Изабери језик:
Тема броја

ЛОКАЛНО И ГЛОБАЛНО : СРПСКЕ ТЕМЕ

АБОРТУСНА КУЛТУРА У СРБИЈИ БИОЕТИЧКИ, РЕЛИГИЈСКИ И НАЦИОНАЛНИ АСПЕКТИ

Сажетак

Србија је земља са великим бројем абортуса због чега неки истраживачи сматрају да се може говорити о абортусној култури. Различите либералне групе непрестано наглашавају „право жене“ на абортус, при чему се занемарује чињеница да су многе жене принуђене на абортус. Због тога би било добро да се почне говорити о праву на материнство. То право би морало да буде значајно материјално подржа¬но, пошто заустављање негативног прираштаја представља најзначајнији национални и друштвени интерес. Право на живот нерођеног детета тако мора бити узето у обзир. Пошто би криминализација абортуса довела до многих негативних последица, аутор предлаже да одлуку о дозвољавању легалног абортуса доноси етички одбор формиран од стручњака, који би обавио консултације са трудницом, испитао разлоге и дозволио абортусе који су оправдани, пре свега ради заштите живота жене..

кључне речи:

Референце

    1. Вукелић Јелка и др., „Испитивање фактора ризика акутне реакције на стрес изазване абортусом“, Медицински преглед, Друштво лекара Војводине, Нови Сад, бр. 5-6/2010, стр. 399-403.
    2. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Здравствено-статистички годишњак Репу­блике Србије 2010, Београд, 2011.
    3. Јевтић Атанасије, Дела апостолских ученика, Врњачка Бања, Требиње, 1999.
    4. Клајн-Татић Весна, „Актуелни проблеми абортуса, пренаталног генетског тестирања и управљања трудноћом“, Становништво, Институт друштвених наука, Центар за демографска истраживања, Београд, бр. 1/2011, стр. 33-52.
    5. Ковачек Станић Гордана, „Прекид касне трудноће у праву Србије и упоредном европском праву“, Зборник радова Правног факултета, Нови Сад, 49/2015, стр. 483-497.
    6. Радоман Марија, „Ставови и искуства жена о абортусу (резултати квалитативног истраживања са територије Београда)“, Социолошки преглед, Српско социолошко друштво, Београд, бр. 4/2015, стр. 445­-467.
    7. Рашевић Мирјана, Седлецки Катарина, „Питање постојања абортусне културе у Србији“, Становништво, Институт друштвених наука, Центар за демографска истраживања, Београд, бр. 1/2011, стр. 1-13.
    8. Рашевић Мирјана, „Да ли је евидентирани број абортуса у Србији реалан?“, Становништво, Институт друштвених наука, Центар за демографска истраживања, Београд, бр. 2/2008, стр. 7-21.
    9. Републичка стручна комисија за израду и имплементацију Водича добре клиничке праксе, Национални водич добре клиничке праксе за безбедни прекид трудноће (Радна верзија), Министарство здравља Републике Србије, Internet, https://goo.gl/5Dy9AQ, 05/03/2017
    10. Републички завод за статистику, Статистички годишњак Републике Србије 2016, Београд, 2016.
    11. Хаџиниколау Николаос, Слободни од генома, приступи православне биоетике, Каленић, Крагујевац, 2014.
    12. Criminal Code in the version promulgated on 13 November 1998, Federal Law Gazette [Bundesgesetzblatt] I p. 3322, last amended by Article 1 of the Law of 24 September 2013, Federal Law Gazette I p. 3671 and with the text of Article 6(18) of the Law of 10 October 2013, Federal Law Gazette I p 3799. internet: http://www.goo.gl/2Wqkhy
    13. Greasley Kate, Arguments about Abortion: Personhood, Morality, and Law, OUP Oxford, Oxford, 2017.
    14. Kapparis Konstantinos, Abortion in the Ancient World, Bristol Classical Press, 2002.
    15. Nys Herman, „Comparative health law and the harmonization of patients’ rights in Europe“, European Journal of Health Law, 8:4/2001, стр. 317—331.
    16. Osnove socijalnog učenja katoličke Crkve, Beograd, 2006.
    17. Riddle John, Contraception and Abortion from the Ancient World to the Renaissance, Harvard University Press, Harvard, 1994.
    18. Röskamp Johannes, Christian Perspectives On Abortion-­Legislation In Past And Present, GRIN Verlag, 2010.
    19. Salisbury E. Joyce, Encyclopedia of Women in the Ancient World, ABC-CLIO, Oxford, 2001.
    20. Yarmohammadi Hassan et all, “An Investigation Into the Ancient Abortion Laws: Comparing Ancient Persia With Ancient Greece and Rome”, Acta medico-historica Adriatica, Hrvatsko znanstveno društvo za povijest zdravstvene kulture, Rijeka, br. 11:2/ 2013, стр. 291-298.
периодика Национални интерес 1/2017 УДК 314.335+173.4(497.11) 105-118