Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

ОН ИЛИ ОНА ВОЈНИК? ОСВРТ НА РОДНУ ОСЕТЉИВОСТ ЈЕЗИКА У СЕКТОРУ БЕЗБЕДНОСТИ

Сажетак

Сектор безбедности често се посматра као традиционално мушка сфера, државоцентрично поље у којем није било простора за учешћем жена, а још мање простора за дискусије о роду, родним идентитетима и дискриминацији. Родно осетљив језик, какав је српски, један је од основних инструмената и индикатора о присуству жена и, генерално, родних перспектива у друштву. Жеља за потпуном равноправношћу полова у сектору безбедности уско је повезана са променом друштвених пракси, али и са сензибилисањем језика по питању чинова и професија које обављају жене. Циљ рада је да, на примерима назива чинова Војске Србије, покаже зашто је битно неговати родно осетљив језик у традиционално мушким професијама, као и објаснити зашто јавне политике и легислатива већ дужи временски период не успевају да санкционишу сексизам и дискриминацију у јавном дискурсу.

кључне речи:

Референце

    • Аналитичка група Министарства одбране [МОРС] и Војске Србије [ВС], Извештај спровођењу националног акционог плана за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир и безбедност у Републици Србији (2017-2020) у МОРС и ВО (за период јануар-јун 2020. године), 2020,     http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/akcioni_planovi/2020/Izvestaj_analiticke_grupe_prvi_deo_2020.pdf, последњи приступ 20. априла 2020.
    • Antonijević, Zorana. 2011. „Učestvovanje žena u sektoru bezbednosti: feministički koncept.“ Bezbednost Zapadnog Balkana 19: 3–15.
    • Вишацки В., Татјана. 2016. „Социјално психолошки аспекти процеса остваривања родне равноправности у Војсци Србије.“ Докторска дисертација. Универзитет у Београду: Факултет политичких наука.
    • Влада Републике Србије. 2021. „Усвојен Закон о родној равноправности.“ 20. мај 2021. https://www.srbija.gov.rs/vest/547108/usvojen-zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti.php  последњи приступ 26. маја 2021.
    • Gočanin. Sanja. 2012. ,,Debata: Kako oslovljavati žene“, B92. Dostupno na: https://www.b92.net/kultura/moj_ugao.php?nav_category=1086&yyyy=2012&mm=02&nav_id=583368  poslednji pristup 29. marta 2021.
    • Gustavsen, Elin. 2013. „Equal Treatment or Equal Opportunity? Male Attitudes towards Women in the Norwegian and US Armed Forces.“ Acta Sociologica 56 (4): 361–374. doi: 10.1177/0001699313480513.
    • Duhaček, Daša. 2009, ,,Rodne uloge i polna razlika ili od teorijskih sukoba do praktičnih razrešenja”. Tekst je deo projekta Politike rodne ravnopravnosti: obrazovanje kao pokazatelj rodne ravnopravnosti u Srbiji, broj 159011.
    • Закон о министарствима, „Службени гласник Републике Србије“, број 128/20.
    • Zakon o rodnoj ravnopravnosti Crne Gore [ZORR]. “Službeni list Crne Gore”, br. 46/07 od 31.07.2007 i “Sl. list Crne Gore”, br. 73/10 od 10.12.2010, 40/11 od 08.08.2011, 35/15 od 07.07.2015
    • Zakon o službi u Oružanim snagama Republike Hrvatske [ZOSOS]. „Narodne novine“ , br. 01-081-02-1298/2 http://www.morh.hr/images/stories/morh_sadrzaj/pdf/zakon%20o%20sluzbi%20u%20osrh%20nn33-02.pdf poslednji pristup 15. marta 2021.
    • Заштитник грађана Републике Србије [Заштитник грађана]. 2010. „Упутства за недискриминаторни говор и понашање“ http://gsa.org.rs/wp-content/uploads/2012/08/Zastitnik-gradjana-Uputstva-za-standardizovan-nediskriminativan-govor-i-ponasanje.pdf govor-i-ponasanje.pdf  последњи приступ: 10. марта 2021.
    • Зорић, Мирјана и Ђукић, Слободан. 2010. Српско војно школство. Београд: Министарство одбране Републике Србије [МОРС]. http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/skolovanje/MonografijaSrpskoVojnoSkolstvo.pdf последњи приступ 28. маја 2021.
    • Connell, Raewyn. 2009. Gender in World Perspective. Cambridge, UK: Polity Press.
    • Kuzmanović, Jovanović, Ana. 2013. „Rodno osetljiv jezik u sektoru bezbednosti”. Policy Brief. Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beograd.
    • Miljušković Sanja. 2013. Registar zanimanja, zvanja i titula žena. Podgorica: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Crne Gore, Odeljenje za poslove rodne ravnopravnosti. http://docplayer.rs/176009141-Registar-zanimanja-zvanja-i-titula-%C5%BEena.html poslednji pristup 30. maja 2021
    • Министарство одбране Републике Србије [МОРС] и Мисија ОЕБС у Србији [МОЕБСРС] 2017. Национални план за имплементацију Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир и безбедност (2017-2020). Београд: Министарство одбране Републике Србије и Мисија ОЕБС у Србији. https://www.osce.org/files/f/documents/0/7/341161.pdf последњи приступ 1. јуна 2021.
    • Петрушић, Невена. 2011. „Дискриминација на основу пола и родног идентитета.“ У Зборник мишљења, препорука и упозорења Повереника за заштиту равноправности, ур. Невена Петрушић. Београд: Повереник за заштиту равноправности.
    • Повереник за заштиту равноправности Републике Србије [Повереник за заштиту равноправности], Скраћени извештај за 2011. годину, август 2012., http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2012/11/images_files_skraceni_izvestaj_pzr_2011_cir.pdf, последњи приступ 5. јуна 2021.
    • Peace women. 2000. “Security Council Resolution 1325” http://www.peacewomen.org/SCR-1325 poslednji pristup 15. maja 2021.
    • Savić, Svenka. 2011. „Predlog za upotrebu rodno osetljivog jezika u vojsci: činovi žena.“ Bezbednost Zapadnog Balkana 19: 46–56.
    • Filipović, Jelena. 2009. ,,Rodno osetljive jezičke politike: Teorijske postavke i metodološki postupci.” Anali Filološkog fakulteta 21: 109-127 doi: 811.163.41’272 305-055.1/.2.
    • Filipović, Jelena. 2011. Rod i jezik (Gender and language). U Uvod u rodne teorije (Introduction to Gender Theories), ur. Ivana Milojević i Slobodanka Markov, 409-423. Novi Sad: Centar za rodne studije i Mediterran Publishing.
    • Harrel, Margaret, and Laura Miller. 1997. New Opportunities for Military Women, Effects Upon Readiness, Cohesion, and Morale. Santa Monica, California: Rand Corporation.
    • Šaranović, Jovanka. 2010. „Doprinos Vojske Srbije afirmaciji rodne ravnopravnosti u sektoru bezbednosti.“ Revija za bezbednost  4: 307–325.
    • Шарановић, Јованка. и Килибарда, Зоран. 2011. „У корак с временом: Министарство одбране и Војска Србије на путу објективизације родне равноправности“. Институт за стратегијска истраживања. http://www.isi.mod.gov.rs/multimedia/dodaci/u_korak_s_vremenom_ministarstvo_odbrane_i_vojska_s_1491488866.pdf последњи приступ 28. маја 2020.
    • Шарановић, Јованка, Димитријевић, Иван и Вишацки, Татјана. 2014. „Родно осетљив језик – искуства из војске србије“. Војно дело 3: 185-196, doi: 10.5937/vojdelo1403185S.
периодика Администрација и јавне политике 1/2021 1/2021 УДК 355.11(497.11):305-055.2 85-100