Ева Бујвид Курек
THE PANDEMIC WORLD OF COVID-19 IN EUROPE: POLITOLOGICAL REFLECTION ON STATE OF EXCEPTION IN SELECTED COUNTRIES FROM THE PERSPECTIVE OF SOCIAL POLICY MODELS
The state of exception is implemented to protect the security of citizens and public order. During that time the human rights become limited in favor of public authorities. In the face of the COVID-19 pandemic, only some countries in Europe have declared a state of exception. It is worth to consider what caused this decision. The aim of this article is therefore to determine whether and to what extent a specific model of social policy dominating in the state had an impact on the steps taken to combat the COVID-19 pandemic, and above all whether it determined the implementation of a state of exception. The concept created and developed by many researchers, among the others Bogusław Jagusiak became the background for the considerations. He classified and defined the existing forms of social policy, putting them in the framework of models. The starting point for this research was the typology proposed by Gøst Esping-Andersen. This concept has been developed and the following models have been distinguished: Nordic, Anglo-Saxon, Continental, Mediterranean and Post-Communist. According to the above distinction, five countries that that represent a specific model of social policy to the greatest extent will be selected. For the Nordic, Anglo-Saxon, Continental, Mediterranean and Post-Communist models, these will be Sweden, Great Britain, Germany, Italy and Poland. Then they will be subjected to comparative studies in relation to the issues described above.
СРБИЈА И ИЗАЗОВИ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА
У овом раду се разматрају различити аспекти савремених политичких догађаја и процеса који све више доводе у питање могућност опстанка Србије у евроинтеграцијским процесима, чији је крајњи циљ остваривање пуноправног чланства у Европској унији. Ово је један од кључних приоритета и стратешки циљ актуелне спољне политике Србије. У том контексту се нарочито указује на: еволуцију опредељења за чланство у ЕУ након петооктобарских промена и ток реформских процеса који воде томе; на асиметричне, непринципијелне и непредвидиве политичке услове и ултиматуме који се постављају Србији у преговарачком процесу, међу којима је најтежи признање независности Косова, чиме се дестабилизује Србија, нарушава њен територијални интегритет и суверенитет; као и на друге политичке појаве које доводе у питање перспективу њеног чланства у ЕУ. Циљ овог рада је да, на основу анализе релевантних докумената, резултата новијих истраживања и литературе, као и непосредних запажања тенденција релевантних политичких процеса, укаже на основне политичке чиниоце који успоравају Србију у евроинтеграцијским процесима; а потом, покуша да елаборира питања жељене и нежељене будућности Србије на европском путу. У методолошком приступу, у овом раду, доминира аналитичко дескриптивни метод, као и компаративни метод чији је смисао да објасни специфичности критеријума и услова који се постављају Србији за пријем у чланство ЕУ у односу на друге земље које су већ примљене или оне које су у преговарачком процесу као и Србија.
