ДАЈУ ЛИ ЉУДСКА ПРАВА МОГУЋНОСТ ЗА ОСНАЖИВАЊЕ ДРУШТВЕНО ОСЈЕТЉИВИХ ГРУПА У СОЦИЈАЛНОМ РАДУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ?

Весна Шућур-Јањетовић

Андреа Ракановић-Радоњић

Драшко Гајић

Сажетак

Дјеца, особе са онеспособљењем, млади, жене, стари, жртве насиља, неписмени, особе које живе у руралним дијеловима, чланови одређених мањинских група, избјегла и расељена лица и други, сматрају се друштвено осјетљивим или тзв. вулнерабилним појединцима и групама. Људска права као универзални концепт су права која су загарантована Уставом Босне и Херцеговине и као таква, односе се на све њене грађане. Људска права представљају базичне темеље и принципе социјалног рада, као и оквире дјеловања социјалног рада и социјалне политике када је у питању социјални рад са маргинализованим и друштвено осјетљивим групама. У законима БиХ није јасно дефинисано ко су маргинализоване групе. У раду је стављен фокус на могућности социјалног рада у пружању подршке и оснаживању друштвено осјетљивих група како би се помјериле са маргина друштва.

У складу са врстом и предметом истраживања у изради овог рада кориштено је више општенаучних метода, и то: аналитичко-дедуктивна, хипотетичко-дедуктивна и компаративна метода. Од основних наулних метода у изради рада кориштене су методе анализе и синтезе, метода индукције и дедукције, као и метода генерализације. Као посебна метода која је доминантно кориштена у емпиријском дијелу истраживања, кориштена је метода анализе садржаја. За анализу садржаја података израђен је категоријални апарат који је служио као појмовни и оквир за класификацију за унос података и утврђивање њихових узрочно-посљедичних веза (Creswell, 2002). Анализом су обухваћени документи којима се прописује и гарантује остваривање људских права у БиХ и Републици Српској, са посебним акцентом на Стратегију социјалне укључености Републике Српске 2021-2027, у циљу добијања одговора на главно истраживачко питање: Дају ли људска права могућност за оснаживање маргинализованих група у социјалном раду у Републици Српској?

У раду су представљени резултати о тренутном стању и процесима, статусу и промјенама у вези са остваривањем људских права маргинализованих и друштвено осјетљивих група у Републици Српској. Теоријски оквир кориштен за разумијевање и покушај проналаска одговора за дефинисано истраживачко питање утемељен је у перспективама критичког социјалног рада. Резултати истраживања представљени у раду довели су и до закључака који се односе на неколико посебно значајних налаза. Поред највиших правних аката у БиХ и Републици Српској, људска права се штите кроз директну примјену бројних међународних докумената које је ратификовала БиХ. Влада Републике Српске је 2020. године донијела стратешки документ чији је циљ системско унапређење и побољшање квалитета живота друштвено осјетљивих и маргинализованих група. Ријеч је о Стратегији социјалне укључености Републике Српске 2021-2027 (Влада Републике Српске, 2020). Стратегијом је (за предвиђени период) планирана реализација шест дефинисаних цињева: унапређење социјалног положаја дјеце, младих и породица са дјецом; борба против сиромаштва; изједначавање могућности и недискриминација лица са инвалидитетом; сигурна старост; потпуна родна равноправност; и изградња толерантног друштва за све. Овако широко дефинисани циљеви обухватају највећи број маргинализованих група.

Поред наведених кључних налаза, посебно важан налаз односи се на три друштвено осјетљиве и маргинализоване групе које нису препознате у Стратегији као такве, али јесу од стране науке и праксе социјалног рада. Овај налаз се односи на сљедеће друштвено осјетљиве и маргинализоване групе: неписмени појединци/групе, избјегла и расељена лица и чланови LGBTIQ+ заједнице. Овај налаз имплицира да се професионалци који раде у области социјалног рада суочавају са много изазова покушавајући пронаћи могућности за оснаживање појединаца и група из ових категорија. Један од значајних закључака односи се на чињеницу да без обзира што социјални радници који су директно укључени у пружање услуга социјалне заштите маргинализованим појединцима и групама нису у могућности да лако утичу на структуралне промјене, међутим, исто тако могу да допринесу подривању неједнакости на структуралном нивоу у свом свакодневном раду. Критичка рефлексија је један од начина преиспитивања своје праксе која може да допринесе структуралним промјенама у друштву, а у циљу подизања свијести о значају остваривања људских права, постизању социјалне правде и начина како да се чују гласови друштвено осјетљивих и маргинализованих појединаца и група.

Референце

Baines, Donna. 2007. “Anti-oppressive social work practice: Fighting for space, fighting for change”. In Doing anti-oppressive practice: Building transformative politicized social work, ed. D. Baines. Halifax, NS: Fernwood Publishing.

Baines, Donna. 2017. Doing Anti-Oppressive Practice: Social Justice Social Work. Blackpoint, Nova Scotia: Fernwood Publishing.

Bodrožić, Đuro. 2023. “Улога државе у обликовању и заштити национлног идентитета.” Srpska politička misao, 80 (2): 97–113. DOI: 10.5937/spm80-44375

Chenoweth, Lesley. McAuliffe, Donna A. 2011. The road to social work and human service practice 3rd ed. London: Cengage Learning.

Creswell, John Ward. 2002. Research design: Qualitative, quantitative, and mixed methods approaches. London: Sage.

Ćuk, Mira. and Savović, Irina. 2019. “Socijalni rad u svakodnevnoj praksi socijalne zaštite Republike Srpske.” Politeia 9 (17): 57–80.

DuBois, Brenda. and Miley, Karla Krogsrud. 2005 Social work: An empowering profession. 5th ed. Boston: Allyn & Bacon.

Đurić, Milorad. and Stojanović, Đorđe. 2020. “Niklas Luhmann’s social systems theory: The issue of subsystem autonomy.” Serbian Political Thought (4): 151–170. DOI: https://doi.org/10.22182/spm.7042020.8

Ferguson, Harry. 2008. “Liquid social work: Welfare interventions as mobile practices”. British Journal of Social Work 38 (3): 561–579.

Fook, Jan. 2023. Social Work: A Critical Approach to Practice. 4rd ed. London: Sage.

Fook, Jan. and Morley. Christine. 2005. “Empowerment: a contextual perspective.” In Social Work: A Critical Turn, eds. Hick J, Fook J and Pozzuto, 67–86. Toronto: Thompson Educational Publishing.

Gajić, Draško. 2020. Nezaposlenost i politika zapošljavanja u Republici Srpskoj. Doktorska disertacija. Banjaluka: Univerzitet u Banjoj Luci, Fakultet političkih nauka, Studijski program socijalni rad.

Gavrilović, Ana. and Jugović, Aleksandar. 2012. “A comparative study of child welfare in Serbia, Croatia and Bosnia-Herzegovina.” Srpska politička misao (1): 251–272.

Ife, Jim. 2008. Human rights and social work practice: Towards human rights practice (rev.ed.). Cambridge, UK: Cambridge University Press.

International Federation of Social Workers (IFSW). https://www.ifsw.org/ Accessed on 5 June 2023.

Mullaly, Bob. 2007. The New Structural Social Work. 4thed. Ontario: Oxford University Press.

Mullaly, Bob. 2010. Challenging Oppression and Confronting Privilege. 2nd ed. Ontario: Oxford University Press.

Muratbegović, Elmedin. 2017. Socjalna i ljudska prava ranjivih grupa – priručnik za profesionalce, Sarajevo: GIZ –GmbH.

Pease, Bob. and Fook, Jan. 1999. Postmodern critical theory and emancipatory social work practice. In Transforming social work practice: Postmodern critical perspectives, eds. B. Pease & J. Fook, 1–22. St. Leonards, Australia: Allen & Unwin.

Pease, et al. 2009. Critical Social Work: Theories and Practicee for Socially Just World, edited by Linda Briskman, Taylor & Francis Group.

Pease, et al. 2016. Doing critical social work: Transformative practice for social justice, Griffin Press.

Petković, Brankica. and Kodovšek, Neža. 2011. O diskriminaciji – priručnik za novinarke i novinare. Sarajevo: Fondacija Mediacentar.

Republic of Srpska Institute of Statistic. 2021. Žene i muškarci. Banjaluka.

Stojiljković, Zoran. 2018. „Traktat o socijalnoj pravdi i pravičnosti.” Srpska politička misao, (1): 41–58. https://doi.org/10.22182/spm.5912018.2

Stojković Zlatanović, Sanja. 2021. “Alternative care for children in social welfare system – Policy and legal challenges.” Serbian Political Thought. 74 (4): 135–153. DOI: https://doi.org/10.22182/spm.7442021.6

Tew, Jerry. 2002. “Going social: championing a holistic model of mental distress within professional education”. Social Work Education, 21(2): 143–155. https://doi.org/10.1080/02615470220126390

The Constitution of Bosnia and Herzegovina. 2009. „Official Gazzette of Bosnia and Herzegovina”, No. 25/09.

The Constitution of Republic of Srpska. 2005. „Official Gazzette of Republic of Srpska” No. 21/98, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05.

The Government of Republic of Srpska. 2020. Strategija socijalne uključenosti Republike Srpske 2021 – 2027. UNICEF.

The Law on Child Protection. 2017. „Official Gazzette of Republic of Srpska”, No. 114/17, 122/18, 107/19 and 119/21.

The Law on Family Violence Protection. 2012. „Official Gazzette of Republic of Srpska”, No. 102/12, 108/13, 82/15 and 84/19.

The Law on Gender Equality in Bosnia and Herzegovina. 2010. „Official Gazzette of Bosnia and Herzegovina”, No. 32/10.

The Law on prohibition of Discrimination. 2009. „ Official Gazzette of Bosnia and Herzegovina”, No. 59/09.

The Law on Social Protection of Republic of Srpska. 2012. „Official Gazzette of Republic of Srpska”, No. 37/12, 90/16, 94/19, 41/20 and 32/22.

UNDP. 2021. Socijalna uključenost u Bosni i Hercegovini – Nacionalni izvještaj o humanom razvoju za 2020 godinu. Sarajevo.

UNICEF BIH. 2017. Situaciona analiza djece sa poteškoćama u Bosni i Hercegovini. Sarajevo.