Aleksandar Đakovac
SVEPRAVOSLAVNI SABOR NA KRITU: KRIZA SABORNOSTI
Sabor pravoslavnih Crkava na Kritu pokazao je da postoji kriza sabornosti. Pošto je sabornost jedno od osnovnih svojstava Crkve, koja izražava njen identitet, jasno je da je kriza ozbiljna i duboka. Ne samo nedolazak četiri pomesne Crkve, već i izbegavanje suočavanja sa gorućim problemima, ukazuje na neophodnost samorefleksije, kritičko preispitivanje i adekvatno delovanje. U ovom radu nastojimo da analiziramo aktuelno stanje u pravoslavnoj Crkvi, i duboku krize koja je nakon kritskog Sabora postala očigledna. Nastojaćemo da ponudimo neke moguće odgovore na pitanje kako je do takvog stanja došlo. Naša glavna teza je da je sadašnje stanje u Crkvi nastalo usled procesa unutrašnje sekularizacije same Crkve i njenog izbegavanja da se sa tim problemom suoči. Nespremnost suočavanja sa problemom unutrašnje sekularizacije, koja se prvenstveno izražava kao klerikalizam, konfesionalizam i etnofiletizam, vodi ka krizi sabornosti i nemogućnosti da se kreativno odgovori na savremene izazove.
ABORTUSNA KULTURA U SRBIJI BIOETIČKI, RELIGIJSKI I NACIONALNI ASPEKTI
Srbija je zemlja sa velikim brojem abortusa zbog čega neki istraživači smatraju da se može govoriti o abortusnoj kulturi. Različite liberalne grupe neprestano naglašavaju „pravo žene“ na abortus, pri čemu se zanemaruje činjenica da su mnoge žene prinuđene na abortus. Zbog toga bi bilo dobro da se počne govoriti o pravu na materinstvo. To pravo bi moralo da bude značajno materijalno podržano, pošto zaustavljanje negativnog priraštaja predstavlja najznačajniji nacionalni i društveni interes. Pravo na život nerođenog deteta tako mora biti uzeto u obzir. Pošto bi kriminalizacija abortusa dovela do mnogih negativnih posledica, autor predlaže da odluku o dozvoljavanju legalnog abortusa donosi etički odbor formiran od stručnjaka, koji bi obavio konsultacije sa trudnicom, ispitao razloge i dozvolio abortuse koji su opravdani, pre svega radi zaštite života žene.