ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА НА СРПСКОМ ЈЕЗИЧКО-ЕТНИЧКОМ ПРОСТОРУ
СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ ОД СРЕДЊОВЕКОВНЕ ТЕОДУЛИЈЕ ДО РАЗГРАДЊЕ МОДЕРНЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ
Сажетак
Материјална и духовна достигнућа средњовековног периода владавине српске династије Немањић доказују да је овај период био најзначајнији историјски период у Србији што се тиче успостављања српског националног идентитета и државотворности, функционисања српске државе и њеног културног наслеђа и трајања. Свети Сава (рођен као Растко Немањић) као средишња личност у српској историји је успоставио српску државотворност и право законоправилом Крмчија на основу правних константинопољских докумената и личног залагања за принципе правде и со цијалне заштите. Владари из немањићке династије су потврдили и на специфичан начин надградили Крмчију и остале правне државне документе. Успостављање државног Устава у пост-османлијској модерној српској држави било је само површински фактор формализације државотворности и овај процес није обезбедио гаранције за поштовање људских права већине српског народа у пракси. Аутор текста је кроз аналитичко-синтетичку методу приметио да ни у данашњој генерацији српског народа нема гаранције за очување неких врло важних културно-историјских споменика угрожених најновијим најавама изградње хидроцентрала, вештачких језера или ауто-путева.