Мср Милица Топаловић

Рад обухвата широко поље настанка, развоја, али и актуелног стања у високом образовању и науци у Републици Албанији. Високо образовање је у свим посткомунистичким државама огледало читавог друштва и политичко-економског стања државе, те се и у Албанији може приметити дуг еволуциони процес превирања између конзервативних и либералнијих високообразовних политика који је за последицу имао пад квалитета образовања и научног истраживања. На том путу усклађивања са светским и европским стандардима у области високог образовања и науке, рад истражује улогу Француске Републике из чега проистиче истраживачко питање: На ком нивоу су билатерални односи између Републике Албаније и Француске Републике у области високог образовања и науке, имајући у виду да је Република Албанија стални члан франкофоне организације, као и чињеницу да је удео албанског франкофоног становништва знатан? Рад ће нарочито узети у обзир мобилност албанских студената, програме и пројекте који се спроводе на албанским универзитетима уз помоћ Владе Француске, универзитета, градова и региона, и приватних компаније, али ће обухватити и проблеме превеликог одлива образованог и радно способног становништва. Закључак ауторке је да је присуство Француске незанемарљиво, али и даље недовољно с обзиром на традиционално добре односе ових двеју држава. Од нарочитог значаја ће бити коришћење методе анализе докумената, генеалогије, као и аналитичко-дескриптивних метода.

Ауторке у раду проблематизују утицај прекомерног становништва на многобројне постојеће глобалне еколошке проблеме попут загађења и деградације животне средине, климатских промена и климатских конфликата и немире. Основни циљ рада је да укаже на злоупотребу дискурса о популационом притиску зарад маскирања интереса моћних политичких и економских актера, као и за промовисање наратива ограничавања раста становништва. Намера ауторки је да истакну важност коришћења популационих теорија (малтузијанске, неомалтузијанске, еугеничке и оптимистичне) које имају функцију легитимисања разлитичих политичких и економских интересима. Рад нуди одговор на истраживачко питање: Због чега се прекомерно становништво неретко сматра суштинским узроком климатских промена? Налази овог рада потврђују главну хипотезу да заступљена реторика о ,,прекомерном броју становника” утиче на обликовање штетне политике и праксе кроз призму бриге о климатским променама. Посебна пажња је посвећена анализи грађанског рата у Дарфуру као климатског конфликта, који је кроз сочива западних медија окарактерисан као сукоб изазван популационим притиском у комбинацији са несташицом природних ресурса и климатским променама. У раду се користи компаративна метода, генеалогија и метода анализе садржаја докумената.

After decades of marking the Kurds as an existential threat to Turkey's territorial integrity and ontological security, a new peacetime period is coming, accompanied by peace initiatives and the conflict's de-escalation. Taking into account the fact that the Turkish-Kurdish peace process failed during the most significant migrant crisis of the modern age, the paper seeks to examine the causality of these processes, i.e. to answer the question of whether and how the securitisation of the migration affected the failure of peace process. Using the analysis of verbal and non-verbal acts of securitising actors, but also a descriptive method of internal and external processes of Turkish politics in the period from 2009 to 2015, the paper will explain that securitisation without the use of verbal acts of Kurdish refugees contributed to mutual mistrust which would lead to the collapse of peace talks.

Прелаз са заштитничке демократије у Турској коју карактерише доминантна улога војске на делегативну демократију са израженом функцијом плебисцитирне извршне власти, била је природна и дугоочекивана последица стогодишњег бурног развоја политичког система. Турска верзија президенцијализма, уведена 2017. године, одликује се недостатком хоризонталне одговорности, успостављањем неограничене моћи председника над свим гранама власти, растом општег клијантелизма и смањеном репрезентативношћу. Три фактора која су предодредила конституционализацију президенцијализма су нестабилност парламентарног система, значајна улога војске у доношењу политичких одлука и вишевековни развој политичке културе јаког вође. Рад тежи да кроз историјски осврт на конституционални развој који је предодредио промену политичког система Турске у председнички, истражи како је овакав систем обезбедио легитимитет, а истовремено постао недемократски. Турска верзија председничког система створила је хибридни и аутохтони режим деспотије са неуравнотеженом моћи шефа државе.

Сектор безбедности често се посматра као традиционално мушка сфера, државоцентрично поље у којем није било простора за учешћем жена, а још мање простора за дискусије о роду, родним идентитетима и дискриминацији. Родно осетљив језик, какав је српски, један је од основних инструмената и индикатора о присуству жена и, генерално, родних перспектива у друштву. Жеља за потпуном равноправношћу полова у сектору безбедности уско је повезана са променом друштвених пракси, али и са сензибилисањем језика по питању чинова и професија које обављају жене. Циљ рада је да, на примерима назива чинова Војске Србије, покаже зашто је битно неговати родно осетљив језик у традиционално мушким професијама, као и објаснити зашто јавне политике и легислатива већ дужи временски период не успевају да санкционишу сексизам и дискриминацију у јавном дискурсу.