Татјана Кандић
ВЛАСТ И СУДСКА ВЛАСТ У ПЕРИОДУ ТУРСКОГ УСТАВА И УСТАВОБРАНИТЕЉА
У раду је дата анализа првoг устава у уставној историји Србије, првог устава на Балкану, Турског од 1838. године који се примењује три деценије. Објашњене су одредбе устава које регулишу поделу власти. Кнез и Савет су укрстили копља у домену извршне и законодавне власти. Анализирана је судска власт која се одваја од управе, штити новостворене вредности и постаје унутрашње огледало српске нововековне историје. Уставобранитељски режим (1842-1858), нови је систем у управи, влади који настоји да ограничи власт владара стварањем нових институција. Предмет проучавања за време уставобранитељског режима су: писани закони, стварање државног апарата, чиновничког слоја, судске организације и поступка, првог административно-судског механизма, услова поделе власти, вршења власти.
НЕСПОЈИВОСТ СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ И МАТЕРИЈАЛНА НЕЗАВИСНОСТ СУДИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Неспојивост стручне судијске функције значи немогућност истовременог вршења судијске функције и друге функције, другог посла, приватног интереса. Материјална независност судова и судија један је од међународних стандарда који гарантује независан, самосталан положај судија у уставном систему. Устав Републике Србије од 2006. године не садржи одредбе о материјалној независности суда и судија. Држава треба да обезбеди стабилан систем финансирања судског система, посебно судија које активно обављају ову функцију, као и судија у мировини. Припадницима судске власти, судијама забрањено је истовремено вршење судијске функције са другом функцијом и послом, забрањено је да остварују додатне приходе, док носиоцима законодавне и извршне власти није забрањено да поред своје основне функције врше другу функцију, посао и стичу додатни приход.
