ИСТРАЖИВАЊА
МАЊИНСКА ПРАВА: ИНДИВИДУАЛНА И/ИЛИ КОЛЕКТИВНА ПРАВА
Сажетак
Рад се бави сложеним и осетљивим пштањем које се своди на то да ли су мањинска права (права призната припадницима етничких мањина) по својој природи индивидуална или колективна? Другим речима да ли оно што спада у каталог мањинских права припади мањинцима као појединцима (као посебној категорији грађана односне земље) или, макар у извесној мери, припада мањинским колективитетима као таквима. У трагању за одговором аутор наводи и анализира релевантне одредбе најважнијих међународних докумената, да би на крају закључио да најважнији међународноправни докумениа не садрже признавање колективних права мањина. У даљем тексту писац се бави односом колективних права мањина и права на самоопредељење. У оквиру закључних разматрања аутор констатује да без обзира на то како их квалификује међународно право или унутрашње право неке земље, извесна права из каталога мањинских права су сама по себи колективна. Тако нпр. право на опстанак мањине; право на очување мањинског идентитета; право на одржавање међусобних контаката; право на непосредну заступљеност у представничким телима и другим органами власти; право на организовање и одржавање образовних, културних и сличних институција; и др. У ред таквих права спада и право (тамо где je признато) на територијалну и сваку другу аутономију. На исти начин у peд колективних права спадају и право на празновање верских и националних празника мањине, право на истицање националних симбола и знамења, и др. Колективни карактер ових права проистиче из чињенице да се она јамче не појединцима, већ свим члановима мањине као одређене заједнице, док je њихово уживање, с друге стране, најчешће немогуће без контаката са другим члановима групе. Оно што, међутим, треба стално имати на уму je чињеница да колективна права не значе (не укључују) право на самоопредељење, а посебно не право на отцепљење.
Референце
