ODNOS IZMEĐU ZAKONODAVNE I IZVRŠNE VLASTI NA PRIMERU USTAVA REPUBLIKE SRBIJE IZ 1990. I 2006. GODINE

Mile Rakić

Goran Budžak

Sažetak

U oblasti horizontalne organizacije podele vlasti ni ustavotvorac Ustava od 1990, niti Ustava od 2006. godine nisu uspeli da otklone nedostatke ustavnog sistema Srbije. Ustavotvorci nisu uspeli da do kraja izvedu dosledne ustavne reforme koje bi za rezultat imale stvaranje novog, skladnog, mešovitog i funkcionalnog ustavnog sistema Srbije. Ustavom od 2006. godine, u suštini, samo je neznatno izmenjen i korigovan postojeći racionalizovani parlamentarni sistem u kome su šefu države uskraćena, postojećim ustavnim normama, ovlašćenja koja bi morala da proističu iz njegovog neposrednog izbora. I pored toga što šef države raspolaže prvenstveno protokolarnim ovlašćenjima, ustavna i politička praksa Republike Srbije je visoko prezidencijalizovana. Metodom uporedne analize sadržaja dokumenata, ustavne i političke prakse u Srbiji, u vremenskom periodu od 1990. do 2014. godine, došlo se do potvrde hipoteze o racionalizovanom obliku parlamentarnog sistema koji je uveden po ugledu na francuski Ustav iz 1958. godine. Kvalitativnom analizom je potvrđeno da je u političkoj praksi u Srbiji od 1990. do 2014. godine došlo do prekoračenja ustavnih odredbi kojima se definišu položaj, uloga i ovlašćenja predsednika Republike Srbije, premijera i Narodne skupštine Republike Srbije.

Reference

1. Baylis, Thomas, Presidents Versus Prime Ministers: Shaping Executive Authority in Eastern Europe, World Politics, 48.3, 1996.
2. Beyme, Klaus von, “Institutional Engineering and Transition to Democracy” in Jan Zielonka, Democratic Consolidation in Eastern Europe, Vol., Oxford University Press, Oxford, 2001.
3. Elgie, Rоbert, “The Perils of Semi/Presidentialism. Are They Exaggerated?”, Democratization, 15, No. 1, February 2008.
4. Mc Faul, Michel, “Transition from Postcommunism”, Journal of Democracy, Vol. 16, No. 3, 2005.
5. Papadoulis, Konstantinos, “Post-Communist Political and Public Policy Processes and Practices: A State-Reformation”, East European Politics and Societes, Vol. 19, No. 4, 2005.
6. Protsyk, Оleg,“Politics of Intraeexecutive Conflict in Semipresidential Regimes in Eastern Europe”, East European Politics and Societies, Vol. 19, No. 2, 2005.
7. Аврамовић, Драгутин, „Увођење ванредног стања према Уставу Републике Србије из године“, НБП – Журнал за криминалистику и право, бр. 2/2010, Beograd, 2010.
8. Баста, Лидија, „Уставна демократија и (не)демократска конституција друштва“, у Радмила Накарада и др. (ур.) Распад Југославије – продужетак или крај агоније, Институт за европске студије, Београд, 1991
9. Јовичић, Миодраг, „Парламентрани систем насупрот председничком и скупштинском систему“, у Миодраг Јовичић, Куда идеш Србијо? – Хроника српско–југословенске уставности(1990-1994 ), „Драганић“, Београд,
10. Марковић, Ратко Предговор, у Устав Републике Србије, Савремена администрација, 1992, стр. III.
11. Марковић, Ратко, „Одговорност председника Републике – према уставима Републике Србије од 1990. и 2006. године“, у: Александар Фира, Ратко Марковић (ур), Два века српске уставности, Београд, 2010.
12. Марковић, Ратко, „Уставни суд у Уставу Републике Србије од 2006. године“, LV, број 2, 2007, Београд, 2007.
13. Николић, Павле, „Институција шефа државе у Србији и Југославији“, у Павле Николић, Од распада до безнађа и наде, „Филип Бишњић“, Београд, 1997.
14. Петров, Владан, „Нови уставни суд Републике Србије“, Нова српска политичка мисао, Посебно издање „Устав и искушења“, 2/2008, Београд, 2008.
15. Симовић, Дарко, „Рационализовани парламентаризам Устава Србије од 2006“, Правни живот, бр. 14/2007, Београд, 2007.
16. Симовић, Дарко, Полупредседнички систем, Правни факултет у Београду, Службени гласник, Београд, 2008.
17. Фира, Александар, „Српско-црногорски председнички модел“, у Александар Фира Записи о правном поретку, Службени лист СРЈ, Београд, 1996.
18. Чавошки, Коста, „Трећа Југославија у новом уставном руху“, у Коста Чавошки, Устав као јемство слободе, „Филип Вишњић“, Београд, 1995.