GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST KAO JEDNA EVOLUTIVNA BOTTOM-UP STRATEGIJA DEMOKRATSKIH PROMENA: SLUČAJ SRBIJE

Aleksandra Mirović Janković

Sažetak

U osnovi savremenog koncepta građanske neposlušno­sti, to jest njegove dominantne rolsovske varijante, nalazi se jedan prevashodno sistemski teorijsko-metodološki pristup, time što se kao osnovni uslov primene ovakve političke prakse postavlja striktno određen sistemsko institucionalni okvir, oli čen u već razvijenoj i stabilnoj liberalno-predstavničkoj demokratiji. Pored toga, ističu se i dodatni uslovi za opravdanost takvog civilnog delovanja, od kojih je svakako najznačajniji opet onaj sistemski, koji nalaže da se njime ne može dovesti u pitanje taj ustavno-pravni i politički poredak, već jedino pojedinačni pravni i politički akti, određene po­litičke odluke, mere i politike. Korišćenje takve teorijsko-metodološke matrice vodi ka zaključku da se onda ni vaninstitucionalno političko delovanje građana Srbije u njihovoj antirežimskoj borbi, u uslovima kvazidemokratije iz devedesetih godina, ne može podvesti pod pojam građanske neposlušno­sti, u njegovom pravom smislu. Autorka nastoji pokazati da je takav opšti teorijski okvir od koga se polazi suviše uzak i dogmatski, budući da se njime zapravo vrši odvajanje teorije od stvarnosti, pa i od realnosti srpskog društva s kraja poslednje decenije XX veka. Štaviše, tako se smanjuje i kogni­tivna i društveno-politička upotrebljivost samog koncepta građanske neposlušnost, a time i demokratski kapaciteti savremenih društava. Dakle, želi se istaći da je reč o jednom spornom pristu­pu koji proizvodi niz analitičkih simplifikacija u empirijskim istraživanjima uopšte, pa i u slučaju analize karaktera protestnih akcija tadašnje društvene opozicije u Srbiji. Stoga se predlaže izvesno korigovanje tog sistemsko institucionalnog pristupa i njegovo dopunjavanje civic culture pristupom, kao jednim normativnim pristupom. Na osnovu dublje analize sistemsko situacionog konteksta u periodu 1990-2000. godine i, posebno, petooktobarskih događaja, uz stavljanje naglaska na postojeći normativni (političko-kulturni) okvir, došlo se do zaključka da se tada u Srbiji, i pored važećih pseudodemokratskih uslova jednog hibridnog režima, ipak „desilo” masovno otkazivanje poslušnosti vlastima, koje je pri tom imalo i neka suštinska obeležja građanske neposlušnosti, na kojima se u savremenim konceptualizacijama ove političke prakse posebno insistira.

Reference

1. Бакић, Јово, „Проблеми политиколошког формализма, научног про­винциализма и политизације политиколога”, у: Консолидација демократских установа у Србији после године: Годину дана после, Душан Павловић (ур.), Службени гласник, Београд, 2008.
2. Bleiker, Roland, “Rawls and the limits of nonviolent civil disobedience”, Social Alternatives, 21, No. 2, Autumn 2002.
3. Carter, Alan, “In defence of radical disobedience”, Journal of Applied Philosophy, 15, No. 1, 1998.
4. Деспотовић, Љубиша, „Политичка социјализација вредности цивилног друштва као нужан услов демократских промена у Србији”, у: Услови и стратегије демократизације, Вучина Васовић, Вукашин Павловић (урс.), ЈУПН, ФПН, Београд, 2004.
5. Diamond, Larry, “Is the third wave over”, Journal of Democracy, 3, 1996.
6. Гоати, Владимир, Партије Србије и Црне Горе у политичким борбама од 1990. до 2000, Conteco, Бар, 2000.
7. Гоати, Владимир, „Природа поретка и октобарски преврат у Србији”, у: Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, Ивана Спасић, Милан Суботић (урс.), Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 2001.
8. Гоати, Владимир, Стабилизација демократије или повратак мони­зму: „ Трећа Југославија” средином деведесетих, Унирекс, Подгори­ца, 1996.
9. Habermas, Jürgen, „Грађанска непослушност тест за демократску правну државу”, Гледишта, тема броја: „Правна држава, људска пра­ва и владавина права”, бр. 10-12, 1989.
10. Јовановић, Милан, „Консолидација, принципи ‘слободних’ и ‘фер’ избора и уставни дизајн”, у: Консолидација демократских установа у Србији – годину дана после, Душан Павловић (ур.), Службени гласник, Београд, 2008.
11. Keane, John, “The politics of retreat”, The Political Quarterly, 61, No. 3, 1990.
12. Кин, Џон, Цивилно друштво: Старе слике, нове визије, „Филип Вишњић”, Београд, 2003.
13. Matan, Ana, Teorija političke legitimnosti Johna Rawlsa, Fakultet politič­kih znanosti, Zagreb, 2008.
14. Михаиловић, Срећко, „Политичке формуле одржања и промене ре­жима у Србији”, у: Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, Ивана Спасић, Милан Суботић (урс.), ИФДТ, Београд, 2001.
15. Мировић, Александра, „Криза легитимности и престанак политичке облигације, или право и дужност грађанске непослушности”, Српска политичка мисао, вол. 27, бр. 1, 2010, ИПС, Београд, 2010.
16. Мировић, Александра, “О грађанској непослушности као елементу цивилне политичке културе”, Политичка ревија, вол. 24, бр. 2, 2010, ИПС, Београд, 2010.
17. Мировић, Александра, „Савремена схватања цивилног друштва с посебним освртом на концепцију Џона Кина (John Keane)“, Политичка ревија, год. (XVI) IV, вол. 8, бр. 3, 2005, Институт за политич­ке студије, Београд, 2005.
18. Мировић, Александра, „Савремена схватања грађанске непослушно­сти”, Политичка ревија, вол. 23, бр. 1, 2010, ИПС, Београд, 2010.
19. „Нова влада у Тунису”, извор: РТС, понедељак, 17. јануар 2011; ин­тернет: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2% D0%B5%D1%82/827632/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D1%83+%D0%A2%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%83.html (приступљено: 01/02/2011).
20. Орловић, Славиша, „Проблеми демократске консолидације Србије”, у: Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године – годину дана после, Душан Павловић (ур.), Службени гласник, Београд, 2008.
21. Павићевић, Ђорђе, „Либералне вредности и политичка стабилност у Србији”, Филозофија и друштво XIX-XX, ИФДТ; интернет: www.doiserbia.nb.rs/img/doi0353-5738/2002/0353-57380209165P.pdf.
22. Павићевић, Ђорђе, Спасић, Ивана, „Прелазна оцена: Промене у Србији као облик социјалног учења”, у: Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, Ивана Спасић, Милан Суботић (урс.), ИФДТ, Београд, 2001.
23. Павловић, Душан, Антонић, Слободан, Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године, Службени гласник, Београд, 2007.
24. Павловић, Душан, Антонић, Слободан, „Одговор на критике”, у: Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године: Годину дана после, Душан Павловић (ур.), Службени гласник, Београд, 2008.
25. Павловић, Вукашин, Друштвени покрети и промене, Факултет политичких наука, Удружење за политичке науке Југославије, Београд, 2003.
26. Ролс, Џон, Теорија правде, Службени лист, Београд, ЦИД, Подгори­ца, 1998.
27. Sabl, Andrew, “Looking forward to justice: Rawlsian civil disobedience and its non-Rawlsian lessons”, The Journal of Political Philosophy, 9, No. 3, 2001.
28. Савић, Миле, „Догађај и нарација: О процењивању карактера савремених догађаја”, у: Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, Ивана Спасић, Милан Суботић (урс.), ИФДТ, Београд, 2001.
29. Спасић, Ивана, „Грађанска непослушност”, у: Критички појмовник цивилног друштва (П), Предраг Крстић (ур.), Група 484, Београд, 2004.
30. Становчић, Војислав, „Правни позитивизам, релативизам и ‘вредносни неутрализам’: Поистовећивање легалитета и легитимитета”, Правни живот, бр. 10, 1986.
31. Становчић, Војислав, „Проблеми легитимности политичке власти”, Глас, CCCLXVI, књига 26, САНУ, Одељење друштвених наука, Београд, 1992.
32. Стојановић, Светозар, „Демократска револуција у Србији”, у: Р/еволуција и поредак: О динамици промена у Србији, Ивана Спасић, Ми­лан Суботић (урс.), Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 2001.
33. Услови и стратегије демократизације, Васовић, Вучина, Павловић Вукашин (урс.), ЈУПН, ФпН, Београд, 2004.
34. Фрагменти политичке килтуре, Васовић, Мирјана (ур.), Институт друштвених наука, Београд, 1998.
35. Вучићевић, Душан, „Демократизација кроз изборе: Изборни ауторитаризам у Србији”, Политичка ревија, вол. 26, бр. 4, 2010, ИПС, Београд.
36. Welchman, Ј., “Is ecosabotage civil disobedience”, Philosophy and Geo­graphy, Vol. 4, No. 1, 2001.