Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ НА ТЕМЕЉУ НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА: ПРОСТОРНЕ ДИМЕНЗИЈЕ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ СРБИЈЕ

Сажетак

Безбедност је постала једна од средишњих преокупација у индивидуалном и колективном животу грађана. Као пожељно људско и друштвено стање безбедност очитује заједнички услов и потребу, вредност и циљ. Снажно ширење потребе за успостављањем и очувањем безбедног живота резултирало је експанзијом различитих врста безбедносних процедура, планова, пројекција, стратегија… У политичком и правном систему Србије документ Стратегија националне безбедности Републике Србије има темељни значај. По мишљењу аутора веродостојни одговори на безбедносне дилеме нису могући без критичког приступа путем кога се тумаче и разумевају изазови, ризици, опасности и угрожавања безбедности Републике Србије. У односу унутрашњих и спољашњих чинилаца не/безбедности аутор је фокусирао низ просторних димензија које се испостављају као неизбежне у пропитивању актуелног и истопријског хронотопа српског народа и Србије. У спољашње безбедносне димензије релационог положаја Србије спадају: глобални односи или Свет; континентални односи или Европа, коју чине Европска унија и руски и турски део Евроазије; макрорегионлани балкански односи; ексјугословенски, тј. јужнословенски простор; међусрпски односи српског народа у три државе: Србије, Црне Горе, Републике Српске и Срба у Хрватској, и; нерешени геополитички и међународноправни случај АП Косова и Метохије, на којој је проглашена албанска држава коју Србија не признаје као такву.

кључне речи:

Референце

    1. Бодин, Миленко, Национална безбедност. Концепти, друштвени и људски ресурси, Центар за друштвена истраживања, Београд, 2014.
    2. Боин, А., Харт, Штерн E., Санделијус, Б., Политика управљања кризама. Јавно руковођење под притиском, Службени гласник – Факултет безбедности, Београд, 2010.
    3. Вилијамс, Д. Пол, Увод у студије безбедности, Службени гласник – Факултет безбедности, Београд, 2012.
    4. Вукчевић, Дејана, Европска унија као стратешки актер. Теорија и пракса безбедносне и одбрамбене политике, Институт за политичке студије, Београд, 2013.
    5. Гаћиновић, Радослав, „Стратегија националне безбедности – стратешки документ државе“, Национални интерес, 3/2009, Институт за политичке студије, Београд
    6. Гаћиновић, Радослав, Безбедносна функција државе, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    7. Ђорђевић Ивица, Безбедносна архитектура у уловима глобализације, Факултет безбедности – Службени гласник, Београд, 2013.
    8. Ђорђевић, Ивица, Људска безбедност. Глобални контекст и примена у Србији, Институт за упоредно право – Досије студио, Београд, 2013.
    9. Кнежевић ,Милош: „Балкан у талогу предрасуда. Замке балканистичког дискурса“, Свеске, Панчево, бр. 76, 2005.
    10. Кнежевић, Милош: „Мигрантска криза у фокусу демополитике. Европска унија пред искушењима демографских промена“, Национални интерес, 1/2016, Институт за политичке студије, Београд
    11. Кнежевић, Милош: „Тероризам у обрисима политике. Терориста – застрашујућа фигура глобалног зла“, Политика националне безбедности, 1/2016, Институт за политичке студије, Београд
    12. Мијалковић, Саша, „Национална безбедност – од вестфалског концепта до постхладноратовског“, Војно дело, 2/2009.
    13. Мијалковски, Милан, Доктрина одбране, Факултет цивилне безбедости – „Филип Вишњић“, Београд, 2006.
    14. Симић Р., Драган, Наука о безбедности. Савремени приступи безбедности, Службени лист СРЈ – Факултет политичких наука, Београд, 2002.
    15. Стратегија националне безбедности Републике Србије, Република Србија, Београд, априла 2009. Доступно на: http://www.vba.mod.gov.rs/strategia_20nacionalne_bezbednosti_lat.pdf, 15/09/2016.
    16. Стратегија одбране Републике Србије, Република Србија, Београд, априла 2009. Доступно на: http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/strategia%20odbrane%20republike%20srbije, 15/09/2016.

     

периодика Политика националне безбедности 2/2016 УДК: 321.01:355.02(497.11) 115-138