ПЕРЦЕПЦИЈА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: УТИЦАЈ ЕРАЗМУС ПРОГРАМА НА СТАВОВЕ СТУДЕНАТА

Мср Јован Берић

Душан Радујко

Сажетак

Овај рад има за циљ да представи искуства студената Факултета политичких наука, Универзитета у Београду током Еразмус програма и пружи увид у начине на које су она утицала на њихове ставове о Европској унији и процесу европских интеграција. У првом делу текста представљени су циљеви Еразмус програма и стратешких докумената Републике Србије из области образовања, а затим је приказан и анализиран процес формирања политичких ставова. Фокус аутора усмерен је ка анализи искустава студената који су учествовали у Програму у периоду 2017-2019. године из перспективе циљева Еразмус програма и утицаја на ставове и друштвено умрежавање учесника. Један од закључака који произилази из овог рада јесте да су сви учесници Програма већ имали позитивне ставове о европским интеграција, али да је примећен напредак у развијању вештина и усвајању вредности повезаних са концептом европског идентитета као што су отвореност и толеранција. Поред тога, истраживање указује да међу учесницима није развијен осећај другости током Програма и да нису били суочени са већим административним изазовима који би негативно утицали на њихову перцепцију Европске уније. Ипак, како би се подстакао даљи развој Програма треба имати у виду одређене баријере као што су неадекватна доступност информација о условима и процедурама приликом пријављивања, као и o процесу одабира и признавања предмета.

Референце

Aksay Aksezer, Esin, Kutlay Yagmur and Fons van de Vijver. 2021. “A qualitative study of Erasmus program challenges and paradoxes based on the experiences of students from Turkey.” Yüksekögretim Dergisi 11 (1): 63–73. doi:10.2399/yod.20.730970.

Algan, Yann, Nicolò Dalvit, Quoc-Anh Do, Alexis Le Chapelain and Yves Zenou. 2020. “Friendship Networks and Political Opinions: A Natural Experiment among Future French Politicians.” IZA Discussion Paper No. 14005: 1–58. 

Altbach, Philip G., and Jane Knight. 2007. “The Internationalization of Higher Education: Motivations and Realities.” Journal of Studies in International Education 11 (3–4): 290–305. https://doi.org/10.1177/1028315307303542.

Bazić, Jovan, Eva Bujvid Kurek, i Žarko Obradović. 2019. „Srbija i izazovi evropskih integracija.” Srpska politička misao 64 (2): 49–72. https://doi.org/10.22182/spm.6422019.2.

Council Resolution on a Strategic Framework for European Cooperation in Education and Training towards the European Education Area and beyond (2021-2030). 2021. 2021/C 66/01. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX:32021G0226(01).

CRTA. 2022. Politički stavovi građana Srbije jesen 2022: Istraživanje javnog mnjenja. Beograd: CRTA.

Dervin, Fred. 2009. “The Others as impediments to ‘integration’ into Finnish society: the case of exchange students in higher education.” Research on Finnish Society 2: 19–27.

Eurobarometer. 2023. Standard Eurobarometer 98, Winter 2022-223: Public Opinion in the European Union. Brussels: European Commission.

European Commission. 2022a. Erasmus+ Annual Report 2021. LU: Publications Office. https://data.europa.eu/doi/10.2766/732923.

———. 2022b. Erasmus+ Programme Guide 2023. European Commision. https://erasmus-plus.ec.europa.eu/document/erasmus-programme-guide-2023-version-1.

Ex post analiza sprovođenja Strategije razvoja obrazovanja u Republici Srbiji (SROS) do 2020. godine: Analiza ostvarenosti SROS 2020. 2020. Vlada Republike Srbije. https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2021/02/3-Ex-post-analiza_0202.pdf.

Institut za evropske poslove. 2022. Stavovi građana Srbije prema EU: Istraživanje javnog mnjenja. Beograd: Institut za evropske poslove.

Jacobone, Vittoria, and Giuseppe Moro. 2014. “Evaluating the Impact of the Erasmus Programme: Skills and European Identity.” Assessment & Evaluation in Higher Education 40 (2): 309–28. https://doi.org/10.1080/02602938.2014.909005.

Kancelarija za evropske integracije. 2014. Evropska orijentacija građana Srbije: Ispitivanje javnog mnjenja (decembar 2014. godine). Beograd: Kancelarija za evropske integracije, Vlada Republike Srbije. https://www.mpravde.gov.rs/sr/tekst/8108/istrazivanje-javnog-mnjenja-evropska-orijentacija-gradjana-srbije-trendovi.php.

Knight, Jane. 2021. “Higher Education Internationalization: Concepts, Rationales, and Frameworks.” Revista REDALINT. Universidad, Internacionalización e Integración Regional 1 (1): 65–88.

Kuhn, Theresa, Bram Lancee and Oriane Sarrasin. 2021. “Growing Up as a European? Parental Socialization and the Educational Divide in Euroskepticism.” Political Psychology, 42 (6): 957–975. doi: 10.1111/pops.12728

Li, Mei, and Mark Bray. 2007. “Cross-Border Flows of Students for Higher Education: Push–Pull Factors and Motivations of Mainland Chinese Students in Hong Kong and Macau.” Higher Education 53 (6): 791–818. https://doi.org/10.1007/s10734-005-5423-3.

Llurda, Enric, Lídia Gallego-Balsà, Clàudia Barahona, and Xavier Martin-Rubió. 2016. “Erasmus Student Mobility and the Construction of European Citizenship.” The Language Learning Journal 44 (3): 323–346. https://doi.org/10.1080/09571736.2016.1210911.

Markovic-Tomic, Milica. 2016. „Mediji i teme u vezi sa evropskom integracijom Srbije u periodu 2002-2016.” CM: Komunikacija i Mediji, 37: 3–17. https://doi.org/10.5937/comman11-12326.

Ministarstvo za evropske integracije. n.d. „Poglavlje 26 – obrazovanje i kultura.” Pristupljeno 12 september 2023. https://www.mei.gov.rs//srp/obuka/e-obuke/vodic-kroz-pregovore-srbije-i-evropske-unije/klasteri/klaster-3/poglavlje-26-obrazovanje-i-kultura/.

Mutlu, Sevda, Osman Alacahan and Mahmut Erdil. 2010. “Comparison of the personal and cultural change taking place between EU Erasmus students and Turkish Erasmus students (within the sample of Adam Mickiewicz University in the city of Poznan, Poland).” Eurasian Journal of Anthropology 1(1): 33−43.

O programu Erazmus+. n.d. Erazmus+. Pristupljeno 5 september 2023. https://erasmusplus.rs/erazmus-program/o-programu/.

Oborune, Karina. 2013. “Becoming More European after ERASMUS? The Impact of the ERASMUS Programme on Political and Cultural Identity.” Epiphany 6 (1): 182–202. https://doi.org/10.21533/epiphany.v6i1.60.

Pifer, Meghan J. and Vicki L. Baker. 2014. “It could be just because I’m different”: Otherness and its outcomes in doctoral education.” Journal of Diversity in Higher Education 7 (1): 14–30. https://doi.org/10.1037/a0035858.

Santis, Esteban Leonardo. 2021. “Otherness: An unfinished project in public administration.” Administrative Theory & Praxis 44 (2): 133–142. https://doi.org/10.1080/10841806.2021.1918989.

Sindic, Denis and Susan Condor. 2014. “Social Identity Theory and Self-Categorisation Theory.” In The Palgrave Handbook of Global Political Psychology, eds. Nesbitt-Larking, Paul, Catarina Kinnvall, Tereza Capelos and Henk Dekker, 39–54. London: Palgrave Macmillan,. https://doi.org/10.1007/978-1-137-29118-9_3.

Vlada Republike Srbije. 2021. Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine. „Sl. Glasnik RS”, br. 63/2021.

Warren, Ron and Robert H. Wicks. 2011. “Political Socialization: Modeling Teen Political and Civic Engagement.” Journalism & Mass Communication Quarterly 88 (1): 156–175. https://doi.org/10.1177/107769901108800109.

WFD. 2023. „Izveštaj sa istraživanja javnog mnjenja: Društveno-politički stavovi građana Srbije 2023. godine.” Beograd: Vestminsterska fondacija za demokratiju (WFD).

Zakon o visokom obrazovanju. 2021. „Sl. Glasnik RS”, br. 88/2017, 73/2018, 27/2018 – dr. zakon, 67/2019, 6/2020 – dr. zakoni, 11/2021 – autentično tumačenje, 67/2021 i 67/2021 – dr. zakon.