UTICAJ VERE NA UJEDINJAVANJE STAROG KONTINENTA

Miroljub Jevtić

Sažetak

U proces globalizacije evropske zemlje se uključuju na raz­ličite načine. Neki od njih su individualni, a neki kolektivni. Najvažniji vid kolektivne globalizacije jeste Evropska unija EU. U ovom trenutku većina evropskih država je učlanjena u EU. Među njima su i neke balkanske države: Grčka, Bugarska i Rumunija. Ostale balkanske države takođe pokazuju ozbiljnu nameru da se uključe u EU i postanu punopravne članice. Do uključivanja Grčke u Evropsku uniju u ta je zajednica bila rimokatoličko-protestantsaka. Sa ulaskom grčke menja se i verska suština. Tako da jedna pretežno pravoslavna država i to sa pravoslavljem kao državnom religijom ulazi u sastav EU. To bitno menja versku suštinu Evropske unije. Pored toga priliv radne snage iz zemalja u razvoju još više usložnjava versku sliku evropskog kontinenta. Sve su brojniji pripadnici muslimanske, hindu i budističke vere. Novopridošli su doduše ostajali manjina u tradicionalno rimokatoličkim i protestantskim zemljama. Ali manjina koja iz dan u dar raste i bitno menja nekada isključivo hrišćanski karakter EU Uprkos tome jedna dugi niz godina je samo Grčka bila pripadnica drugog konfesionalnog usmerenja za razliku od ostalih zemalja. Sa ulaskom Bugarske , Rumunije i Kipra bitno se menja verska struktura. Srbija, Ukrajina i Gruzija u takođe pravoslavne . I sve tri pokazuju težnju da se uniji priključe. Ako bi se to desilo pravoslavni bi postali skoro ravnopravni sa rimokatolicima i protestantima u procentualnom odnosima. A eventualno priključenje Rusije bi dovelo do dominacije pravoslavnih. Albanija takođe teži da se u EU uključi. A ona je dominantno muslimanska. Dakle muslimanska Albanija, velike muslimanska zajednica u BIH, Srbiji i Bugarskoj, i brojne muslimanske manjine u zemljama utemeljivačima postavljaju brojna pitanja. Jedno od najvažnijih je i pitanje kulturnog identiteta Evrope. Demohrišćanske i narodne partije žele da se u Ustavu EU naglasi da su koreni Evro­pe judeo-hrišćanski. Leve partije to nisu prihvatile. Tako da ta odrednica nije ušla u nacrt Ustav Evrope. Ali pitanje nije još uvek rešeno i budućnost će biti veoma interesantna.

Reference

1. Bamett, Richard. The Alliance: America, Europe, Japan, Makers of the Postwar World, 1983
2. Блиц, Београд
3. Kenneth Medhurs & George Moyser, Church and Politics in a secular age, Cla­rendon, 1988
4. Lе Figaro, Paris
5. Независне новине, Бањалука
6. Политика, Београд
7. Политикологија религије, Београд
8. 2008 The New York Times ALMANAC, edited by John WRIGHT
9. Weber, Max, The protestant ethic and the spirit of Capitalism, New York: Charles Scribner’s sons, 1958