Dr Goran Budžak

Aktuelni model nacionalne ekonomije mađarske vlade premijera Viktora Orbana predstavlja originalan i adekvatan odgovor na dominantni tok tranzicionih tendencija u zemljama Istočne Evrope, koje su na kraju 20. i početku 21. veka prošle kroz fazu transformacije od jednopartijskog ka višepartijskom političkom sistemu i period vlasničke transformacije, tj. privatizacije državne i društvene imovine u privatnu svojinu, čime su njihove nacionalne ekonomije i nacionalna ekonomska bogatstva postali u velikoj meri svojina transnacionalnih korporacija (TNK). Na taj način je tranzicija kao sistem velikih društvenih promena zahvatila kompletne društvene strukture i podsisteme kao što su nacionalna ekonomija, politika i država. Navedene tranzicione promene u ekonomskoj sferi su dovele do katastrofalnih posledica kao što su: niska stopa privrednog rasta, enormno nagomilani dugovi, stalno narastajuća inflacija, armija nezaposlenih ljudi, pad prosečnog prihoda stanovništva, nezapamćen nivo socijalne diferencijacije, apsolutno osiromašenje stanovništva i izuzetno uvećana stopa smrtnosti, koje su se manifestovale znatno pre svetske ekonomske krize koja je eskalirala u leto 2008. godine. Predmet istraživanja ove studije je nacionalna ekonomska politika vlade mađarskog premijera Viktora Orbana, koja predstavlja karakterističan model nacionalne ekonomije zemalja u tranziciji. Cilj istraživanja predstavlja utvrđivanje uzroka i posledica uticaja tranzicionih promena na nacionalne ekonomije zemalja bivšeg realnog socijalizma i definisanje adekvatnog modela ekonomske politike zemalja Istočne Evrope na početku 21. veka. Metod istraživanja je komparativna kvantitativna i kvalitativna analiza sadržaja domaćih i inostranih naučnih i stručnih monografija, studija i članaka, dostupnih relevantnih dokumenata i tekstova objavljenih u elektronskim i štampanim medijima.

Od momenta potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma odvija se paralelni proces „puzajuće“ revizije, čiji su inicijatori, pre svega, američki diplomatski predstavnici sa Ričardom Holbrukom na čelu, koji se, inače, smatra glavnim kreatorom ovog međunarodnog ugovora.

Holbruk je, s jedne strane, hvalio mirovni aspekt Sporazuma, a s druge strane, osporavao njegov ustavni segment sadržan u Aneksu 4, zalažući se za usvajanje „Dejtona 2“ – novog sporazuma koji bi obezbedio čvršću integraciju, tj. unitarizaciju BiH, što faktički predstavlja direktan atak na ravnopravnost konstitutivnih naroda i autonomiju entiteta.

Kontinuirani dvodecenijski angažman na faktičkoj reviziji Dejtonskog sporazuma je posledica spoznaje da se ovim međunarodno verifikovanim dokumentom definiše BiH kao nemoguća država sa malim ovlašćenjima i nefunkcionalnim institucijama. Iskoristivši vremensko razdoblje u drugoj polovini 90-ih i početkom 2000-ih, tokom koga Ruska Federacija nije mogla i nije htela da se meša u balkanske poslove, SAD i EU su se sporazumele oko „bonskih ovlašćenja“, kojima su tokom 1997. dali Visokom predstavniku međunarodne zajednice za BiH mogućnost da tumači, menja i sprovodi Ustav BiH, kao i ovlašćenja da smenjuje demokratski izabrane predstavnike naroda u entitetima, umesto da konstruktivno pomaže sprovođenje Dejtonskog sporazuma.

Proces „stabilizacije i pridruživanja“ EU je, takođe, tokom ovog vremenskog perioda obuhvatio integraciju složenih institucionalnih struktura u BiH, a nesuglasice entiteta predstavljale su dodatnu olakšavajuću okolnost za sprovođenje voluntarističke politike visokih predstavnika.

Osvrt povodom izlaska knjige Od reči do reči

Miloš Knežević, OD REČI DO REČI Trideset godina programa Forum Doma kulture Studentski grad – Hiljadu osam stotina tribina – 7. jun 1988 – 16. avgust 2017. Zamisao „Zamah“, knjiga 35, ciklus „Hronike“ Dom kulture Studentski grad, Beograd 2017, 336 str.

Teorijsko-istraživački rad za osnovu naučne ana­lize ima savremeni ustavno-pravni razvoj Srbije i njenih političkih institucija. Po svojoj osnovnoj definiciji svaka organizacija vlasti je instrumentalna kategorija, što znači da u malim političkim zajednicama još uvek ne postoji objektivna potreba za posredovanjem između društvene zajednice i institucija vlasti. Na početku rada sistematski je i sintetički obuhvaćen razvoj horizontalne organizacije vlasti, od dihotomije ka trihotomiji, od parlamentarnog i predsedničkog, ka savremenim modelima mešovitog polupredsedničkog sistema. Naučna analiza polupredsedničkog sistema ili sistema racionalizovanog parlamentarizma u Republici Srbiji je od naučnog i društvenog značaja iz bar dva sledeća razloga. Prvo, iako je donošenje Ustava od 1990. godi­ne bilo u predvečerje dezintegracije SFRJ, Srbija je ovim ustavno-pravnim aktom bila među prvim istočnoevropskim državama koje su prihvatile vredno­sti liberalno-demokratskog konstitucionalizma i shodno tome izvršile korenite promene društvenog uređenja i političkog sistema. Drugo, Ustav od 2006. godine, kao i prethodni ustav, organizaciju vlasti zasniva na principu podele vlasti, ali s obzirom da on predstavlja samo dopunu prethodnog ustava, otvaraju se mnoga pitanja, ali jedno od prioritetnih je koji su njegovi danas realni politički kapaciteti.

Tradicionalno obeležje jugoistočne Evrope da je mesto multietničkog susretanja i sukobljavanja, imperijalnih težnji velikih sila na početku 21. veka veoma je ilustrativno baš na primeru BiH. Mada je srpski narod jedan od evropskih naroda, koji je u odnosu na svoju veličinu dao najveće žrtve, od te iste Evrope je za uzvrat nagrađen kaznom žrtvenog jarca. Nije samo put do mira bio težak i mukotrpan proces za srpski narod u RS, već je on i danas suočen sa stalnom borbom za očuvanje svog nacionalnog identiteta. I poslednji, cedmi od građanskog rata, skoro u oktobru mesecu održani politički izbori u BiH, po svojoj suštini tu ništa nisu mogli da promene.

Prikaz knjige: Miloš Knežević, Izneverena država - Srbija i Crna Gora u vremenu razlaza, Institut za političke studije, Beograd, 2007, 568 str.

Prikaz knjige: Miloš Knežević, Prizma geopolitike - geopolitička dimenzija nacionalnog identiteta, Institut za političke studije, Beograd, 2013.

U oblasti horizontalne organizacije podele vlasti ni ustavotvorac Ustava od 1990, niti Ustava od 2006. godine nisu uspeli da otklone nedostatke ustavnog sistema Srbije. Ustavotvorci nisu uspeli da do kraja izvedu dosledne ustavne reforme koje bi za rezultat imale stvaranje novog, skladnog, mešovitog i funkcionalnog ustavnog sistema Srbije. Ustavom od 2006. godine, u suštini, samo je neznatno izmenjen i korigovan postojeći racionalizovani parlamentarni sistem u kome su šefu države uskraćena, postojećim ustavnim normama, ovlašćenja koja bi morala da proističu iz njegovog neposrednog izbora. I pored toga što šef države raspolaže prvenstveno protokolarnim ovlašćenjima, ustavna i politička praksa Republike Srbije je visoko prezidencijalizovana. Metodom uporedne analize sadržaja dokumenata, ustavne i političke prakse u Srbiji, u vremenskom periodu od 1990. do 2014. godine, došlo se do potvrde hipoteze o racionalizovanom obliku parlamentarnog sistema koji je uveden po ugledu na francuski Ustav iz 1958. godine. Kvalitativnom analizom je potvrđeno da je u političkoj praksi u Srbiji od 1990. do 2014. godine došlo do prekoračenja ustavnih odredbi kojima se definišu položaj, uloga i ovlašćenja predsednika Republike Srbije, premijera i Narodne skupštine Republike Srbije.

Globalizacija kao neoimperijalni koncept po kapacitet malih država, pa tako i Republike Srbije, postaje stožer krize na socijalnom, političkom, bezbednosnom i dr. polju i inicijator je ugrožavanja demokratije, socijalnog raslojavanja na državnom i međunarodnom nivou. Globalizacija na državnom i međunarodnom nivou predstavlja trend desuverenizacije i prekrajanja državnih teritorija. Samo ove navedene okolnosti i obeležja su dovoljni indikatori da se ilustruje uzrok i tok današnje višedimenzionalne krize u Republici Srbiji u različitim oblastima sa manjim ili većim posledicama. Autori metodom uporedne analize sadržaja dokumenata ustavne i političke prakse ukazuju na činjenicu da se veliki broj nacionalnih država, pa tako i Republika Srbija, nalaze u stanju permanentne ugroženosti. Država se razara uticajem globalizma i globalizacije na različite načine. Kvalitativnom analizom je potvrđeno da u Republici Srbiji dolazi do prekoračenja ustavnih odredbi koje se odnose, pre svega, na pitanja suverenosti i nacionalne bezbednosti. Ovo tim pre jer novim svetskim finansijskim oligarhijama smetaju i nacije i nacionalne države. Republika Srbija za sada odoleva nastojanjima politike velikih sila, a mnogi indikatori ukazuju da Srbiji kao nacionalnoj državi još uvek nije mesto u muzeju starina.