Душан Спасојевић

У овом тексту анализирам политички контекст избора који су одржани 3. априла 2022. године у Србији. Насупрот уобичајених изборних циклуса, ови избори се одржавају након пет великих процеса који у значајној мери обликују изборну кампању: (1) бојкот парламентарних избора 2020. и излазак опозиције из представничких институција, те преговори о изборним условима уз међународно посредовање; (2) двогодишњу епидемију Kовид19 и њене политичке последице, (3) талас еколошких протеста крајем 2021. године, (4) референдум у вези са променом Устава Републике Србије у јануару 2022. и (5) избијање рата у Украјини у марту 2022. Бојкот избора и преговори око изборних услова су ојачали успостављену основну линију поделе на странке власти и странке опозиције са мањим акцентом на идеолошке разлике. Иако су велике теме попут Kовид-19 или рата у Украјини увеле нове теме на политичку агенду, обе нове теме су толико специфичне да се странке нису јасније диференцирале у односу на њих. Референдумска кампања која је представљала својеврстан увод у изборни циклус обележена је релативно пасивним учешћем највећих странака и коалиција, о чему сведочи и ниска излазност. Сви ови процеси додатно су замаглили линије подела, али и „испразнили“ политичко поље и скоро га потпуно редуковали на однос према владајућој странци, те председнику државе и СНС.

Предмет овог рада су политике Европске уније и њени стандарди у облсати обновљивих избора енергије и њихов утицај на јавне политике Србије, стандарде, као и законе и поџаконске акте од значаја за ову област. Под појмом обновљиви извори енергије се најчешће подразумевају хидроенергија, ветроенергија, геотермална енергија, соларна енергија и био енергија. У овом раду фокусирамо се на на три вида обновљивих извора енергије и њихове потенцијале у Републици Србији тачније, ветроенергију, геотермалну енергију и соларну енергија, као и на правне стандарде који се односе на њихово коришћење у ЕУ и Републици Србији. Данас постоје бројни проблеми са захтевима и условима ЕУ који се односе на усвајање и имплементацију стандарда о области обновљивих извора, посебно оних који су садржани у ЕУ Директиви 2009/28/ЕЦ. Влада Републике Србије се обавезала да ће повећати удео обновљивих извора енергије са 21,2% на 27% већ 2020 године, али упркос прокламованим циљевима  и усвојеном законодавном оквиру, Србија још заостаје за њиховом имплементацијом. Енергетски потенцијали обновљивих извора до данас су још увек недовољно искоришћени, а даља хармонизација јавних политика Републике Србије кроз будуће политичко-правне документе у овој области нам тек предстоји.

Текст објашњава позицију и значај социо-структурне парадиг­ме у савременој политичкој науци. Полази се од инерпретације класичне теорије социјалних расцепа, да би се онда кроз објашњења критике и иновација показале основни екпланаторни капацитети парадигме, али и њени највећи недостаци. Посебна пажња даје се савременој интерпретацији културно-вредносних и социо-економских расцепа и њиховој све већој испреплетаности и међусобном оснаживању у савременим друштвима.

Рад разматра степен идеолошке диференцијације између релевантних партија на политичкој сцени Србије са циљем да тестира хипотезе о фазама структуирања и институционализације партијских система које су засноване на схватању да се партијске сцене посткомунистичких друштава формирају по релативно хомогеној путањи која подразумева постепен прелазак са великих идентитетних питања ка класичном социо-економском профилисању. Хипотезе се тестирају квалитативном анализом садржаја изборне кампање за председничке, парламентарне и локалне изборе у Србији 2012. године имајући у виду да се управо у току изборне кампање партије труде да искористе повећану пажњу јавности и да формулишу идеолошке и програмске платформе које ће их разликовати на партијској сцени. Резултати анализе показују да се политичке партије у Србији не разликују значајно на социо-економској равни, односно да још увек није дошло до институционализације партијског система, док je и даље најјаснија подела и идентификација партија на равни традиционализам-модернизам.