DEMOKRATIZACIJA SRBIJE PUTEM VEĆEG UČEŠĆA ŽENA U POLITICI

Slobodan Nićin

Tamara Gajić

Sažetak

Podzastupljenost žena u političkom životu predstavlja globalni problem. Rodna ravnopravnost, kao bitan preduslov izgradnje demokratskog društva, podrazumeva jednako učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog života. Integracija rodnog aspekta u ključne političke tokove, značajan je deo procesa demokratizacije Srbije. Iako je učešće žena u političkom životu Srbije u poslednjih nekoliko godina poraslo, one i dalje zauzimaju niže i manje uticajne pozicije u odnosu na muškarce. Budući da intenzitet složenog procesa demokratizacije zavisi od konsenzusa političkih elita o neophodnosti reforme, u radu će biti predstavljen određen broj političkih faktora neophodnih za unapređenje položaja žena u javnom životu. Kako ostvarivanje jednakih radnih prava i eliminisanje svih oblika diskriminacije doprinosi razbijanju uobičajenih rodnih stereotipa, s pra-vom možemo da zaključimo da je upravo nivo emancipacije žena jedan od glavnih pokazatelja demokratičnosti društva.

Reference

1. Вуковић Ана, „Ставови политичарки о женској политичкој партиципацији у Србији пет година касније”, Социолошки преглед, Социолошко друштво Србије, Београд, бр. 3/2014, стр. 397-417.
2. Гајић Тамара, Право на политичко репрезентовање жена у земљама Европске уније, Мастер рад, Факултет за европске правно-политичке студије, Универзитет Едуконс, Сремска Каменица, 2015.
3. Жунић Наталија, „Европска унија: Род и политика”, Зборник радова Правног факултета у Нишу, Правни факултет Универзитета у Нишу, Ниш, бр. 68/2014, стр. 207-228.
4. Жунић Наталија, „Родни стереотипи о женама и мушкарцима у политици”, Зборник радова Правног факултета у Нишу, Правни факултет Универзи­тета у Нишу, Ниш, бр. LXIII/2012, стр. 281-296.
5. Мијатовић Бошко, Вујачић Илија, Маринковић Танасије, Појмовник либералне демократије, Службени гласник, Београд, 2008.
6. Подунавац Милан, Матић Милан, Политички систем, Институт за политичке студије, Београд, 1994.
7. Стојиљковић Зоран, „Партиципације”, у зборнику: Енциклопедија политичке културе (приредили: Милан Матић, Милан Подунавац), Савремена администрација, Београд,
8. Чичкарић Лилијана, „Критички осврт на проблем репрезентације жена у политичким институцијама”, Социолошки преглед, Социолошко друштво Србије, Београд, бр. 4/2013, стр. 597-614.
9. Чичкарић Лилијана, „Партиципација жена у парламенту синдром „стакленог плафона“ и партијска селекција”, Социолошки преглед, Социолошко друштво Србије, Београд, бр. 4/2014, стр. 549-564.
10. Baćanović Višnja, Vodič za učešće žena u javnom i političkom životu, Kulturni centar Dama D, Novi Pazar, 2014.
11. Čičkarić Lilijana, „Da li žene predstavljaju žene u parlamentu”, Genero, Centar za ženske studije, Beograd, br. 18/2014, стр. 135-153.
12. Čičkarić Lilijana, „Žene u političkoj arena insajderke ili autsajderke?”, Sociologija, Institut za sociološka istraživanja, Beograd, br. 4/2009, стр. 423­436.
13. Đorđević Ljubica, „Demokratizacija putem evropeizacije: uticaj Evropske unije na unutrašnje političke reforme država u tranziciji”, Pravo i politika, Fakultet za evropske pravno-političke studije, Novi Sad, br. 1-2/2009, стр. 69-83.
14. Huntington Samuel, Treći talas: demokratizacija na kraju dvadesetog veka, Stubovi kulture, Beograd, 2004.
15. Kolin Marija, Čičkarić Lilijana, Ekonomska i politička participacija žena u Srbiji u kontekstu Evropskih integracija, Institut društvenih nauka, Beograd, 2010.
16. Mršević Zorica, Ka demokratskom društvu sistem izbornih kvota, Institut društvenih nauka, Beograd, 2007.
17. Pavlović Vukašin, Društveni pokreti i promene, Službeni glasnik i Zavod za udžbenike, Beograd, 2009.
18. Phillips Anne, “Representation and Inclusion”, Politics and Gender, Cambridge University Press, Cambridge, no. 4/2012, стр. 512-518.
19. Rodna ravnopravnost i politički procesi: Zašto žene ne glasaju za žene? Predlog javne politike, Centar za istraživanje javnih politika, 2016, Beograd, http://publicpolicy.rs/publikacije/0807207acad5b5d5fd8cc86c49a1a0d044fd3102.pdf, 28/03/2017.