Александар Ђаковац
СВЕПРАВОСЛАВНИ САБОР НА КРИТУ: КРИЗА САБОРНОСТИ
Сабор православних Цркава на Криту показао је да постоји криза саборности. Пошто је саборност једно од основних својстава Цркве, која изражава њен идентитет, јасно је да је криза озбиљна и дубока. Не само недолазак четири помесне Цркве, већ и избегавање суочавања са горућим проблемима, указује на неопходност саморефлексије, критичко преиспитивање и адекватно деловање. У овом раду настојимо да анализирамо актуелно стање у православној Цркви, и дубоку кризе која је након критског Сабора постала очигледна. Настојаћемо да понудимо неке могуће одговоре на питање како је до таквог стања дошло. Наша главна теза је да је садашње стање у Цркви настало услед процеса унутрашње секуларизације саме Цркве и њеног избегавања да се са тим проблемом суочи. Неспремност суочавања са проблемом унутрашње секуларизације, која се првенствено изражава као клерикализам, конфесионализам и етнофилетизам, води ка кризи саборности и немогућности да се креативно одговори на савремене изазове.
АБОРТУСНА КУЛТУРА У СРБИЈИ БИОЕТИЧКИ, РЕЛИГИЈСКИ И НАЦИОНАЛНИ АСПЕКТИ
Србија је земља са великим бројем абортуса због чега неки истраживачи сматрају да се може говорити о абортусној култури. Различите либералне групе непрестано наглашавају „право жене“ на абортус, при чему се занемарује чињеница да су многе жене принуђене на абортус. Због тога би било добро да се почне говорити о праву на материнство. То право би морало да буде значајно материјално подржа¬но, пошто заустављање негативног прираштаја представља најзначајнији национални и друштвени интерес. Право на живот нерођеног детета тако мора бити узето у обзир. Пошто би криминализација абортуса довела до многих негативних последица, аутор предлаже да одлуку о дозвољавању легалног абортуса доноси етички одбор формиран од стручњака, који би обавио консултације са трудницом, испитао разлоге и дозволио абортусе који су оправдани, пре свега ради заштите живота жене..
