Изабери језик:
Тема броја

ПОЛИТИЧКИ УТИЦАЈ МЕДИЈА

ПОЛИТИЧКО КОМУНИЦИРАЊЕ КАО ЧИНИЛАЦ ПАРТИЦИПАЦИЈЕ ГРАЂАНА У ЈАВНОМ ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ

Сажетак

Политичка ситуација у Србији као и у готово свим бившим социјалистичким земљама, препуна је дефицита демократских потенцијала али и значајних резерва грађана према неформалним и формалним облицима сопственог учешћа у управљању јавним пословима. У овим земљама, укључујући и нашу, наслеђена политичка култура не вреднује позитивно било какав вид грађанског учешћа у одлучивању или било каквог ангажмана грађана у пословима од јавног значаја. Поменути постојећи дефицит изворно људских и демократских потенцијала, на делу је не само у политици већ у читавој социокултурној стварности која се са политиком међусобно прожима. У покушају да превладају ову ситуацију, представници политичких власти потражили су савезника, довољно јаког али и слабог како би га могли инструментализовати  и (и)користити у сврхе творења и формирања мишљења које се суштински не разликује од њиховог. Пронашли су га у виду гласног и јаког, и, што је најважније, оног који утиче на грађане формирајући им мишљење – медији – који представљају техничке канале дисеминације информација, али не само то, већ  и канале стабилизовања политичке власти.

кључне речи:

Референце

    1. Арент Хана, Истина и лаж у политици, Филип Вишњић, Београд, 1994.
    2. Гаћиновић Радослав, „Моћ у остваривању колонијалне политике“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, број 2/2015.
    3. Грмуша Адријана, Стојадиновић Миша, „Медијско извештавање током предизборне кампање: парламентарни избори у Србији 2014. године“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, број 4/2014.
    4. Касаповић Мирјана, Изборни лексикон, Политичка култура, Загреб, 2003.
    5. Кин Џон, Медији и демократија, Филип Вишњић, Београд, 1995.
    6. Лојд Џон, Шта медији раде нашој политици, Самиздат, Београд, 2008.
    7. Радојковић Мирољуб, Стојковић Бранимир, Информационо комуникациони системи, CLIO, Београд, 2004.
    8. Радојковић Мирољуб, „Политичка комуникација у Србији – оглед из пројекта“, Република, Zadruga Res publica, Београд, 2003.
    9. Радојковић Мирољуб, „Политичка комуникација у Србији“, у зборнику: Менџмент политичке комуникације, (приређивачи: Ansgar Zerfaß, Мирољуб Радојковић), Фондација Конрад Аденауер, Медијски програм Југоисточна Европа, Београд, 2011.
    10. Стална конференција градова и општина, Непосредно учешће грађана у јавном животу на локалном нивоу, Досије, Београд, 2006.
    11. Стојиљковић Зоран, „Изборна апстиненција-резултати истраживања“ у зборнику: Политика и свакодневни живот, Фондација Heinrich Böll – Регионални уред за Југоисточну Европу, Београд, 2006.
    12. Стојановић Ђорђе, Ђурић Живојин, „Од друштвене контроле до моралне регулације: реартикулисање дискурса моралне панике“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, број 2/2015.
    13. McNair Brian, Uvod u političku komunikaciju, Fakultet političkih znanosti, Zagreb, 2003.

     

периодика Српска политичка мисао 3/2016 УДК 316.77:32 29-41