Сандра Пајић Шавија

периодика

РЕФЕРЕНДУМ КАО ОБЛИК ОСТВАРИВАЊА СУВЕРЕНОСТИ

Сувереност се у правној теорији одређује као битно својство државне власти по којем се држава разликује од других политичких заједница. Оно око чега се правни писци споре, јесте одговор на питање ко врши суверену власт у држави. У том смислу се прави разлика између правног носиоца суверености тј. државе и правног вршиоца суверене власти. Према владајућој демократској теорији сувереност у држави врши на­род (или нација) у форми представничке демократије. Представнички систем је данас општеприхваћени облик остваривања суверене власти. Суштина пред­ставничке демократије огледа се у томе да грађани периодично бирају своје представнике посредством којих врше власт. Међутим, основни недостатак посредног вршења власти огледа се у немогућности остваривања контроле над изабраним представници ма. Ограничавање мандата народних представника и увођење института опозива не могу у потпуности да елиминишу недостатке репрезентативне демо­кратке. У условима представничке демократије, политичке странке су преузеле монопол у вршењу вла­сти, а изабрани представници више не представљају грађане већ политичке партије. Увођење референду­ма као вида непосредног вршења суверене власти од стране грађана има за циљ оживљавање идеје народне суверености која је са појавом општег права гласа и политичких странака изгубила свој изворни смисао. Међутим, сама референдумска процедура у поступку одлучивања није довољан гарант демократског поретка у држави. Референдум има смисао само уколико је уставом утврђена обавезност расписивања у одређеним случајевима, а нарочито у уставотворном поступку, и ако је обезбјеђена слобода изјашњавања грађана.