Др Љубиша Деспотовић, председник Научног већа

О антијугословенству комунистичког и усташког покрета које је било један од доминатних политичких постулата, али и озбиљна акциона платформа деловања између два рата, већ је делимично писано у нашој историографији. Оно на шта ми желимо да скренемо пажњу у раду јесте да се иза тог и таквог антијугословенства некада скривено, а некада јавно истицало антисрпство као заједнички именитељ политичког делања обе идеолошке опције. Иако различито политички мотивисано и идеолошки образлагано, антијугословенство у крајњој инстанци код усташа и код комуниста сводило се у својој суштини на антисрпство. Управо ту везу желимо да анализирамо у првом делу нашег рада, док ћемо њихову активну и координисану сарадњу изложити у другом делу на примерима из Другог светског рата, који су се најчешће дешавали на државном простору НДХ, јер су Брозови партизани највећи део  времена трајања рата провели боравећи управо на тој територији, уз, како ћемо видети, обилату логистичку подршку, координацију и толеранцију свих државних и војних формација Павелићевог злочинаког режима.

У раду ћемо настојати да дефинишемо геополитички положај Србије и српског народа на Југоистоку Европе, његова основна обележја и сложеност. Такође, настојаћемо да што прецизније одредимо геополитички идентитет Срба, као важно национално и геополитичко обележје које на објективан начин утиче на свеукупну перцепцију њеног геополитичког одређења и спољнополитичког понашања у трусном балканском појасу. Особито ћемо се потрудити да на основу геополитичког идентитета и геополитичког положаја Србије и Срба остваримо разложну и аргументовану критику актуелног текста Стратегије националне безбедности Србије, веома важног стратегијског документа који утиче на општу перцепцију проблема националне сигурности и конкретна решења кроз питања њене безбедности.

У раду ћемо настојати да прикажемо континуитет англосаксонских геополитичких доктрина и стратегије америчког освајања и милитаризације источне и југоисточне Европе у временском континуитету од почетка Хладног рата до данас. Да бисмо разумели и адекватно одговорили на тему и предмет истраживања, уводни део рада посветићемо кључним англосаксонским геополитичким доктринама које су темељ америчке стратегије, унутрашњеполитичког устројства и спољнополитичког наступања. Потом ћемо анализирати хладноратовску поделу света како бисмо лоцирали примену геополитичких доктрина у америчком стратегијском наступању на евроазијском континенту и разлоге за прогресивну милитаризацију света. На крају ћемо анализирати савремене токове у међународним односима како бисмо указали на континуирану примену и иновирање англосаксонских геополитичких доктрина с посебним освртом на ефекте америчког деловања према Србији и српском народу.

У уводу рада анализираћемо карактер агресије на СР Југославију и империјалне интересе који иза ње стоје. У наставку ћемо се фокусирати на однос између употребе дисиметричних и асиметричних средстава у међународним односима. Дисиментричне надмоћи Атлантиста демонстриране у бруталној агресији према СР Југославији и креативној употреби асиметричних средстава наше стране као одговора на испољену агресију, те цивилна, војна, инфраструктурна и економска разарања наше земље. У раду ћемо на крају дати кратак коментар употребљених асиметричних одговора наше земље и њихов учинак, као и побројати последице наведене агресије НАТО пакта, земаља ЕУ и САД.

У раду ћемо настојати да прикажемо кинеску дискретну геополитику наступања према региону Источне и Југоисточне Европе, а у склопу ње нарочито према Балкану и Србији дефинишући такву политику као стратешко партнерство. Дискретна геополитика стрпљиве и постепене инфилтрације у означене регионе Европе ићи ће класичном методологијом геополитике: у првом кораку кроз економско финансијске аранжмане и сарадњу, а затим преко све нарастајућег политичког утицаја, да би се на крају нарочито према Србији продубила у смеру безбедносне и војне сарадње, која ће тек у наредном периоду добијати на значају и интезитету.

Радослав Гаћиновић, „Насиље над Србима у XX веку – узроци и последице“, књига 1. и 2, Евробук, Београд, 2017.

У раду ћемо настојати да извршимо анализу актуелних процеса  енергетског прекомпоновања односа моћи између ЕУ и Руске Федерације, и њихов утицај на квалитет укупног економског, политичког и геополитичког положаја Србије. Значај тих процеса огледа се и у томе  што снажно утиче не само на спољнополитичке приоритете Србије, већ и на унутрашње односе. Колико ти односи утичу на продубљивање нових подела и унутар националних конфронтација.  Да ли је градња гасовода Јужни ток само изванредна шанса за економски напредак и развој Србије или ће послужити за још дубљу  поделу српског друштва на оне снаге које су опредељене за Евроатланске интеграције или пак за тешњу и конкретнију сарадњу са Русијом и Евроазијском геополитичком структуром.

У раду ћемо настојати да дефинишемо геополитичке аспекте који су омогућили и отворили значајан простор за деловање следбеника радикланог (милитантног) ислама у циљу реализације својих интреса. У том погледу указаћемо на безбедоносне ризике и опасности које реално прете да угрозе крхки мир у региону и претворе га у поновно поприште међунационалнх сукоба који на овом простору увек имају директну верско- конфесионалну основу али и инспирацију. Посебно ћемоу раду истаћиопасности које прете по националне и државне интересе Србије и Републике Српске.

Део политичара и историчара тврди да од обавештајних служби нема никакве користи, да су скупе, нелојалне, немају реалног утицаја на политику својих држава, сликају свет у искривљеном светлу, креаторе политике плаше измишљањем непријатеља и режираним догађајима, урушавају демократске вредности, да су као бирократске организације више заузете својим преживљавањем и одржавањем привилегованог статуса него искреном бригом за извршавање поверених задатака, некомпетентне да се суоче са савременим безбедносним изазовима, ризицима и претњама итд. Са своје стране, обавештајне службе одговарају да су немоћне пред оваквим клеветама, с обзиром да природа њихових активности не дозвољава јавну дебату због чега њихови успеси остају скривени у сенци неуспеха, неретко праћених катастрофалним жртвама, материјалним разарањима, нарушавањем репутације матичне државе или дипломатских односа. Дакле, поред питања cui bono (ко од њих има користи?), све чешће се поставља питање – има ли од њих уопште користи? Полазећи од карактера савремених безбедносних претњи и чињенице да ће сви будући обавештајни неуспеси у погледу људских жртава и материјалних разарања бити све тежи и скупљи, у раду ћемо указати на неке од узрока који условљавају обавештајне неуспехе, грешке и промашаје како би се схватило зашто упркос високообразованим кадровима, примени најсавременијих научно-истраживачких метода и техничко-технолошких средстава обавештајне службе доживљавају неуспехе.

У раду ћемо настојати да маркирамо неке аспекте меке моћи који су код домаће псеудо елите произвели политику незамерања према моћницима из Вашингтона и Брисела, а која је последичила окупацијом наше Јужне покрајине која у разним својим аспектима траје и данас. Такође настојаћемо да анализирамо и значајне геополитичке чиниоце који су довели до агресије на тадашњу СР Југославију и последице које је она произвела на међународни положај Републике Србијеи нарочито КиМ-а. На крају рада ћемо анализирати пројекат стварања Велике Албаније и могуће правце развоја садашње ситуације као и политику коју би државни врх Србије требао да креира у наредном периоду а која би водила очувању државног јединства и територијалне целовитости Србије.

Овај рад критички анализира различите концептуалне при­ступе у теоријском третману модерне државе. Излажући недостат­ке веберијанског приступа држави, фокус се помера са државе као креатора правила и ексклузивне употребе насиља за поштовање одлука које доноси на многобројне форме интеракције више засебних система карактеристичних за свако људско друштво. У том смислу држава има и ограничену аутономност која није фиксирана. Уважавајући поделу на деспотску и инфраструктурну моћ др­жаве, рад такође анализира и однос државног капацитета и демо­кратке, однос између државног, политичког и административног капацитета, утицај процеса глобализације на државне капацитете и сувереност, те, коначно, истражује важност вертикалног и хоризонталног легитимитета за класификовање на слабе и јаке држава. Рад се закључује са наглашавањем међусобно оснажујуће релације између нивоа државног капацитета и нивоа демократије, са афирмацијом улоге државе и у ери глобализације и са позиционирањем односа држава-друштво као есенцијалног за разумевање државног деловања.

У раду се настоји показати како се и на који начин врши актуелна разградња модела модерне националне државе у контексту процеса глобализације и глобализма као његове идеолошке подло­ге. Разградња и разарање националне државе у раду се анализирају пре свега преко процеса њене денационализације, десуверенизације, и детериторијализације, а једним делом и кроз процесе деиндустријализације и економског геноцида. Такође се тежи објаснити природа и конфигурација новог светског поретка који се гради на згаришту националне државе као њена алтернатива, како у домену међународних односа тако и на плану постнационалне политичке заједнице која се настоји васпоставити. У назначеним процесима, такође, дезинтегришу се и модерни национални идентитети да би њихово место заузели мањински етнички идентитети намирујући своје територијалне апетите на рачун десуверенизације и детериторијализације постојећих националних држава.

Основна суштина актуелних неолибералних процеса усмерена је ка демонтажи кључних институционалних капацитета мо­дерне националне државе. У овом раду основна теоријска анализа биће усмерена на процесе угрожавања и демотаже безбедоносних капацитета националне државе. Глобализацијски трендови отворили су бројне и несагледиве кризе, које су почеле као финсијске, економске, а све више постају политичке односно безбедоносне. Бројни су безбедоносни ризици и све теже је остварити контролу над њима на нивоу системских капацитета националне државе.

Модел стварања синтетичких нација на државно-правном простору бивше Југославије, доживеће своју интензификацију у првим данима слома СФРЈ, признавањем државне независности бившим југословенским републикама. Посебно ћемо настојати да у раду конципирамо експликативни модел синтетичких нација, који код нас није довољно теоријски уобличен. Такође ћемо настојати да на примеру настанка хрватског националног идентитета објаснимо како дијахронијску тако и синхронијску димензију и факторе његовог стварања.

Рад се бави компаративном анализом модернистичке, позномодернистичке и постмодернистичке парадигме благостања. У том смислу први део рада, се бави општим концептуалним профилисањем концепта благостања, државе благостања и, консеквентно, политике благостања. Следећи део се бави позно-модернистичком политиком ризика и његовим утицајем на реформулисање држа­ве благостања у државу социјалног инвестирања. Финални део пропитује постмодерно инсистирање на релевантности политике идентита у деконструисању онога што се може означити као метанаратив благостања.

Предмет анализе рада је испитивање феномена непријатеља код хрватских националиста у првој половини 20. века као једног од најзначајнијих питања за усташко поимање консолидације хрватског идентитета у екстерном и интерном функционисању Независне државе Хрватске. Циљ рада је да прикажемо развој антисемитизма међу хрватским политичарима од непријатеља хрватства до „смртног непријатеља“ свих Хрвата. Овај идеациони развој дефинише политичко поље у којем су се дешавала насиља, масовни прогони и геноцид. На жалост, анализа и закљуци не гарантују нестанак антисемитизма у будућности на простору Хрватске.

У раду ће бити разматрани историјски токови конструкције националних идентитета у временима њиховог интензивног настанка и консолидације као фактора интеграције модерне националне државе. Такође биће разматран и актуелни контекст и процеси  разградње  српског националног идентитета као ултимативног услова за евроинтеграције Србије. У раду ће се такође анализирати и двоструки стандарди међународне заједнице у подршци изградње синтетичких нација на простору бивше Југославије.

У раду ће бити назначена геополитичка позиција Републике Српске у контексту ширег положаја целе БиХ али и региона Балкана, као важног мостовског дела Римланда. Посебно ћемо анализирати потенцијална геополитичка жаришта као константне претње фрагментацији и нестанку овог српског државног ентитета, а које долазе како од регионалних тако и од глобалних ванбалканских геополитичких сила. Посебан део рада биће посвећен анализи безбедносних ризика, како оних којих се тичу правно-институционалног уређења БиХ и Републике Српске, тако и оне која долази из аспекта деловања ЕУ и тзв. Високог представника, па до класичних претњи тероризмом који је инспирисан исламским верским радикализмом и организован од милитантних исламских покрета попут Исила и Ал Каиде.

У раду ћемо настојати да анализирамо факторе националне (не)моћи Србије у контексту политике националне безбедности. Главни акценти анализе биће усмерени на по нама два кључна сегмента националне моћи, утицаја политичких елита које би требало да дефинишу, организују и одговорно контролишу спровођење мера и активности на заштити виталних интереса нације и државе и увећања капацитета националне моћи, као и геополитички контекст који у великој мери опредељује процене, потезе и мере у дефинисању политике националне безбедности Републике Србије.