Јелена Лончар
ИЗБОРИ ЗА ОДБОРНИКЕ СКУПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА 2022. ГОДИНЕ – АКТЕРИ, РЕЗУЛТАТИ, ПОСЛЕДИЦЕ
Избори за скупштину главног града 3. априла 2022. године су из више разлога били посебно занимљиви и значајни. Прво, то су једини избори на којима је постојала бар делимична неизвесност у погледу изборних резултата. Док се на председничким и парламентарним изборима очекивала убедљива победа Српске напредне странке (СНС), београдски избори су једини где се у току изборне кампање веровало да би опозиција могла да освоји довољан проценат гласова да уздрма стабилну осмогодишњу владавину СНС. Друго, бацили су светло на динамику и поделе унутар СНС. Утапање у СНС Српског патриотског савеза (СПАС) Александра Шапића који је на претходним београдским изборима 2018. године био други по снази, утицало је на поделе унутар владајуће странке, и још важније, на промену београдске политичке сцене. Треће, предвиђања у току изборне кампање су потврђена изборним резултатима. За разлику од избора 2014. и 2018. године када је СНС имао преко 50% мандата и могао самостално да формира власт, након што су 2022. године објављени резултати избора на тренутак је деловало да СНС ни са својим дугогодишњим коалиционим партнерима овај пут неће имати већину. Имајући у виду значај избора и контекст у ком се одржавају, у овом раду се анализирају фактори који утичу на процес одржавања београдских избора, резултати, процес формирања власти и последице избора.
ИЗБОРНА ПОНУДА И ИДЕОЛОШКО ПРОФИЛИСАЊЕ СТРАНАКА У СРБИЈИ
Рад разматра степен идеолошке диференцијације између релевантних партија на политичкој сцени Србије са циљем да тестира хипотезе о фазама структуирања и институционализације партијских система које су засноване на схватању да се партијске сцене посткомунистичких друштава формирају по релативно хомогеној путањи која подразумева постепен прелазак са великих идентитетних питања ка класичном социо-економском профилисању. Хипотезе се тестирају квалитативном анализом садржаја изборне кампање за председничке, парламентарне и локалне изборе у Србији 2012. године имајући у виду да се управо у току изборне кампање партије труде да искористе повећану пажњу јавности и да формулишу идеолошке и програмске платформе које ће их разликовати на партијској сцени. Резултати анализе показују да се политичке партије у Србији не разликују значајно на социо-економској равни, односно да још увек није дошло до институционализације партијског система, док je и даље најјаснија подела и идентификација партија на равни традиционализам-модернизам.
