Наталија Перишић

Предмет анализе су реформе у области рада и радних односа у Србији из угла социјалне политике. Циљ ауторки је да анализом њихових ефеката, посредством описа стања на тржишту рада, укажу на прилике, али и на препреке за реализовање агенде запошљавања. Теоријски оквир анализе представљају поставке Гаја Стендинга (Guy Standing) о прекаријату, под којим се подразумева класа људи која се убрзано увећава, а којој припадају сви они чији су животи обојени различитим врстама несигурности, које су у вези са радом. Методолошки приступ заснива се на презентовању регулаторних инструмената и статистичких података. Резултати анализе указују на опстајање низа неповољних трендова у области рада, првенствено као последица два тренда: увођења одређених неадекватних регулаторних одредби, упоредо са одсуством механизама имплементације регулаторних одредби које би потенцијално имале позитивне ефекте.

Приказ књиге : Ruth Lister, UNDERSTANDING THEORIES AND CONCEPTS IN SOCIAL POLICY, Policy Bristol Press, 2017.

Предмет рада је међугенерацијска солидарност, као један од приступа и принципа које Европска унија развија последњих двадесет година. Уводни део рада пропраћен је кратким приказом регулације права старих на нивоу Уније, а затим разматрањима развоја концепта међугенерацијске солидарности у ЕУ. Нагласак је на „Европској години активног старења и међугенерацијске солидарности“, са становишта активности које су спровођене током и након ње, у сврху унапређења међугенерацијске солидарности у друштвима Уније. Осврт на ставове популације ЕУ, индекс активног старања и показатеље међугенерацијске солидарности и правичности, у функцији је указивања на стварне домете овог концепта у ЕУ. Циљ рада јесте приказ и анализа настанка, развоја и ефеката концепта међугенерацијске солидарности у Унији. Рад се заснива на анализи комунитарних уговора и програмских докумената. Основни закључци указују на значај парадигми солидарности уопштено, као и на њихову изложеност ризицима током периода економских криза и програма штедњe. Стога су закључна разматрања фокусирана на специфичне изазове пред концептом међугенерацијске солидарности.

Приказ научне монографије: Steven R. Sabat, ALZHEIMER’S DISEASE AND DEMENTIA – WHAT EVERYONE NEEDS TO KNOW, Oxford, Oxford University Press, 2018.

Предмет рада је утицај миграција из држава западне Азије и северне Африке на Србију, у контексту њене позиције и односа са суседним државама са којима сачињава Западно-балканску руту, као и са Европском унијом. Циљ рада је сагледавање и анализа утицаја Европске уније на преобликовање поступака и мера спровођених у области управљања миграцијама током трајања мигрантске „кризе“. Полазећи од теоријског приступа о различитим механизмима ширења утицаја ЕУ на државе кандидате, а на основу квалитативне анализе садржаја, основни налази рада упућују на то да кандидатура Србије за чланство у Унији представља важан подстицај за развој националних политика и пракси према мигрантима. Уводни део пропраћен је теоријским разматрањима о дифузији политика и вредности Европске уније. Следе опис и анализа односа Србије са осталим државама Западно-балканске руте и са Европском унијом.

Предмет рада је преглед постојећих система пензијског осигурања, анализа њихових основних карактеристика, као и процена ризика којима су они изложени. Циљ рада је упоредна анализа ризика и изазова са којима се суочавају креатори пензијских политика у сферама јавног и приватног пензијског осигурања, као и опцијa за превазилажење „кризе пензијског осигурања“. Постојећи и будући демографски и економски трендови указују на неизбежност даљих пензијских реформи, најмање на два нивоа. Први ниво јесу реформе унутар јавног система пензијског осигурања, а други ниво јесте његово (ре)позиционирање у односу на приватно пензијско осигурање. Дилема о опстанку јавног осигурања ће све мање представљати дилему његовог монополског функционисања, а све више ће представљати дилему о нивоу до ког ће он гарантовати сигурност популацији старих.