КОНЦЕПТ СЛОБОДЕ У ПРОГРАМИМА РЕЛЕВАНТНИХ ПАРТИЈА У СРБИЈИ

Дијана Вукомановић

Сажетак

На основу изложених одломака из програма политичких странака посвећених слободи може се закључити да су након го­тово две деценије партијског плурализма све релевантне стран­ке у Србији СПС, СпО, ДС, ДСС, Г17 Плус, у преовлађујућој мери коначно и СРС, нормативне концепте слободе утемељиле у либералној матрици. Ипак, дефиниција слободе је у партијским програмима рудиментарна и није развијена у пуном варијетету либералне мисли. У партијским програмима концепт слободе се првенствено везује за идеју грађина као аутономног појединца, који слободу користи у циљу постизања самоостварења. Дакле, партије у својим програмима наглашавају позитивни концепт слободе (пре свих СПС, као и Г17 Плус), док је негативни концепт слободе инсистирање на одсуству спољашњих ограничења у другом пла­ну. Партије стављају тежиште на корективни принцип ограничење слободе слободом другога, који је уграђен у програме четири странке: СПС, СПО, ДС и Г17 Плус, у експлицитном норматив­ном значењу који је формулисао Џон Стјуарт Мил. Приметно је да се у партијским програмима слободан грађанин још увек налази у његовом првобитном статусу натуралис природном стању слободе у којему је он још увек индивидуализирано биће, а не активни грађанин који своју слободу користи да би достигао пун грађански статус статус цивилис. Ипак, Г17 Плус и СПО чине корак даље у односу на друге странке у том правцу у својим про­грамима излажу једну комунитарну концепцију која поред права на слободу наглашава и елемент одговорности према широј заједници. Истовремено, СПО је, уз СРС, и злоупотребила овај свој декларативни принцип слобода изражавања мишљења се у првобитним програмима ове две странке дегенерисала у пропагирање говора мржње према припадницима националних мањина. Ипак, и ове су две странке у потоњим програмима направиле нормативни прескок у либерално поље људских права и слобода. Дакле, међу релевантним партијама у Србији је успостављен либерални консензус нелиберални нормативни постулати нису више прихватљиви као легитимни.

Референце

1. Berlin, Isaiah (1969), Two Concepts of Liberty; in Four Essays on Liberty, (Ox­ford, Oxford University Press)
2. Bourdieu, Pierre (1983), „The forms of capital“ in Richardson, G. John (ed.) Hand­book of Theory and Research for the Sociology of Education, New York: Gre­enwood Press
3. Bourdieu, Pierre (1991 a), „Political representation elements for a theory of the political field“,
4. Bourdieu, Pierre (1991 b), „Language and symbolic power“, Cambridge Massac­husetts: Polity Press
5. Dragičević Adolf, Miekcin Vjekoslav, Nikić Momir (prir.), (1979), Glavni radovi Marksa i Engelsa, Zagreb: Stvarnost
6. Дворкин, Роналд (2001), Суштина индивидуалних права, Подгорица: ЦИД / Београд: ЈП Службени лист СРЈ
7. Греј, Џон, (1999), Либерализам, (Подгорица: ЦИД)
8. Habermas, Citizenship and National Identity: Some Reflections on the Future on Europe, London, New York:
9. Jennings, Ivor (1933), The Law and the Constitution, London
10. Lalović, Dragutin, Mogućnosti političkoga (Preko građanina ka čovjeku), Zagreb: Disput
11. Mill, John Stuart, (1991), On Liberty, in: On Liberty and Other Essays (Oxford: Oxford University Press)
12. Нојман, Франц (2002), Владавина права (Политичка теорија и правни систем у модерном друштву), Београд: Филип Вишњић
13. Подунавац, Милан (2001), Принцип грађанства и поредак политике, Београд: Факултет политичких наука, Чигоја штампа
14. Rawls, John (1971) A Theory of Justice, Oxford: Oxford University Press
15. Rorty, Richard, (1991), Contingency, Irony and Solidarity, Cambridge: Cambridge University Press
16. Taylor, P. A. (1965), English History, 1914-1945. Oxford: Oxford University Press
17. Weaver, Ole (1993), „Securitization and Desecuritization“, Working Papers of the Centre for Peace and Conflict Research, Copenhagen