Вељко Самарџић
ЈЕЗИЧКЕ БАРИЈЕРЕ У ЕКОНОМСКОМ РАЗВОЈУ СРПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Привредна активност на простору Косова и Метохије је недовољног обима у условима слабих институција и непостојања владавине права, а велики друштвени јаз представља огромну препреку у превазилажењу тензија у српско-албанским економским односима. Економска неразвијеност српске заједнице на КиМ и њена одвојеност од шире локалне заједнице резултат је бројних фактора. У овом раду посебно је анализиран утицај језичког питања и комуникација на економски положај српске заједнице и то из два различита аспекта. Прво, на економски положај српске заједнице директно утиче масовно непримењивање, иначе напредне легислативе привремених институција на КиМ о правима на употребу српског као равноправног службеног језика. Такође, не треба заборавити ни аспект опште комуникације унутар косовског друштва у коме непознавање језика представља баријеру која интензивно утиче на остваривање социјалних и привредних веза. Суштина и значај разматрања ове теме јесте у олакшавању свакодневног живота мањине, као и економски развој и нормализација односа која је могућа кроз промену језичких политика са обе стране. Тренутно не постоје записи нити радови на ову тему. Истраживањем релевантног узорка на том простору и методом анализе долази се до јасних закључака који омогућавају да се отклоне сумње да дубока подељеност српско-албанских односа неће моћи бити превазиђена уколико не дође до међусобног уважавања језичких права са једне и подстицајем учења језика окружења, са друге стране. Парадоксална ситуација у коме већинско албанско становништво значајније говори српски језик (уз јасно доказану тенденцију погоршања стања услед генерацијских смена), за разлику од српске заједнице која готово да не говори албански језик, има своје импликације на општи ниво интеграција, а посебно на привредну размену у косовском друштву. Cви уочени параметри говоре да је неопходан другачији приступ у превазилажењу овог изазова.
