ГРАЂАНСКА НЕПОСЛУШНОСТ КАО ЈЕДНА ЕВОЛУТИВНА BOTTOM-UP СТРАТЕГИЈА ДЕМОКРАТСКИХ ПРОМЕНА: СЛУЧАЈ СРБИЈЕ

Др Александра Мировић Јанковић

Сажетак

У основи савременог концепта грађанске непослушно­сти, то јест његове доминантне ролсовске варијанте, налази се један превасходно системски теоријско-методолошки приступ, тиме што се као основни услов примене овакве политичке праксе поставља стриктно одређен системско институционални оквир, оли чен у већ развијеној и стабилној либерално-представничкој демократији. Поред тога, истичу се и додатни услови за оправданост таквог цивилног деловања, од којих је свакако најзначајнији опет онај системски, који налаже да се њиме не може довести у питање тај уставно-правни и политички поредак, већ једино појединачни правни и политички акти, одређене по­литичке одлуке, мере и политике. Коришћење такве теоријско-методолошке матрице води ка закључку да се онда ни ванинституционално политичко деловање грађана Србије у њиховој антирежимској борби, у условима квазидемократије из деведесетих година, не може подвести под појам грађанске непослушно­сти, у његовом правом смислу. Ауторка настоји показати да је такав општи теоријски оквир од кога се полази сувише узак и догматски, будући да се њиме заправо врши одвајање теорије од стварности, па и од реалности српског друштва с краја последње деценије XX века. Штавише, тако се смањује и когни­тивна и друштвено-политичка употребљивост самог концепта грађанске непослушност, а тиме и демократски капацитети савремених друштава. Дакле, жели се истаћи да је реч о једном спорном присту­пу који производи низ аналитичких симплификација у емпиријским истраживањима уопште, па и у случају анализе карактера протестних акција тадашње друштвене опозиције у Србији. Стога се предлаже извесно кориговање тог системско институционалног приступа и његово допуњавање civic culture pristupом, као једним нормативним приступом. На основу дубље анализе системско ситуационог контекста у периоду 1990-2000. године и, посебно, петооктобарских догађаја, уз стављање нагласка на постојећи нормативни (политичко-културни) оквир, дошло се до закључка да се тада у Србији, и поред важећих псеудодемократских услова једног хибридног режима, ипак „десило” масовно отказивање послушности властима, које је при том имало и нека суштинска обележја грађанске непослушности, на којима се у савременим концептуализацијама ове политичке праксе посебно инсистира.

Референце

1. Бакић, Јово, „Проблеми политиколошког формализма, научног про­винциализма и политизације политиколога”, у: Консолидација демократских установа у Србији после године: Годину дана после, Душан Павловић (ур.), Службени гласник, Београд, 2008.
2. Bleiker, Roland, “Rawls and the limits of nonviolent civil disobedience”, Social Alternatives, 21, No. 2, Autumn 2002.
3. Carter, Alan, “In defence of radical disobedience”, Journal of Applied Philosophy, 15, No. 1, 1998.
4. Деспотовић, Љубиша, „Политичка социјализација вредности цивилног друштва као нужан услов демократских промена у Србији”, у: Услови и стратегије демократизације, Вучина Васовић, Вукашин Павловић (урс.), ЈУПН, ФПН, Београд, 2004.
5. Diamond, Larry, “Is the third wave over”, Journal of Democracy, 3, 1996.
6. Гоати, Владимир, Партије Србије и Црне Горе у политичким борбама од 1990. до 2000, Conteco, Бар, 2000.
7. Гоати, Владимир, „Природа поретка и октобарски преврат у Србији”, у: Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, Ивана Спасић, Милан Суботић (урс.), Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 2001.
8. Гоати, Владимир, Стабилизација демократије или повратак мони­зму: „ Трећа Југославија” средином деведесетих, Унирекс, Подгори­ца, 1996.
9. Habermas, Jürgen, „Грађанска непослушност тест за демократску правну државу”, Гледишта, тема броја: „Правна држава, људска пра­ва и владавина права”, бр. 10-12, 1989.
10. Јовановић, Милан, „Консолидација, принципи ‘слободних’ и ‘фер’ избора и уставни дизајн”, у: Консолидација демократских установа у Србији – годину дана после, Душан Павловић (ур.), Службени гласник, Београд, 2008.
11. Keane, John, “The politics of retreat”, The Political Quarterly, 61, No. 3, 1990.
12. Кин, Џон, Цивилно друштво: Старе слике, нове визије, „Филип Вишњић”, Београд, 2003.
13. Matan, Ana, Teorija političke legitimnosti Johna Rawlsa, Fakultet politič­kih znanosti, Zagreb, 2008.
14. Михаиловић, Срећко, „Политичке формуле одржања и промене ре­жима у Србији”, у: Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, Ивана Спасић, Милан Суботић (урс.), ИФДТ, Београд, 2001.
15. Мировић, Александра, „Криза легитимности и престанак политичке облигације, или право и дужност грађанске непослушности”, Српска политичка мисао, вол. 27, бр. 1, 2010, ИПС, Београд, 2010.
16. Мировић, Александра, “О грађанској непослушности као елементу цивилне политичке културе”, Политичка ревија, вол. 24, бр. 2, 2010, ИПС, Београд, 2010.
17. Мировић, Александра, „Савремена схватања цивилног друштва с посебним освртом на концепцију Џона Кина (John Keane)“, Политичка ревија, год. (XVI) IV, вол. 8, бр. 3, 2005, Институт за политич­ке студије, Београд, 2005.
18. Мировић, Александра, „Савремена схватања грађанске непослушно­сти”, Политичка ревија, вол. 23, бр. 1, 2010, ИПС, Београд, 2010.
19. „Нова влада у Тунису”, извор: РТС, понедељак, 17. јануар 2011; ин­тернет: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2% D0%B5%D1%82/827632/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D1%83+%D0%A2%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%83.html (приступљено: 01/02/2011).
20. Орловић, Славиша, „Проблеми демократске консолидације Србије”, у: Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године – годину дана после, Душан Павловић (ур.), Службени гласник, Београд, 2008.
21. Павићевић, Ђорђе, „Либералне вредности и политичка стабилност у Србији”, Филозофија и друштво XIX-XX, ИФДТ; интернет: www.doiserbia.nb.rs/img/doi0353-5738/2002/0353-57380209165P.pdf.
22. Павићевић, Ђорђе, Спасић, Ивана, „Прелазна оцена: Промене у Србији као облик социјалног учења”, у: Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, Ивана Спасић, Милан Суботић (урс.), ИФДТ, Београд, 2001.
23. Павловић, Душан, Антонић, Слободан, Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године, Службени гласник, Београд, 2007.
24. Павловић, Душан, Антонић, Слободан, „Одговор на критике”, у: Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године: Годину дана после, Душан Павловић (ур.), Службени гласник, Београд, 2008.
25. Павловић, Вукашин, Друштвени покрети и промене, Факултет политичких наука, Удружење за политичке науке Југославије, Београд, 2003.
26. Ролс, Џон, Теорија правде, Службени лист, Београд, ЦИД, Подгори­ца, 1998.
27. Sabl, Andrew, “Looking forward to justice: Rawlsian civil disobedience and its non-Rawlsian lessons”, The Journal of Political Philosophy, 9, No. 3, 2001.
28. Савић, Миле, „Догађај и нарација: О процењивању карактера савремених догађаја”, у: Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, Ивана Спасић, Милан Суботић (урс.), ИФДТ, Београд, 2001.
29. Спасић, Ивана, „Грађанска непослушност”, у: Критички појмовник цивилног друштва (П), Предраг Крстић (ур.), Група 484, Београд, 2004.
30. Становчић, Војислав, „Правни позитивизам, релативизам и ‘вредносни неутрализам’: Поистовећивање легалитета и легитимитета”, Правни живот, бр. 10, 1986.
31. Становчић, Војислав, „Проблеми легитимности политичке власти”, Глас, CCCLXVI, књига 26, САНУ, Одељење друштвених наука, Београд, 1992.
32. Стојановић, Светозар, „Демократска револуција у Србији”, у: Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, Ивана Спасић, Ми­лан Суботић (урс.), Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 2001.
33. Услови и стратегије демократизације, Васовић, Вучина, Павловић Вукашин (урс.), ЈУПН, ФпН, Београд, 2004.
34. Фрагменти политичке килтуре, Васовић, Мирјана (ур.), Институт друштвених наука, Београд, 1998.
35. Вучићевић, Душан, „Демократизација кроз изборе: Изборни ауторитаризам у Србији”, Политичка ревија, вол. 26, бр. 4, 2010, ИПС, Београд.
36. Welchman, Ј., “Is ecosabotage civil disobedience”, Philosophy and Geo­graphy, Vol. 4, No. 1, 2001.