ТЕГОБНА ТРАНЗИЦИЈА У СРБИЈИ

Огњен Прибићевић

Сажетак

У овом раду др Прибићевић анализира најважније политичке узроке споре и тегобне транзиције у Србији. Дванаест година након рушења ауторитарног режима у Србији разочарење грађана постигнутим је потпуно. Нове власти су обећавале виши стандард, нижу незапосленост, брзи улазак у ЕУ, одлучан обрачун са корупцијом и организованим криминалом. Када се то није догодило ни након десетак година велика очекивања су заменили разочарење и незадовољство усмерено према странкама које су изнеле револуцију 2000. године. Према мишљењу аутора три су основна политичка разлога споре и тегобне транзиције Србије. Прво, потпуна преокупираност питањем Косова и Метохије и стална условљавања европског пута Србије са тзв. нормализацијом односа Београда и Приштине што је у великој мери успорило спровођење реформи и решавање свих других важних друштвених питања. Друго, стална сукобљавања водећих партија тзв. демократског блока, и Треће, спора трансформација партија које су некада чиниле окосницу Милошевићевог режима и која је довела до тога да практично десетак година партије тзв. демократске орјентације нису имале нужни коректив и подстицај који би долазио од опозиционих партија. Тек када је Српска напредна странка, настала након цепања екстремно десне Српске радикалне странке, усвојила основне по­стулате демократске владавине и практично прихватила готово све елементе спољне политике претходне владе дошло je до прве праве промене власти у Србији, дванаест година након пада претходног ауторитарног режима. Брже прикључење ЕУ и решење проблема Косова и Метохије остаће кључни изазови и за нову владу од чијег решења зависи да ли ће Србија и даље заостајати у односу на друге земље у региону или ће коначно и њени грађани почети да живе боље.

Референце

1. Антонић Слободан, Елита, грађанство и слаба држава, Службени гласник, Београд, 2006.
2. Антонић Слободан, Душан Павловић, Консолидовање демократских установа у Србији после 2000, Службени гласник, Београд, 2007.
3. Гоати Владимир, Партијска сцена Србије после 2000, ФЕС и ИДН, Београд, 2002.
4. Гоати Владимир, Партијске борбе у Србији у постоктобарском развоју, ФЕС, Београд, 2006.
5. Гоати Владимир, Политичке партије и партијски систем, ФПН, Подгорица, 2008.
6. Грк Снежана, „Србија тоне у економско и друштвено безнађе“, Српска политичка мисао, бр. 1/2012.
7. Јовановић Милан, „Парламентарни избори у Србији године резултати и политичке последице“, Српска политичка мисао, бр. 1/2012.
8. Јамес Кер-Линдсаy, Косово, пут ка оспореној државности на Балкану, Завод за уџбенике, Београд, 2011.
9. Орловић Славиша, Политички живот Србије (између партократије и демо­кратијее), Службени гласник, Београд, 2008.
10. Pribicevic Ognjen, “Changing Fortunes of the Serbian Radical Right” in the book The radical Right in the Central and Eastern Europe, edited by Sabrina Ramet, Pennsylvania University Press 1999, pp. 193-213.
11. Прибићевић Огњен, Власт и опозиција у Србији, Радио Б92, Београд, 1997.
12. Прибићевић Огњен, „Српска десница: изазови и перспективе“, Српска поли­тичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2011.
13. Прибићевић Огњен, „Изазови политичког помирења у Србији“, у књизи Међуетнички односи у функцији помирења, Конрад Аденауер Штифтунг, Београд, 2010.
14. Pribicevic Ognjen, Rise and Fall of DOS, Serbian politics from 2000 to 2003, Стубови културе, Beograd, 2010.
15. Прибићевић Огњен, „Левица у Србији у потрази за новим идентитетом“, Политичка ревија, Београд, бр. 2/2011.
16. Прибићевић Огњен, „Србија између ЕУ, Косова и Метохије и предстојећих парламентарних избора“, Српска политичка мисао, Београд, бр. 1/2012.
17. Стојиљковић Зоран, Партијски систем Србије, Службени гласник, Београд, 2008.
18. Спасојевић Душан, „Динамика политичких подела у Србији након 2000“, Годишњак, Факултет политичких наука, бр. 5/2001.
19. Тодоровић Јелена, „Србија и политика условљавања Европске уније“, Поли­тичка ревија, Београд, бр. 2/2011.