Autor u radu polazi od pitanja da li danas u doba univerzalnih sloboda i jednakosti, izgrađene demokratske institucije stvarno osiguravaju pravednost, slobodu i jednakost ili imamo onoliko prava koliko imamo moći? Na temelju takvog stava značaj istraživanja . . .
Država predstavlja svakako jedan od najznačajnijih oblika društvenog i političkog organizovanja društva, koji je oduvek predstavljao značajno mesto analize politikoloških i socioloških analiza. Interesovanje je za državu je naravno tokom istorije . . .
U ovom radu autor se bavi Rolsovom idejom javnog uma, zatim primedbama iznetim u vezi sa ovim konceptom, kao i mogućim odgovorima na njih. Ukoliko pođemo od činjenice postojanja dubokih doktrinarnih podela u modernim demokratskim društvima, nameće se . . .
U radu analiziramo shvatanje spoljne slobode u delu Vladimira Jovanovića. Jovanovićevo razumevanje unutrašnje slobode kao prava na ekonomski, politički i društveni razvoj, biva dopunjeno težnjom za potpunim oslobođenjem srpskog, ali i drugih slovenskih . . .
U ovom radu autor se bavi manjkavostima dominantne definicije ekstremizma. U tom smislu ukazuje se na terminološku zbrku i izjednačavanje ekstremizma sa drugim pojmovima. Autor pokušava da ukaže da ova široko prihvaćena definicija ekstremizma nedovoljno . . .
Autor u radu prikazuje genezu agresije kao međunarodnog krivičnog dela sa posebnim akcentom na prvu revizionu konferencijio Međunarodnom krivičnom sudu, koja je održanau Kampali u Ugandi, od 31. maja do 11. juna 2010. godine. Međunarodni krivični sud, . . .
S obzirom na specifičnosti u kojima građani Srbije žive poslednjih decenija, istraživanje i razumevanje socio-ekonomskog položaja pojedinaca i uzročno-posledične veze sa ispoljavanjem nasilja i kriminogenog ponašanja, a u cilju unapređenja sveukupnog . . .
Rad razmatra stepen ideološke diferencijacije između relevantnih partija na političkoj sceni Srbije sa ciljem da testira hipoteze o fazama struktuiranja i institucionalizacije partijskih sistema koje su zasnovane na shvatanju da se partijske scene postkomunističkih . . .
Premda prisutno u svim etapama razvoja ljudske civilizacije, tek nakon sedamdesetih godina XX veka, siromaštvo dobija zapaženije mesto u naučnoj literaturi i javnom diskursu, pri čemu nastaje niz različitih teorijskih promišljanja i praktičnih predloga . . .
Proces evropskih integracija pred Srbiju postavlja ozbiljne zahteve vezane za reforme u praktično svim oblastima društvenog života. Reforme koje treba izvršiti u oblasti nacionalne bezbednosti predstavljaju ozbiljnu dilemu za širu, ali i stručnu i političku . . .
Autor se u okviru ovog rada bavi dominantnom poslehladnoratovskom paradigmom koja se zasniva na ideji o moralizaciji međunarodnih odnosa i nestajanju politike sile sa međunarodne scene nakon pada Berlinskog zida. Reč je o liberalnoj i optimističkoj viziji . . .
Geostrategijski, Makedonija je najvažnija zemlja Balkana. Prohodna je po vertikali i horizontali i predstavlja komunikacijsko središte regiona. Ipak, ona nema startegijsku dubinu pa je ranjiva. Politički sistem je nestabilan, a međuetnički odnosi loši, . . .
