Србобран Бранковић
ИЗВЕШТАВАЊЕ О СЕЦЕСИЈИ У СРПСКИМ МЕДИЈИМА: СЛУЧАЈЕВИ ШКОТСКЕ И КАТАЛОНИЈЕ
Овај рад се ослања на инструменталистичке експланаторне теорије сецесије и медијске теорије уоквиравања, како би изучио дискурзивне праксе којима се медији у Србији користе приликом извештавања о референдумима о независности у западноевропским државама, при чему је пажња усмерена на Уједињено Краљевство и Шпанију. Предмет рада je уоквиравање дискурса о сецесији у онлајн медијима у Србији. Циљ истраживања је да испита подударност медијских интерпретативних образаца заступљених у прилозима који дискутују покушаје сецесије Шкотске (2014) и Каталоније (2017) са медијским дискурсом о отцепљењу Косова и Метохије од Републике Србије. Рад се посебно фокусира на питање да ли медији у Србији производе пристрасне или аналитичке и информативне садржаје о осетљивој теми сецесије када покривају вести из других земаља. Узорак је заснован на Интернет архиви 10 медијских кућа (Блиц, Курир, Б92, Телеграф, Н1, Вечерње новости, Информер, Данас, РТС и Политика) које су теми националног самоопредељења посветиле значајну пажњу приликом одржавања плебисцита у Шкотској (2014) и у Каталонији (2017). Резултати истраживања побијају хипотезу о потпуном преливању „косовских” дискурзивних образаца на западноевропске случајеве, али ипак потврђују недостатак адекватног аналитичког приступа сецесионизму на српској медијској сцени.
ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА И ДРУШТВО
Аутор сматра да ће развој ВИ – у делу који се односи на појединца – вероватно ићи ка стварању неке врсте „дигиталног ’Ја’“, док ће у равни фактографије о друштву старинску статистику заменити свеобухватни снимак живота појединаца и колективних ентитета. Поред револуционарних достигнућа, на платформи ВИ развија се и супротaн тренд – еродирање саме интелектуалности: зависност од великог броја апликација које троше енергију и време и слабе моћ рационалног расуђивања и поимања света. Друга врста изазова јесу социјалне последице. Замењујући људски рад ВИ доприноси поларизацији савремених друштава на повлашћене богаташе и стручњаке и на плебс који ВИ користи као потрошач роба и као конзумент јевтине забаве, заостајући не само у материјалном богатству, већ и у области сазнања и аналитике. У раду су поред аналитичког и синтетичког метода коришћени и методи искуствених истраживања, које је аутор спроводио током своје пословне и универзитетске каријере.
