ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ
ПЛЕДОАЈЕ ЗА ОБНОВУ КРИТИЧКЕ И ХУМАНИСТИЧКЕ УЛОГЕ САВРЕМЕНЕ СОЦИОЛОГИЈЕ
Сажетак
У прилогу аутор најпре даје приказ стања и тенденција у савременој социологији, коју карактерише дисциплинарни хаос, парадигматска доминација неопозитивизма и функционализма, криза етике позива социолога, као и висок степен инструментализације за потребе текућих елита, у функцији друштвеног инжењеринга и мегакапитала. У фокусу ауторове анализе налази се потрага за обновом критичке функције у савременој социологији, која би разматрањем система расподеле друштвене моћи, разоткрила и демистификовала изворе и механизме експлоатације и владања у националним оквирима и глобалном светском систему. Аутор сматра да социологија уколико жели да измакне погубним замкама савремене апологије центара моћи, мора да стратегијски правац својих истраживања врати на изучавање система расподеле друштвене моћи и нове облике експлоатације и неолибералног тоталитаризма у условима асиметричне глобализације, која у глобалном светском систему производи моноцентрични глобализам, уводећи свет у нове облике нереда, неједнакости и сукоба. У свом прилогу, аутор се залаже да социологија реафирмише своју критичку и хуманистичку улогу, као и да се резултати њених истраживања повежу са прогресивним покретима друштвених промена који у нашој савремености треба да реализују циљеве недовршене грађанске револуције изражене у програмском слогану „Слобода, једнакост, братство“. Он то своје залагање дефинише као пледоаје за „ново просветитељство“ и потребу да социологија помаже активној партиципацији грађана у самопроизводњи савременог друштва и еманципацији човека. Речју, да служи часним циљевима свог научног позива и Истини, Доброти и Еманципацији, како је Имануел Волерстин прецизно дефинисао њену улогу. Свој рад аутор поентира: пледоајеом за обнову хуманистичке деонтологије позива социолога и критичке улоге интелектуалаца у савремености.
Референце
