnogobrojnim izazovima koji se nameću na putu njenog razvoja, od kojih je jedan od najvažnijih svakako proces međunarodnih integracija. Posmatranje evropskih integracija kao bezalternativnog projekta dovodi Srbiju u položaj da mora da se povinuje beskrajnoj listi zahteva koje mora da ispuni. Imajući ovo u vidu Srbija mora biti svesna da evropske integracije, ma koliko bile značajne nisu bezalternativne i da ona mora biti otvorena i za alternativni put razvoja. U tom smislu je razumljiva i politika neutralnosti u međunarodnim odnosima kojom se trenutno rukovodi naša zemlja na svom putu ka evropskim integracijama. Tom prilikom treba naglasiti da u jeku evroatlanskih procesa i sama Evropska unija nije sigurna u svoju poziciju na globalnoj sceni što takođe treba imati na umu prilikom pozicioniranja Srbije u procesu međunarodnih integracija. Kako bi smo razumeli specifičan položaj koji Evropska unija ima na globalnoj svetskog sceni neophodno je učiniti jednu kritičku analizu koja će pokazati koliki značaj ona ima na globalne tokove, kao i u kojoj meri ona može da predstavlja jednog od značajnih igrača u multipolarnom svetu.

Prikaz knjige: Slobodan Antonić, Kulturni rat u Srbiji, Beograd, Zavod za udžbenike, 2008.

Prikaz knjige: Slobodan Miladinović, Elite raspada, Službeni glasnik, 2009, 289 str.

Problem identiteta predstavlja jedan veoma kompleksan fenomen kojim su se bavili mnogobrojni teoretičari. Ovaj problem je naročito postao aktuelan krajem pro­šlog veka, koji je sa sobom doneo veliki broj društvenih promena i procesa, koji su nametnuli mnogobrojne izazove po pitanju očuvanja identiteta. Ovaj rad ima za cilj da ukaže na glavne izazove sa kojima se proces formiranja i očuvanja identiteta susreće na Balkanu. Autori u svom radu koriste kombinaciju nekoliko različitih metoda da bi došli do željenog cilja. Na prvom mestu to su dijalektički metod, metod analize sadržaja i komparativni metod. U tom smislu ovaj rad je podeljen na dve celine. U prvom delu autori se bave suštinom identi­teta, dok se u drugom delu bave problemom multikulturalizma i problemom različitosti.

Prikaz knjige: Miloš Knežević, Neizvesni prelazak - demokratija i tranzicija, Institut za političke studije, Beograd, 2012, 264 str.

Osnovni cilj ovog članka je da pokaže kompleksnost socijalnih konflikata. Glavni metod koji autor koristi u ovom članku je metod analize sadržaja. Autor razmatra različite pristupe ovom problemu. Najznačajnija istraživanja na ovu temu su se razvila sredinom XX veka kada je nastala teorija socijalnih konflikata. U ovom članku su, takođe, predstavljene veze između socijalnih konflikata i politike i socijalnih kon­flikata i demokratije. Socijalni konflikti se veoma često zloupotrebljavaju zarad ostvarivanja ličnih i političkih interesa. Autor, takođe, ukazuje na to kako socijalni konflikti nisu uvek nešto loše. Nema demokratije koja ne dozvoljava konflikte. Ovi konflikti su, međutim, konflikti u načinima razmišljanja, a ne konflikti koji se manifestuju ratom, neprijateljstvom i nasiljem. Glavni rezultat ovog rada je u isticanju dijaloga kao glavnog metoda u rešavanju socijalnih konflikata. Ovaj metod bi trebalo da dve suprotstavljene stra­ne dovede do rešenja koje je prihvatljivo za obe stra­ne.

Prikaz zbornika: Srbija - politički i institucionalni izazovi, priredili: Momčilo Subotić, Živojin Đurić, Institut za političke studije, Beograd, 2008, str. 239

Glavni cilj ovog rada je da ukaže na izazove sa kojima se demokratija suočava u savremenom društvu. Glavne metode koje autor koristi u ovom radu su metod ana­lize sadržaja i komparativni metod. Demokratija je oblik vladavine koji je prihvaćen širom sveta. Razlozi za ovo su više nego očigledni. Građani u demokratskim društvima žive u mnogo boljim uslovima sa mnogo više sloboda nego građani u nedemokratskim. To je nešto što ne dovodimo u pitanje. Problem je što se demokratija veoma često idealizuje. Bez obzira na to što veliki broj društava tvrdi da su demokratska mi moramo voditi računa o tome da li su ova društva i primenila demokratiju u praksi. U ovom radu se može videti da većina građana širom sveta veruje da je demokratija i pored svojih mana najbolji oblik vladavine. Tu se, međutim, javlja pro­blem. Ti isti građani nemaju puno poverenja u demokratske institucije. Ova činjenica je svakako nedopustiva u demokratskim društvima.

Autori se rukovode sa tri metode u izradi ovog ra­da. U prvom delu primenjuju se dijalektički metod u analizi istorijskog razvoja ideja nacije i naciona­lizma i komparativni metod u pristupu teorijama nacionalizma. Drugi i treći deo rada obuhvataju presek komparacije i analize sadržaja najznačajnijih istraživačkih poduhvata iz oblasti teorije liberalnog nacionalizma. Autori pokušavaju da obrazlože diskurs liberalnog nacionalizma kao jedan od najrelevantnijih odgovora na krizu neoliberalnog koncepta. Aktuelnost ove te­me odnosi se na pokušaj ove struje mišljenja da po­miri doskora suprotstavljene ideje liberalizma i nacionalizma.

Pitanje nacionalnog identiteta predstavlja jedan veoma kompleksan fenomen kojim su se bavili mnogobrojni teoretičari najrazličitijih disciplina. Nacionalni identitet, i pored predviđanja da će kraj XX i početak XXI veka biti vreme bez nacija, još uvek predstavlja veoma aktuelnu temu, za koju se još uvek ne može reći da je prevaziđena. Glavno pitanje kojim se bavimo u našem radu jeste: Da li nacionalni identitet predstavlja ,,prevaziđenu tvorevinu prošlosti’’ i kakva je njegova sudbina u XXI veku? Da bi došao do odgovora na postavljeno pitanje autor se u svom radu koristi kombinacijom nekoliko različitih metoda: dijalektički metod, metod analize sadržaja i komparativni metod. U tom smislu ovaj rad je podeljen na dva dela. Prvi deo rada se bavi osnovama nacionalnog identiteta, dok se drugi deo rada bavi problemom etniciteta i na­cionalizma.

Prikaz knjige: Peter Clarke, New Religions in Global Perspectives, Routledge, London and New York, 2006.

Problem identiteta predstavlja aktuelan predmet proučavanja različitih nauka: sociologije, politikologije, psihologije, antropologije... Interesovanje za ovaj problem je naročito postalo veliko krajem prošlog veka, koji je sa sobom doneo mnogobrojne promene koje su umnogome izmenile strukturu i dinamiku društva koje nas okružuje. Modernizacija, vrtoglavi razvoj tehnologije, globalizacija, tranzicija, individualizacija, mnogobrojni socijalni konflikti, sve su to izazovi koje proces formiranja identiteta mora prevaziđi. U tom smislu glavni cilj ovog rada je da pokaže sa čime se suočava proces formiranja identiteta u savremenom društvu Glavne metode kojima se autor koristi u svom radu su dijalektički metod, metod analize sadržaja i komparativni metod. Ovaj rad je podeljen na dva dela. Prvi deo rada bavi se analizom identi teta u socijalno-kulturnom kontekstu, dok se autor u drugom delu rada bavi razmatranjem sudbine iden­titeta u savremenom društvu

Političke partije predstavljaju značajan elemenat demokratskog sistema vlasti. Autor u svom radu analizira nivo poverenja građana u političke partije, izbore i upravljanje državom, kao i ulogu koju politički identitet ima za ostvarivanje demokratije. U tom smislu ovaj rad je podeljen na dva dela. Prvi deo se bavi problemom političkih partija i političkim identitetom dok se u drugom razmatra poverenje u izbore i upravljanje državom. Autor se u svom radu koristi kombinacijom nekoliko različitih metoda: dijalektički metod, metod analize sadržaja i komparativni metod.

Mediji čine značajan deo demokratskog poretka. Ovo veoma moćno sredstvo informisanja građana može imati važnu ulogu u razvoju demokratije, ali ujedno ono može predstavljati i njen veliki kamen spoticanja u slučaju njihove zloupotrebe. Ovaj rad ima za cilj da pokaže značaj koji mediji imaju za razvoj de­mokratke, kao i njihovu uloga u izbornom procesu U tom smislu rad je podeljen na dva dela. U prvom delu autor analizira problem medija između demokrati je i "proizvodnje pristanka", dok u drugom razmatra njihovu ulogu u izbornom procesu.

Odnos između politike i morala predstavlja večiti problem kojim se ne bave samo teoretičari već i "obični" građani. Autori prilikom razmatranja ovog odnosa koriste kombinaciju nekoliko različitih metoda. Na prvom mestu to su dijalektički metod, me­tod analize sadržaja i komparativni metod. Osnovni problem kojim se ovaj rad bavi je traganje za odgovorom na večito pitanje: da li ova dva fenomena (politika i moral) mogu postojati zajedno? Ne odlučujući se da daju odgovor na samom početku autori su ceo svoj rad posvetili traganju za odgovorom na ovo pitanje. U tom smislu ovaj rad je podeljen na tri dela. Prvi deo je posvećen začecima teorijskog razmatranja ovog problema, drugi deo sa bavi moralnim i političkim izazovima, dok u poslednjem delu autori analiziraju jedan od najpopularnijih problema koji se tiču ovog odnosa, problem "prljavih ruku".

Autori ovim radom žele da ukažu na kompleksnost fenomena koji se označava imenom revolucije, kao i da svojom teorijskom analizom doprinesu razumevanju njene prirode i smisla. Osnovne metode koje se koriste u ovom radu su metod analize sadržaja i komparatavni metod. Rad započinje analizom revolucije kao oblika društvenog kretanja. Nakon toga sledi kratak prikaz puta koji je ovaj pojam prešao od samog početka, pa sve do onoga što mi danas podrazumevamo pod revolucijom. U drugom delu se analiziraju promene do kojih je došlo u XVIII veku, kao i značaj koji su ove promene imale za konstituisanje ovog pojma. Na kraju se izlažu shvatanja Lava Trockog i Čarlsa Tilija koji su, svaki na svoj način, pokušali da dođu do suštine ovog procesa punog protivurečnosti.

U radu se razmatra problem definisanja pojma nacionalne bezbednosti, politike nacionalne bezbednosti bazirane na demokratskim načelima države i političkog sistema kao osnovnog faktora stabilnosti države i unutar nje, i nacionalne bezbednosti zajednice. Prvo se raspravlja o pojmu bezbednosti uopšte i izvodi definicija bezbednosti u užem i širem smislu reči. Zatim se daje pregled značajnijih definicija nacionalne bezbednosti srpskih autora kao i najpoznatijih definicija stranih autora. U radu autori apostrofiraju da je politički sistem bio i ostao, pored države, suštinski najbitniji elemenat kada se radi o nacionalnoj bezbednosti.

Prikaz knjige: Ljubiša Mitrović, Tvorci novih paradigmi u sociologiji, Institut za političke studije, Beograd, 2008, 121 str.

Glavni cilj ovog članka je da pokaže da su neka pitanja mno­go kompleksnija nego što izgledaju. Glavni metod koji autor koristi u ovom članku jeste metod analize sadržaja. Autor u ovom članku raspravlja o dva problema: članstvo u Evropskoj uniji i politički i institucionalni izazovi naše zemlje. U ovoj analizi autor pokazuje da demokratski odnosi između i unutar zemlje nisu uvek demokratski. Evropska unija ima ne-demokratski pri­stup prema zemljama koje pokušavaju da postanu njene članice. Naša zemlja se, takođe, suočava sa unutrašnjim izazovima. Građani naše zemlje imaju nizak nivo poverenja u naše političare, ne postoji politička kultura koja je neophodna za demokratski razvoj. Ukoliko naša zemlja želi da savlada ove probleme naši političari moraju da shvate da se pitanje Srbije mora rešavati unutar granica. Niko neće rešiti naše probleme. Mi moramo da razvijemo izvestan nivo odgovornosti koji je neophodan za demokratiju. Ukoliko ne shvatimo ovo na vreme možemo upasti u ozbiljne nevolje.

Osnovna svrha ovog rada je razotkrivanje suštine procesa tranzicije. Glavne metode koje autor koristi u ovom radu su metod analize sadržaja i komparativni metod. Autor u ovom radu razmatra složenost procesa tranzicije. Različita iskustva zemalja koje prolaze kroz proces tranzicije predstavljaju jedan od najvažnijih skupova ekonomskih i društvenih eksperimenata ikada sprovedenih, koji bi trebalo da obezbedi dobru priliku za istraživanje i radi razumevanja pro­cesa reforme i radi ostvarivanja uvida u njihovo iskustvo. Proces tranzicije je veoma kompleksan, ali i neizbežan u socijalističkim društvima, što ne znači da ga treba sprovesti po svaku cenu. Moramo biti veoma oprezni ukoliko želimo da uspešno dođemo do kraja ovog procesa. Ograničeni uspesi ovog procesa pokazuju da mi moramo biti konzistentni u primenjivanju naučnih saznanja i iskustva drugih zemalja ukoliko želimo da uspešno prevaziđemo tranziciju.

Prikaz knjige: Milo Lompar, Moralistički fragmenti, Nolit/Beoknjiga, 2009, str. 321.

Ovaj rad ima za cilj da ukaže na izazove sa kojima se politički sistemi susreću na balkanskim prostorima. Autor se u ovom radu koristi sledećim metodama: metod analize sadržaja i komparativni metod. Demokratski politički sistemi ne nastaju sami po sebi. Da bi izgradnja demokratskih sistema iole bila moguća potrebno je pre svega upoznati se sa društvenoistorijskim miljeom nekog prostora. U ovom radu se ne razmatraju politički sistemi pojedinih balkanskih država, već autor u centar svoje analize stavlja Balkan u cilju otkrivanja osnovnih problema koji se nameću političkim sistemima na našim prostorima. Rad započinje kratkom analizom političkog sistema, a zatim se u fokus analize stavljaju izazovi političkih sistema na Balkanu.

Kraj XX veka su obeležili mnogobrojni društveni procesi koji su oblikovali i koji će tek oblikovati, sliku sveta kakvu imamo danas. Globalizacija predstavlja takav jedan kompleksan proces koji je značajno izmenio sliku sveta u svim sferama društva: ekonomskoj, političkoj, vojnoj, ekološkoj, tehnološkoj, kulturnoj... Globalizacija, tranzicija, mnogobrojni socijalni konflikti, vrtoglavi razvoj tehnologije, individualizacija i mnoga druga obeležja savremenog sveta svakodnevno nameću izazove u očuvanju čovekovog identiteta, čovekovog Ja. U takvim uslovima nacionalni identitet se veoma često javlja kao rešenje nastalih problema pružajući čvrsto uporište u vrtoglavim promenama savremenosti.

U ovom članku, autori se bave pitanjem procesa proširenja EU. Da li se proces proširenja EU može sagledati kroz prizmu neofunkcionalističke teorije i procesa prelivanja? Autori u radu ukazuju na neke nedorečenosti klasične neofunkcionalističe škole, ali smatraju da savremeni neofunkcionalizam može predstavljati koristan analitički okvir za objašnjenje dinamike procesa proširenja EU. Članak će biti podeljen u dva dela. U prvom delu, autori analiziraju koncept prelivanja kao osnovu neo­funkcionalističke logike. Polazeći od shvatanja ovog koncepta u klasičnoj neofunkcionalističkoj teoriji, ukazaće se na neke nedostatke, i na redefinisanje ovog koncepta od strane savremenog neofunkcionalizma. U drugom delu, autori nastoje da objasne proces proširenja EU kroz prizmu koncepta prelivanja. Osnovno polazište je da koncept prelivanja nije samo relevantan za anali­zu unutrašnje strukture EU, već i za proces proširenja EU, koji se može sagledati dvostruko: kao «unutrašnje» prelivanje u okviru EU, ali i kao «spoljašnje» prelivanje izvan granica EU.

Demokratija je kao oblik vladavine prihvaćena širom sveta. Ono što se nameće kao problem je to što se demokratija veoma često idealizuje i ideologizuje. Danas veliki broj društava tvrdi za sebe da su demokratska. Međutim, postavlja se pitanje da li u njima postoji demokratija u svom formalnom ili suštinskom obliku. Zbog toga je potrebno prići proučavanju fenomena demokratije na jedan kritički način uz stalna preispitivanja demokratskih kapaciteta političkih institucija svih zemalja. Autori se u svom radu bave izazovima razvoja demokratskih ka­paciteta u savremenom društvu. U tom smislu ovaj rad je podeljen na dva dela. U prvom delu autori kritički analiziraju fenomen demokratije u kontekstu savremenog društva. U drugom delu se razmatraju uslovi koje je potrebno ispuniti da bi se omogućila izgradnja savremene demokratske države.

Kraj XX i početak XXI veka je obeležen mnogobrojnim intervencijama koje su opravdavane na najrazličitije moguće načine, a isti ili slični događaji se nazivaju zločinima ili pravednom borbom u zavisnosti od toga koja strana ih je počinila. Ovaj rad je podeljen na tri dela. U prvom delu autor analizira problem dvostrukih standarda prilikom, humanitarnih intervencija, preventivnog rata, borbe za demokratiju i ljudskih prava. U drugom delu se analiziraju geopolitički izazovi sa kojima se susreće Srbija, dok je poslednji deo posvećen međunarodnom pravu, koje kao da je postalo mrtvo slovo na papiru i koje se koristi ili zanemaruje, a sve u zavisnosti od toga na koga treba da se primeni.

Država predstavlja svakako jedan od najznačajnijih oblika društvenog i političkog organizovanja društva, koji je oduvek predstavljao značajno mesto analize politikoloških i socioloških analiza. Interesovanje je za državu je naravno tokom istorije variralo da bi kraj HH veka bio obeležen njenim velikim povratkom. Ovaj rad ima za cilj da ukaže na najznačajnije teorijske pristupe proučavanju savremene države, kao i da ukaže na njen položaj u kontekstu savremenih društvenih procesa. Da bi došao do željenog cilja autor se koristi kombinacijom velikog broja metoda, od kojih su svakako najznačajnije metod analize sadržaja, komparativni metod i dijalektički metod.

Globalizacija predstavlja jedan kompleksan proces pun protivrečnosti, koji svakodnevno menja strukturu i dinamiku savremenog društva. Ovaj proces svakodnevno po­kazuje svoje Janusovo lice kojim utiče na sudbinu savremenih svetskih društava. Neoliberalni koncept globalizacije i njeno asimetrično ispoljavanje u savremenosti su, nažalost, potpuno gurnuli u drugi plan njenu emancipatorsku ulogu. Jedan od nejznačajnijih teoretičara koji se beve ovim problemom jeste svakako Noam Čomski čiji su život i rad obeležili veći deo XX i početak XXI veka. Ovaj veliki borac za mir i demokratiju je dobar primer toga da je pero najmoćnije oružje od svih. On se u svojim radovima žestoko bori protiv rata i neoliberalnog koncepta globalizacije, kritikujući pritom u najvećoj meri ostvarivanje spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država, i u tome ne posustaje ni danas. Pored analize teorijskog doprinosa Noama Čomskog za razumevanje neoimperijalnog koncepta globalizacije, ovaj rad ima za cilj da ukaže i na značaj i ulogu intelektualaca u savremenom društvu, kao i da istakne neophodnost svakodnevnog kritičkog preispitivanja za razumevanje savremenih društvenih procesa.

Mediji čine važan elemenat savremenog demokratskog društva. Oni imaju tu moć da oblikuju savremeno društvo i da utiču na sve aspekte društvenog života. Značaj medija se ogleda u tome što oni predstavljaju glavni izvor informisanja građana. Njihova uloga je naročito vidljiva za vreme predizborne kampanje, kada mediji postaju značajno sredstvo pomoću koga političke partije teže da privuku što veći broj glasova. Autori u ovom radu analiziraju način na koji su dnevne novine izveštavale za vreme predizborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji 2014. godine, fokusirajući se tom prilikom pre svega na značaj koji su mediji pridavale različitim temama. Glavne metode koje autori koriste u ovom radu su metod analize sadržaja i komparativni metod.

Političko nasilje predstavlja jedan od najznačajnih izazova razvoju demokratije kroz čitavu ljudsku istoriju. Razvoj savremenog demokratskog društva nije, nažalost, ujedno značio i kraj političkom naselju, već je ujedno došlo i do razvoja mehanizama kojima se političko nasilje opravdava u cilju demokratizacije društva. Imajući ovo u vidu u ovom radu se kritički preispituje odnos između politike i nasilja u savremenom društvu, pri čemu se ujedno analizira i opasnost od zloupotrebe političkog nasilja u cilju ostvarivanja neoimperijalnih ambicija velikih sila. Osnovne metode koje se tom prilikom koriste u radu su metod analize sadržaja i komparativni metod.

Sirija predstavlja još jednu u nizu država koju je zahvatio talas „arapskog proleća“, a čije su posledice odjeknule na globalnom nivou. Ono što je obeležilo čitav građanski rat u Siriji je što se, pored Asadovih snaga, pobunjenika i Islamske države, uključuju i interesi velikih sila, koji su neretko međusobno suprotstavljeni. Takođe, u ovu krizu su, posredno ili neposredno, uključeni i mnogi regionalni akteri, bilo da su umešani u ovaj sukob pružajući podršku jednoj od strana, bilo da su pogođeni njegovim posledicama. Ovaj rad ima za cilj analizu uzroka i posledica sirijske krize pre svega sa stanovišta kritičkog preispitivanja neoliberalizma koji pokušava da se nametne kao univerzalni model društvenog razvoja, a koji neretko poprima oblik neoimperijalne prakse u trenucima kada neoliberalna teorija naiđe na prepreku.

Međunarodne sankcije su postale popularni instrument spoljne politike. U ovom radu se sa aspekta kritičkog preispitivanja međunarodnih odnosa razmatraju sankcije u cilju otkrivanja razloga njihove česte upotrebe fokusirajući se pre svega na odnos između SAD i Rusije. U tom smislu rad je podeljen na dva dela. Prvi deo rada se bavi analizom sankcija kao instrumenta spoljne politike SAD, dok se u drugom delu rada analiziraju međunarodne sankcije protiv Rusije. Takođe, u radu se ukazuje i na to kakve posledice međunarodne sankcije Rusiji imaju na globalnom nivou, kao i kakav je položaj EU u svemu tome.

Proučavanje mitološkog u sferi politike predstavlja veoma značajno polje istraživanja. Autori u ovom radu analiziraju politički mit kao jedan od veoma moćnih izvora društvenog i političkog otuđenja čoveka u savremenom društvu. Pored pozitivnih funkcija politički mitovi se često zloupotrebljavaju radi postizanja određenih ciljeva. Njihova snaga se ogleda u tome što politički mitovi ne samo da mogu da sakriju određene stvari, već mogu istovremeno i da ih mistifikuju, učinivši ih na taj način dopadljivim širem javnom mnjenju. Kako bi ukazali na ovaj problem autori su rad podelili na tri dela. U prvom delu rada autori analiziraju snagu mita u savremenom društvu. U drugom delu se preispituju negativni aspekti političkog mita, dok u trećem delu rada autori govore o neoliberalnom otuđenju čoveka u savremenom društvu.

Kraj XX i početak XXI veka su obeležile mnogobrojne ,,humanitarne intervencije“ i ,,borba za ljudska prava“ koji dobijaju primenu u svrhe opravdanja vojnih intervencija širom sveta. Autori u radu preispituju ovakvu sliku sveta baveći se kritičkom analizom izazova sa kojima se suočava razvoj demokratije u savremenom društvu. Svet se u velikoj meri izmenio i otvorena upotreba sile je postala nemoguća, jer bi ona naišla na osudu javnog mnjenja. Međutim, paralelno sa razvojem demokratije došlo je ujedno i do razvoja mehanizama kojima se opravdava upotreba sile. U tom smislu ovaj rad je podeljen na dva dela. U prvom delu autori analiziraju osnove teorije pravednog rata ukazujući na njene slabosti, dok se u drugom delu autori bave neoimperijalnom stranom savremenog društva.