Слободан Нићин

Приказ књиге: Кирил Шевченко, Лужичкосрпско питање и Чехословачка 1945-1948, Центар академске речи, Шабац, 2017.

У раду се разматрају социоекономска ситуација и развој општина у Федерацији БиХ. У обзир су узети одговарајући социоекономски показатељи у које спадају просечна нето плата становника, покривеност увоза извозом, удео активног у укупном становништву, удео становника са високим и вишим образовањем код незапосленог становништва, извоз по глави становника и покривеност становништва здравственим особљем. Као основни показатељ развијености општина узет је индекс развијености општина изведен на бази неколико променљивих (степен незапослености, степен запослености, удео ученика у становништву, БДП и индекс одсутности становништва). Да би се утврдило који од наведних релевантних променљивих у највећој мери објашњавају вредност овог индекса коришћен је метод дискриминационе анализе. Извршена је класификација општина према степену развијености. Добијени резултати указују на хетерогеност општина Федерације БиХ у погледу развијености.

Европске државе се данас сусрећу са највећим неконтролисаним приливом избеглица у својој новијој историји. Сукоби који се одвијају у државама Северне Африке, Блиског истока и Централне Азије, приморали су милионе људи да се покрену. Као последица тога, уследила је масовна миграција дуж „балканске руте“ и Медитерана, која није забележена још од Другог светског рата. Узроци који су довели до експлозије мигрантске кризе у 2015. години су различити. У њих убрајамо бег од ратних разарања, потрагу за бољим животом, бег од различитих видова тероризма и екстремизма и сл. За најпожељнију дестинацију, одређене су високоразвијене земље Европске уније. Будући да се овај рад бави последицама мигрантске кризе на економију Србије, најпре ће бити објашњена разлика између термина „избегличка“ и „мигрантска“ криза, као и узроци њеног избијања. На самом крају, биће представљена процена утицаја актуелне мигрантске кризе на националну економију са аспекта фискалног утицаја и тржишта рада.

Подзаступљеност жена у политичком животу представља глобални проблем. Родна равноправност, као битан предуслов изградње демократског друштва, подразумева једнако учешће жена и мушкараца у свим областима јавног живота. Интеграција родног аспекта у кључне политичке токове, значајан је део процеса демократизације Србије. Иако је учешће жена у политичком животу Србије у последњих неколико година порасло, оне и даље заузимају ниже и мање утицајне позиције у односу на мушкарце. Будући да интензитет сложеног процеса демократизације зависи од консензуса политичких елита о неопходности реформе, у раду ће бити представљен одређен број политичких фактора неопходних за унапређење положаја жена у јавном животу. Како остваривање једнаких радних права и елиминисање свих облика дискриминације доприноси разбијању уобичајених родних стереотипа, с пра-вом можемо да закључимо да је управо ниво еманципације жена један од главних показатеља демократичности друштва.

У раду је дат осврт на различите аспекте процеса глобализације са циљем да се сагледа њихов утицај на обликовање приватног права. Упоредноправним методом, уз синтетички приступ актуелним друштвеним питањима у Европи и свету, идентификоване су и анализиране поједине промене на развојном путу приватног права. Међу њима свакако је најзначајнији процес уједначавања права, односно зближавање англоамеричког и европског континенталног правног система. Савремени друштвени процеси условљавају експанзију аутономних правила, као облика друштвене саморегулације. Супротно овоме, услед економских и социјалних проблема, мигрантске кризе и суочавања са бројним еколошким изазовима долази до јачања државног интервенционизма у различитим сферама друштвеног живота. Увођење института уставне жалбе омогућава постепену конституционализацију приватног права и све већи продор јавног права домен приватног. Генерално, приватно право и његови институти налазе се у фази трансформације и великих искушења. Зато је његову даљу судбину тешко предвидети, услед сложених друштвених превирања на простору Европе и кризе у интегративном процесу.