ВОЈСКА И ТЕРОРИЗАМ: АЛТЕРНАТИВНА ПЕРСПЕКТИВА ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ОРУЖАНИХ СНАГА ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА

Драган Станар

Сажетак

У овом раду аутор се бави питањем оправданости употребе оружаних снага, тј. војске против тероризма. Циљ рада јесте испитивање компатибилности мисије и природе оружаних снага, са освртом на Војску Србије, са тероризмом као обликом политичког насиља. Анализом дефиниција тероризма, али и проблема приликом дефинисања овог феномена, аутор настоји показати да је тај облик политичког насиља могућ само и искључиво у миру. Са друге стране, борбена употреба војске мора се ограничити само на стање рата, док у стању мира војска своје додатне задатке може вршити само неборбено. У садашњој парадигми тероризма, која је актуелна од 2001. године, употреба војске има изузетно негативне импликације. Брисањем границе између рата и мира, што је један од резултата савременог „рата против тероризма“ омогућава се полицизација војске и употреба против тероризма, али се свет истовремено уводи у веома опасно стање перманентног квази-рата, у којем свако ко се означи као терориста истовремено губи и права криминалца у миру и права борца у рату.

Референце

• Бабић, Јован,. 2012. „Структура мира“. У Глобално управљање светом, ур. Јован Бабић и Петар Бојанић, 1-19. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду и Досије студио.
• Бабић, Јован. 2018. Огледи о одбрани. Београд: Службени гласник.
• Војска Србије. Мисије и задаци ВС. Приступљено 24. јула 2020. http://www.vs.rs/sr_lat/o-vojsci/opste/misije-i-zadaci.
• Гаћиновић, Радослав. 2005. Тероризам. Београд: Драслар.
• Симеуновић, Драган. 2002. Теорија политике – ридер. Београд: Наука и друштво.
• Стратегија националне безбедности Републике Србије.
• Chesney, Robert and Jack Goldsmith. 2008. “Terrorism and the Convergence of Criminal and Military Detention Models”. Stanford Law Review, 60 (4): 1079-1133.
• Coady,A.J. 1985. “The Morality of Terrorism”. Philosophy, Vol. 60 (231): 47-69.
• Gross, Michael. 2009. Moral Dilemmas of Modern War. Cambridge: Cambridge University Press.
• Kashnikov, Boris. 2016. “The Lost Victory”. Српска политичка мисао, 51 (1): 31-47.
• Maslow, Abraham. 1943. “Theory of Human Motivation”. Psychological Review, 50: 370-396.
• McMahan, Jeff. 2009. Killing in War. Oxford: Clarendon Press.
• McMaster, H.R. 2015. „Continuity and Change: The Army Operating Concept and Clear Thinking About Future War“. Military Review, March-April 2015: 6-20.
• Military Order of November 13, 2oo1. Federal Register: November 16, 2001, Vol. 66 (222), Presidential Documents: 57831-57836.
• Murphy, Jeffrie G. 1973. „The Killing of the Innocent“. The Monist, 57 (4): 527-550.
• Pavlović, Zoran i Dragan Stanar. 2019. „Ubistvo u ratu: mržnja bez zločina i zločin bez mržnje“. Human Rights Protection, 1/2019: 75-88.
• Primorac Igor. 2007. “Suvremeni terorizam kao filozofska tema”. Polemos, 10: 11-26.
• Protocols Additional to The Geneva Conventions of 12 August 1949. Geneva: International Red Cross.
• Rodin, David. 2006. “The Ethics of Asymmetric War”. У The Ethics of War, Richard Sorabji and David Rodin, 153-168. Aldershot: Ashgate.
• Simeunović, Dragan. 2009. Terorizam. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
• Stanar, Dragan. 2019. „Revisionism and New Conflicts: Negation of the Possibility of War“. Српска политичка мисао, 63 (1): 227-240.
• Volzer, Majkl. 2010. Pravedni i nepravedni ratovi. Beograd: Službeni glasnik.
• Walzer, Mic 2004. Arguing About War. New Haven: Yale University Press.
• Wedgwood, Ruth. 2002. “Al Qaeda, Terrorism, and Military Commissions”. The American Journal of International Law, 96 (2): 328-337.
• Whitman, Jeffrey P. 2013. “Is Just War Theory Obsolete?”. У Routledge Handbook of Ethics and War – Just war theory in the twenty first century, Fritz Allhoff , Nicholas G. Evans and Adam Henschke, 23-35. New York: Routledge Taylor and Francis Group.