О ДРЕВНОСТИ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Др Сања Шуљагић

Сажетак

У овом тексту аутор аналитичко-синтетичком методом излаже смернице за доказивање изворишта српског идентитета на Косову и Метохији, односно у некадашњој „Старој Србији”. Аутор је користио различите примарне и секундарне изворе који се односе на резултате археолошких истраживања, српске државне документе, артефакте, хералдику и народна предања, да докаже древност Пећке патријаршије и значај територије данашњег Косова и Метохије као средњовековног средишта државности и духовности српског народа. У тексту је аутор навео црквену јурисдикцију, законе, моралне вредности, народне обичаје и манире и остале тековине којимa се средњовековна српска државност надовезала на ранију црквену јурисдикцију и традицију Прве Јустинијане. Аутор је такође назначио важност Косова и Метохије за српски идентитет у контексту генеалошке, политичке и културне повезаности средњовековне српске династије Немањића и њених огранака-династија са средњовековним бугарским, грчким, влашкомолдавским и руским династијама.

Референце

Андрејић, Живојин и Виолета Илић. 2014. „Мултикултурна и етничка прожимања Срба и Влаха у Србији на размеђи између Југославије и Румуније.” Митолошки зборник 32.

Ацовић, Драгомир. 2007. „Миропомазање владара.” У Крунисање српског владара, ур. Небојша Дамњановић. Београд, Краљево: Историјски музеј Србије, Народни музеј Краљево.

Барбулеску, Илија. 1908. Румуни према Србима и Бугарима. Београд: Нова штампарија Давидовић.

Бошковић, Стојан. 1866. Историја света: за народ и школу. Књига Прва. Београд: Државна штампарија.

Бошковић, Стојан. 1906. Балканска питања 1886–1905. Београд: Штампарија Краљевине Србије.

Вемић, Дејан. 2015. „Др Ђорђе Јанковић – Археолог који открива преваре састављача историје.” Печат, 20. март 2015.

Византијски извори за историју народа Југославије II. 1959. Београд: Српска Академија Наука и Уметности.

Витезовић, Милан ур. 2012. „Родослов и генеалошка веза династија.” У Свети Сава у руском царском летопису. Београд: Завод за уџбенике.

Влашковић, Зоран. 2021. „Да ли сте знали: Шта заиста пише на споменику Цару Лазару и српским јунацима на Газиместану?” Serbiantimes.info 7. децембар 2021.

Војводић, Михаило. 2007. „Стојан Новаковић и краљ Милан.” У Нововековне српске династије у мемоаристици: New Age Serbian Dynasties in Memoir Writting, ур. Петар Крестић.

Вујовић, Мишо. 2018. „Молитва без престанка.” Национална ревија 69. https://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br%2069/Tekstovi.html.

Гвоић, Хаџи Љубиша. 2015. Српска духовна баштина на Косову и Метохији [Картографска грађа]. Београд: Вукотић медиа.

„Грамоты русского царя Петра Перваго от 3 марта 1711.” 1772. У Житие и славные деяния государя Петра Великого, с приложением краткой географической и политической истории о российском царстве, ур. Стефановић, Орфелин Захарије В. Венеции: типографиа Д. Феодосия.

Гранић, Филарет Бранко. 1925. „Оснивање архиепископије у граду Justiniana Prima 535. године после Христа.” Гласник Скопског Научног Друштва 1 (1).

Грујић, Радослав. 1954–1955. „Руска властелинства по Србији у XIV и XV веку.” Историјски часопис, 62–70.

Гуцијан, Сандра. 2009. „Порекло Словена уздрмало катедру за археологију.” Политика.

Гуцијан, Сандра 2009а: „Освета лоших ђака или нестручност професора.” Политика.

Доментијан. 1970. Живот Светога Саве. Стара српска књижевност I. Нови Сад, Београд: Матица српска, СКЗ.

Домосилецкая, Марина Валентиновна. 2009. „Изучение румынского языка и культуры румын в России (XIX — начало XX вв.)” Acta Linguistica Petropolitana 5–1.

Загарчанин, Младен. 2014. „О Скадру и Доклеји у провинцији Превалис на основу археолошких свједочанстава”. Историјски записи 87 (1–2): 49–66.

Законик благовернога цара Стефана Душана 1975: Законик цара Стефана Душана. Струшки и атонски рукопис. Београд: Српска академија наука и уметности

Иванова, Клементина. 2003. “Възпявам те, отче Ахилие, на архиереите украса” (Издание на текста на сръбската служба за св. Ахил). Археографски прилози 24.

Ивановић, Милан. 1984. Ћирилски епиграфски споменици. Београд: Народни музеј.

Јачов, Марко. 1990. Срби у млетачко-турским ратовима у XVII веку. Земун: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.

Јанковић, Ђорђе. 2007. Српско поморје од 7. до 10. столећа. Београд: Српско археолошко друштво.

Јанковић, Ђорђе. 2013. Забрањена српска археологија. Бања Лука: Крајпуташи.

Јовичић, Живко. 1867. „Писмо писано митрополитом црногорском Савом митрополиту московском Платону 1776.” Гласник СУД XXII.

Калабић, Радован. 2009. Грофовска времена. Београд: Графикс.

Калаји, Бенијамин. 1882. Историја српског народа. Београд: Државна штампарија.

Катанчевић, Андреја. 2016. „Датирање Законика о рудницима деспота Стефана и садржина његовог ћириличног преписа.” Српска политичка мисао 23 (51): 221–237.

Ковачевић, Јасмина, и Александра Столић. 2015. „Иконографија светих ратника у манастиру Светог Јована Богослова у Поганову.” Лесковачки зборник LV.

Марковић, Биљана. 1999. Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића. Београд: Вајат.

Милановић, Миодраг. 2008. Српски стари век. Београд: Вандалија.

Милојевић, Милош. 1872. Одломци историје Срба. Београд: Државна штампарија, Београд.

Милојевић, Милош, ур. 1880 [2020]. Дечанске хрисовуље: Дечанске хрисовуље. Гласник Српског ученог друштва Књига XII. Београд: Државна штампарија.

Муцопулос, Николаос. 2007. Базиликата Свети Ахилий в Преспа. Един исторически паметник-светиня. Пловдив: Вион.

Николић, Маја. 2010. Византијски писци о Србији (1402–1439). Београд: Византолошки институт Српске академије наука и уметности.

Новаковић, Срђан. 2019. Црквенародна историја Срба, Руса и Влаха. Крушевац: Историјски архив Крушевца.

Нови завет. „Друга посланица Светог Апостола Павла Тимотеју” (2. Тим. 4. 10); „Посланица Светог Апостола Павла Римљанима” (15.19).

О писании впредь Генваря с 1 числа 1700года во всех бумагах лета от Рождества Христова, а не от сотворения мира (Полное собрание законов Российской империи с 1649 года.Том III (1689-1699 гг.). № 1735. СПб., 1830.

Павлов, Пламен. 2006. Търновските царици. Софиа: ДАР-РХ.

Павловић, Миодраг. 2000. Огледи о народној и старој српској поезији. Београд: Просвета.

Петков, К. Г. Кантакузин, Димитрије. 1986. „Житија Светог Јована Рилског и Житије Светог деспота Стефана” у Събрани съчинения на Константин Костенечки. Софиа: БАН.

Петровић, Радмило. 2002. Срби и Словени – култ, мит и религија. Београд: Пешић и синови.

Пириватрић, Срђан. 2007. „Улазак Стефана Душана у Царство.” Зборник радова Византолошког института 44 (2): 381–406.

Поповић, Даница. 2006. Под окриљем светости. Београд: САНУ, Институт за балканске студије.

Руссев, Николаи. 1999. На грани миров и эпох. Города низовий Дуная и Днестра в конце XIII – XIV вв. Кишинёв: ВАШ.

Слијепчевић, Ђоко. 1938. „Укидање Пећке патријаршије 1766.” Богословље 13.

Соловјев, Александар. 2000. Историја српског грба и други хералдички радови. Београд: Правни факултет-Досије.

Станојевић, Станоје. 1935. Свети Сава. Београд: Херес.

Станојловић, Mатија, и Милоје Гајић. 1894. Деспот Стефан Лазаревић – Историјска расправа. Београд: Царна радикална штампарија.

Стари Завет „Постање” 10.2; 25.4; „Хронике” 1.5; „Есекијел” 38:6

Стеванчевић, Милан. 2012. „Синволи четворојеванђеља на капитeлима Српске Православне Цркве – Светог Апостола и еванђелисте Марка.” Док. 4. Српски календар. Београд: Београдска школа Метеорологије

Стојановић, Љубомир. 1927. Стари српски родослови и летописи. Сремски Карловци: Српска Краљевска Академија.

Субашић, Борис. 2014. „Рехабилитован професор Радосав Грујић.” Новости. 14. март.

Субашић, Борис. 2017. „Узели част чувару светиња.” Новости. 28. октобар.

Субашић, Борис. 2018. „Српска држава се рађала у Петровој цркви.” Новости. 27. децембар 2018.

Субашић, Борис. 2020. “Јерусалим још памти Светог Саву Српског.” Новости. 4. фебруар.

Томић, Јован. 1903. Пећки патријарх Јован и покрет хришћана на Балканском полуострву 1592–1614. Земун: Живковић и Стојчић.

Томовић, Гордана. 1974. Морфологија ћириличких натписа на Балкану. Београд: Историјски институт.

Трубачев, Николајевич Олег. 2003. Етногенез и культура древнейших славян. Москва: Наука.

Фајфрић, Жељко. 2000. Света лоза кнеза Лазара. Београд: Јанус.

Храбак, Богумил. 1979. „Идеје о арбанашкој аутономији и независности 1876–1880. године.” Историјски часопис 25–26.

Цамблак, Григорије. 1989. Књижевни рад у Србији. Београд: Просвета, СКЗ.

Чемерикић, Михајло. 2003. Призрен и околина 1019–1941. књ. I-III. Београд: Прво слово.

Шафарик, Павел. 1823. О пореклу Словена – по Лоренцу Суровјецком. Нови Сад: Архив Војводине Нови Сад – Словенски институт.

Шуљагић, Сања. 2012. Заснивање српског националног идентитета. Београд: Институт за политичке студије.

Шуљагић, Сања. 2020. Распознавање изворишта српског идентитета у древној историји. Београд: Институт за политичке студије.

Appendini, Francesco Maria. 1806. De praesiantia et vetustate linguae illyricae. Ragusa: A. Martechini.

Assemani, Josephi Simoni. 1755. Kalendaria Ecclesiae Tomus 6. Romae: Amidei.

Barnes, Timothy. 1978. The Sources of the Historia Augusta. Brussels: Collection Latomus.

Berenger, Jean. 2014. A History of the Habsburg Empire 1273-1700. London and New York: Routledge.

Boeckhio, Augusto. 1853. Corpus Inscriptionum Graecarum. Berolini: ex Officina Academica.

Bogunovic, Petar. 2018. “Gens Vlachorum in historia Serborumque Slavorum I” (Vlachs in the History of the Serbs and Slavs I). Култура полиса 15 (35): 577–600.

Bogunovic, Petar. 2018a. “Gens Vlachorum in historia Serborumque Slavorum II [Vlachs in the History of the Serbs and Slavs II].” Култура полиса 15 (36): 191–214.

Bogunovic, Petar. 2019. “Appendix ad Historiam Serborum et Slavorum [A Contribution to the History of the Serbs and Slavs].” Култура полиса 16 (39): 159–188.

Boisjoslin, Jacques. 1878. Peuples de la France. Ethnographie nationale. Paris: Librarie Academique, Didier et Cie, Libraires-Editeurs.

Bomman, Gianantonio. 1755. “Storia civille ed ecclesiastica della Dalmazia, Croazia e Bosna.” In Libri, Dodici Compendiata: Alla Gloriosissima Veneta Illirica Nazione, ed. Locatelli.

Borodziej, Włodzimierz and Maciej Górny. 2021. The Great War in East-Central Europe: Central and Eastern Europe, 1912–1916. Cambridge: Cambridge University Press.

Bredenkamp, François. 1996. The Byzantine Empire of Thessaloniki (1224–1242). Thessaloniki: Thessaloniki History Center.

Bryant, Jacob. 1807. A New System or an Analysis of Ancient Mythology. London.

Bukovsky, Vladimir, and Pavel Stroilov. 2004. EUSSR: The Soviet Roots of European Integration. Surrey: Sovereignty Publications.

Chalcocondylae, Laonicus. 1650. Historiarum Libri decem. Paris: e Typographia Regia.

Choniates, Niketas. 1984. O City of Byzantium: Annals of Niketas Choniates. Detroit: Wayne State University.

Cirkovic, Sima. 1989. „Palais princiers autour de l’ancien lac de Kossovo. Recherches sur Vart.” Novi Sad: Matica Srpska.

Critobuli, Imbriotae. 1983. Historiae. Corpus Fontium Historiae Byzantinae. Berlin, New York: Walter de Gruyter.

Cyprian, Robert. 1852. Le monde slave, son passe, son etat present et son avenir. Tome I. Paris: Passard.

Dodd, William ed. The hymns of Callimachus. 1755. London: T. Waller and J. Ward.

Dolci, Sebastiano. 1754. De illyricae linguae vetustate et amplitudine: dissertatio historico-chronologico-critica. Venetiis: аpud Franciscum Storti.

Donev, Damian. 2004. St. Erasmus (Lychnid) and St. Thecla (Seleucia): A Study of two early Christian cultic centers. Ankara: The Institute of Economics and Social Sciences of Bilkent University.

Ducellier, Alain. 1981. La façade maritime de l’Albanie au Moyen Age. Durazzo et Valona du ΧIe au XVe siècle. Thessaloniki: Institute for Balkan Studies.

Ede, Margalits. 1918. Szerb történelmi repertorium. Budapest: Magyar Tudományos Akadémia-Elso Kotet.

Evans, John. 1883. Antiquarian Researches in Illyrjcum. London: The Society of Antiquaries, Nichols and Sons.

Fejer, Georgii. 1835. Index Codicis Diplomatici Hvngariae Ecclesiastici Ac Civilis. Stirpis Arpadiano Andegavensis. Ab Anno 1301–1400. Budae: Typis Typogr. Regiae Universitatis Vngaricae.

Ferrarius, Philippus, Michael Baudrand. 1696. Novum lexicon geographicum in quo universi orbis. Tomus secundus. Patavii: Iacobi de Caderinis.

Fox, Frank. 1915. The Balkan Peninsula. London: A. and C. Black Ltd.

Franklin, Simon. 2002. Writing, Society and Culture in Early Rus. 950–1300. Cambridge University Press.

Gaćinović, Radoslav. 2019. „Prva Prizrenska liga kao putokaz političkog nasilja nad Srbima u Staroj Srbiji.” Vojno delo 72 (3): 326–341.

Golubovich, Girolamo. 1923. Biblioteca bio–bibliografica della Terra Santa e dell’Oriente Francescano 4. Florence: Quaracchi.

Haustein, Eva. 1985. Der Nemanjiden stammbaum: Studien zur mittel alterlichen srebischen Herrscher ikonographie. Bonn: E. Haustein.

Heaton-Armstrong, Duncan. 2005. The Six-Month Kingdom: Albania 1914. Rome: Pontificium Institutum Orientalium Studiorum.

Ivantchik, Askold. 1993. Les Cimmériens au Proche-Orient. Gottingen: Vandenhoeck & Ruprecht.

Jagic, Vatroslav. 1881. Archiv for Slaviche Philologie 5. Berlin: Weidmann.

Jankovic, Djordje. 1977. Ravna Gora between Prizren and Strpce – The Oldest Known Serbian Archaeological Find at the South of Serbia, Antiques of Kosovo and Metohija. Pristina: Provincial Institute for Preservation of the Cultural Monuments.

Jordan, Joannes Christophori. 1745. De Originibus Slavicis, Tomus II. Vindobonae: Typis Gregorii & Joan. Jacobi.

Kritovoulos. Michael. 1954. History od Mehmed the Conqueror. Princeton: Princeton University Press.

Lala, Etleva. 2008. Regnum Albaniae, the Papal Curia, and the Western Visions of a Borderline Nobility. Ph.D. dissertation. Budapest: Central European University, Department of Medieval Studies.

Laurent, Vitalien. 1971. Les Memories du Grand Ecclesiarque de l’Eglise de Constantinople Sylvestre Syropoulos sur le concile de Florence (1438–1439). Paris: Centre National de Recherche Scientifique.

Lemajić, Nenad. 2006. Srpska elita na prelomu epoha. Sremska Mitrovica, Novi Sad: Istorijski arhiv Srem, Filozofski fakultet.

Mackinder, Halford John. 1942. Democratic Ideals and Reality. Washington DC: National Defense University Press.

Mattern, Johannes. 1942. Geopolitik: Doctrine of National Self-Sufficiency and Empire. Baltimore: The Johns Hopkins Press.

Mckay, Derek, and Heremy Scott. 2014. The Rise of the Great Powers 1648 – 1815. London: Routledge.

Mikić, Đorđe. 1988. Društvene i ekonomske prilike kosovskih Srba u XIX i početkom XX veka. Od čifčijstva do bankarstva. Beograd: SANU.

Milosavljević, Petar. 2006. Srpska pisma. Banja Luka: Besjeda; Beograd: ArsLibri.

Мommsen, Theodor. 1850. Die Unteritalishchen Dialekte. Leipzig: G. Wigand.

Oblast Brankovića: Opširni katastarski popis iz 1455. godine (naslov originala Defter ‐I, Mufassal ‐I, Vilayet ‐I, VLK, sene 859). 1972. Monumenta Turcica. Historiam Slavorum Meridionalium Illustrantia Tomus tertus, serija III. Defteri, knjiga 2, sv. 1. ur. Šabanović, H. Sarajevo: Orijentalni institut u Sarajevu.

Olmo Lete, Gregorio, and Joaquín Sanmartín. 2015. A Dictionary of the Ugaritic Language in the Alphabetic Tradition. Handbook of Oriental Studies. BRILL.

Pearson, Owen. 2006. Albania in the Twentieth Century: a history. IB Tauris.

Philliou, Christine. 2008. “The Paradox of Perceptions: Interpreting the Ottoman Past through the National Present.” Middle Eastern Studies 44 (5): 661–675.

“Privileges of Emperors Leopold, Josef and Charles VI, and also of Her Royal Majesty Maria Theresa to glorious Illyrico-Rassian nation”, Illyrio Serbica 1683-1715 (1723). Haus, Hof und Staatsarchiv Wien. Prev. Zhefarovic, Nenadovic. Novi Sad: Muzej Matica Srpska. 1745 (14. April, 1715.). ed. Raynaldus 1880: Raynaldus, Odoricus. ed. Annales ecclesiastici 24. Bar-le-Duc: Guerin.

Richental, Ulrich. 1596. Chronik des Constanzer Concils 1414 bis 1418. Deutsch: Conrad Grünenbergs, Wappenbuch 1483 – Levinus Hulzius, Opsculum.

Seton-Watson, Robert. 1911. The Southern Slav Question and the Habsburg Monarchy. London: Constable & Co.

Seton-Watson, Robert. 1916. The Spirit of the Serb. London: Nisbet&Co.Ltd.

Seton-Watson, Robert. 1931. “The background of the Yugoslav dictatorship.” The Slavonic Review 10 (29): 363–376.

Setton, Kenneth. 1976. The Papacy and the Levant, 1204-1571: The Fifteenth Century. Philadelphia: American Philosophical Society.

Sevcenko, Ihor. 1982. The Genealogies of Serbian princes of the Middle Ages. In Ideology, Letters and Culture in the Byzantine World. London: Variora Reprints.

Spykman, Nicholas. 1969. The geography of the peace. North Haven: Archon Books.

Tafel, Theophilus. 1839. De Thessalonica eiusque agro dissertatio geographica. Berolini: Georgium Andream Reimerum.

Tafur, Pero. 1926. Travels and Adventures, 1435–1439. London: Routledge.

Talbott, Strobe. 2009. The Great Experiment: The Story of Ancient Empires, Modern States, and the Quest for a Global Nation. UK: Simon and Schuster.

Tambora, Anđelo. 2007. Kavur i Balkan. Beograd: Zavod za udžbenike.

Thiersch, Wilhelm. 1833. De l’état actuel de la Grèce et des moyens d’arriver à sa restauration. Leipzig: F. A. Brockhouse.

Tomashcek, Wilhelm. 1893. Die alten Thraker. Bad Honnef a Rhein: Akademie der Wissenschaften, Proff & Co. KG.

Tommaseo, Niccolò. 1842. Canti popolari: Corsi illirici. Venezia: Girolamo Tasso.

Van Tricht, Filip. 2011. The Latin Renovatio of Byzantium: The Empire of Constantinople (1204–1228). BRILL.

Vidmar, Luka. 2009. Struktura in funkcija pisem iz literarnoprerodne korespodence Žige Zoisa, Doktorska disertacija. Nova Gorica: Univerza v Novoj Gorici.

Wappenbuch des Kaiserreiches Illyrien: Wappen des serbokroatischen Zaren Stephan Stephan Nemagnich. 1892. Dauch: Staatsbibliothek zu Berlin.

Wolański, Tadeusz. 1850. Schrift-Denkmale der Slawen vor Christi Geburt 3. Gnesen: J. B. Lange.