ТЕОРИЈА ДРЖАВНЕ СУВЕРЕНОСТИ СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА

Борис З. Милосављевић

Сажетак

Модерна држава се разликује од средњовековне државе по томе што представља највишу власт на својој територији. При томе је сувереност недељиво својство саме државе и не може се поистоветити ни са сувереношћу владара, нити са сувереношћу народа. У раду се разматра специфичност Јовановићевог учења о државној суверености. У традицији немачког општег учења о држави, посебно Блучлијеве теорије о држави као јединственом организму, Јовановић закључује да је државна сувереност сувереност целине и као таква виша од суверености било ког њеног члана или органа. У теорији народне суверености народ се схвата битно другачије од народа схваћеног у теорији државне суверености. Због тога је за разумевање Јовановићеве критике народне суверености, потребно сагледати различита значења појма „народ“. Јовановић критикује Русоову теорију народне суверености и теорију природних права. Наглашава да би воља поданичке масе била важнија од воље државних органа када би народ у правном смислу био суверен, а на том изврнутом односу свака би организација власти била немогућа. Слободан Јовановић доследно заступа теорију државне сувере­ности. При томе није своје учење утемељио на учењу о држави као организму, већ на државно-правној личности.

Референце

1. Bluntschli, Johann Caspar, Psychologische Studien über Staat und Kirche, Zürich und Frauenfeld, 1844.
2. Bluntschli, Johann Caspar, The Theory of the State, Authorised English translation from the sixth German edition, D. Richie, P. Matheson, R. Lodge, The Clarendon press, Oxford, 1895.
3. Ђурић, Михаило, Предговор књизи Т. Хобс, Левијатан или материја, облик и власт државе црквене и грађанске, ур. М. Ђурић, прев. М. Марковић, Градина, Ниш 199l, 5-26.
4. Jellinek, Georg, Allgemeine Staatslehre, O. Häring, Berlin, 1914.
5. Јелинек, Георг, „Право мањина“, прев. Ђорђе М. Јосимовић, у Г Јелинек, Борба старог с новим правом, Плато, Београд 1998, 33-59.
6. Јовановић, Слободан, Држава, Сабрана дела 8, ур. Р. Самарџић и Ж. Стојковић, Београд БИГЗ, Југославија публик, СКЗ, 1990-1991 (даље СД).
7. Јовановић, Слободан, Основи правне теорије о држави, Д. Обрадовић, Београд 1906.
8. Јовановић, Слободан, О суверености [1897] Градина, Ниш 1996.
9. Јовановић, Слободан, „Берк“ [1935], СД 9, 151-212.
10. Јовановић, Слободан, „Југословенска мисао у прошлости и будућности“ [1940] СД 11, 567-575.
11. Јовановић, Слободан, „О друштвеном уговору“ [1895], СД 12, 175-208.
12. Јовановић, Слободан, „Право мањина, од др Ђорђа Јелинка, професора на хајделбершком универзитету, превео Ђорђе М. Јосимовић, одштампано из Бранича“ [1902] СД 11, 599.
13. Јовановић, Слободан, „Сјејес (1748-1836)“ [1936] СД 12, 321-328.
14. Јовановић, Слободан, „Мирабо“, Вођи Францускере волуције, СД 1, 11-77.
15. Јовановић, Слободан, Примери политичке социологије, Енглеска, Француска, Немачка 1815-1914 [1940] СД 10.
    
16. Келзен, Ханс, Проблем суверености и теорија међународног права, Прилог једној чистој теорији права [1920], прев. Д. Баста, Службени слист СЦГ, Београд, 2003.
17. Mеrriam, Charles Edward, History of the Theory of Sovereignty since Rousseau, The Columbia University Press, The Macmillan Company, New York Lon­don,
18. Русо, Жан-Жак, „Друштвени уговор“ у: Друштвени уговор, прев. Т. Марковић, Ф. Вишњић, Београд , 1993, 26-128.
19. Хегел, Георг Вилхелм Фридрих, Основне црте филозофије права, прев. Д. Грлић, С. Босто, ред. В. Соненфелд [Sonnenfeld], В. Маслеша, Свјетлост, Сарајево, 1989.
20. Хобс, Томас, Левијатан или материја, облик и власт државе црквене и грађанске, ур. М. Ђурић, прев. М. Марковић, Градина, Ниш, 1991.
21. Цицварић, Крста, „Социологија Слободана Јовановића“ [1910], Савременици о Слободану Јовановићу, ур. Ј. Тркуља, М. Вучинић, Правни факултет, Службени гласник, Београд, 2009, 41-62.
22. Шмит, Карл, Три врсте правнонаучног мишљења, прев. Д. Баста, Досије, Бе­оград, 2003.