PLEDOAJE ZA OBNOVU KRITIČKE I HUMANISTIČKE ULOGE SAVREMENE SOCIOLOGIJE

Ljubiša R. Mitrović

Sažetak

U prilogu autor najpre daje prikaz stanja i tendencija u savremenoj sociologiji, koju karakteriše disciplinarni haos, paradigmatska dominacija neo­pozitivizma i funkcionalizma, kriza etike poziva sociologa, kao i visok stepen instrumentalizacije za potrebe tekućih elita, u funkciji društvenog inženjeringa i megakapitala. U fokusu autorove analize nalazi se potraga za obnovom kritičke funkcije u savremenoj sociologiji, koja bi razmatranjem sistema raspodele društvene moći, razotkrila i demistifikovala izvore i mehanizme eksploatacije i vladanja u nacionalnim okvirima i globalnom svetskom sistemu. Autor smatra da sociologija ukoliko želi da izmakne pogubnim zamkama savremene apologije centara moći, mora da strategijski pravac svojih istraživanja vrati na izučavanje sistema raspodele društvene moći i nove oblike eksploatacije i neoliberalnog to­talitarizma u uslovima asimetrične globalizacije, koja u globalnom svetskom sistemu proizvodi monocentrični globalizam, uvodeći svet u nove oblike nereda, nejednakosti i sukoba. U svom prilogu, autor se zalaže da sociologija reafirmiše svoju kritičku i humanističku ulogu, kao i da se rezultati njenih istraživanja povežu sa progresivnim pokretima društvenih promena koji u našoj savremenosti treba da realizuju ciljeve nedovršene građanske revolucije izražene u programskom sloganu „Sloboda, jednakost, bratstvo“. On to svoje zalaganje definiše kao pledoaje za „novo prosvetiteljstvo“ i potrebu da sociologija pomaže aktiv­noj participaciji građana u samoproizvodnji savremenog društva i emancipaciji čoveka. Rečju, da slu­ži časnim ciljevima svog naučnog poziva i Istini, Dobroti i Emancipaciji, kako je Imanuel Volerstin precizno definisao njenu ulogu. Svoj rad autor poentira: pledoajeom za obnovu humanističke deontologije poziva sociologa i kritičke uloge intelektualaca u savremenosti.

Reference

1. А. Турен, За социологију, Постиндустријско друштво, Глобус, За­греб, 1980.
2. P. Berger, „Sociology: a disinvitation“, Society, november/december, 1992.
3. Ј. Штиглиц, Интервју магазину Бизнис, Београд, бр. 34, новембар 2008.
4. Љ. Митровић, «Социологија у Србији између професионализације и инструментализације», Социологија, Београд, бр. 1, 2010.
5. М. Коен и Е. Нејгел, Увод у логику и научни метод, Завод за издавање уџбеника, Београд, 1965.