Драшко Гајић

ДАЈУ ЛИ ЉУДСКА ПРАВА МОГУЋНОСТ ЗА ОСНАЖИВАЊЕ ДРУШТВЕНО ОСЈЕТЉИВИХ ГРУПА У СОЦИЈАЛНОМ РАДУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ?

Дјеца, особе са онеспособљењем, млади, жене, стари, жртве насиља, неписмени, особе које живе у руралним дијеловима, чланови одређених мањинских група, избјегла и расељена лица и други, сматрају се друштвено осјетљивим или тзв. вулнерабилним појединцима и групама. Људска права као универзални концепт су права која су загарантована Уставом Босне и Херцеговине и као таква, односе се на све њене грађане. Људска права представљају базичне темеље и принципе социјалног рада, као и оквире дјеловања социјалног рада и социјалне политике када је у питању социјални рад са маргинализованим и друштвено осјетљивим групама. У законима БиХ није јасно дефинисано ко су маргинализоване групе. У раду је стављен фокус на могућности социјалног рада у пружању подршке и оснаживању друштвено осјетљивих група како би се помјериле са маргина друштва.

У складу са врстом и предметом истраживања у изради овог рада кориштено је више општенаучних метода, и то: аналитичко-дедуктивна, хипотетичко-дедуктивна и компаративна метода. Од основних наулних метода у изради рада кориштене су методе анализе и синтезе, метода индукције и дедукције, као и метода генерализације. Као посебна метода која је доминантно кориштена у емпиријском дијелу истраживања, кориштена је метода анализе садржаја. За анализу садржаја података израђен је категоријални апарат који је служио као појмовни и оквир за класификацију за унос података и утврђивање њихових узрочно-посљедичних веза (Creswell, 2002). Анализом су обухваћени документи којима се прописује и гарантује остваривање људских права у БиХ и Републици Српској, са посебним акцентом на Стратегију социјалне укључености Републике Српске 2021-2027, у циљу добијања одговора на главно истраживачко питање: Дају ли људска права могућност за оснаживање маргинализованих група у социјалном раду у Републици Српској?

У раду су представљени резултати о тренутном стању и процесима, статусу и промјенама у вези са остваривањем људских права маргинализованих и друштвено осјетљивих група у Републици Српској. Теоријски оквир кориштен за разумијевање и покушај проналаска одговора за дефинисано истраживачко питање утемељен је у перспективама критичког социјалног рада. Резултати истраживања представљени у раду довели су и до закључака који се односе на неколико посебно значајних налаза. Поред највиших правних аката у БиХ и Републици Српској, људска права се штите кроз директну примјену бројних међународних докумената које је ратификовала БиХ. Влада Републике Српске је 2020. године донијела стратешки документ чији је циљ системско унапређење и побољшање квалитета живота друштвено осјетљивих и маргинализованих група. Ријеч је о Стратегији социјалне укључености Републике Српске 2021-2027 (Влада Републике Српске, 2020). Стратегијом је (за предвиђени период) планирана реализација шест дефинисаних цињева: унапређење социјалног положаја дјеце, младих и породица са дјецом; борба против сиромаштва; изједначавање могућности и недискриминација лица са инвалидитетом; сигурна старост; потпуна родна равноправност; и изградња толерантног друштва за све. Овако широко дефинисани циљеви обухватају највећи број маргинализованих група.

Поред наведених кључних налаза, посебно важан налаз односи се на три друштвено осјетљиве и маргинализоване групе које нису препознате у Стратегији као такве, али јесу од стране науке и праксе социјалног рада. Овај налаз се односи на сљедеће друштвено осјетљиве и маргинализоване групе: неписмени појединци/групе, избјегла и расељена лица и чланови LGBTIQ+ заједнице. Овај налаз имплицира да се професионалци који раде у области социјалног рада суочавају са много изазова покушавајући пронаћи могућности за оснаживање појединаца и група из ових категорија. Један од значајних закључака односи се на чињеницу да без обзира што социјални радници који су директно укључени у пружање услуга социјалне заштите маргинализованим појединцима и групама нису у могућности да лако утичу на структуралне промјене, међутим, исто тако могу да допринесу подривању неједнакости на структуралном нивоу у свом свакодневном раду. Критичка рефлексија је један од начина преиспитивања своје праксе која може да допринесе структуралним промјенама у друштву, а у циљу подизања свијести о значају остваривања људских права, постизању социјалне правде и начина како да се чују гласови друштвено осјетљивих и маргинализованих појединаца и група.