Бошко И. Бојовић

Бој на Косову је оставио најдубљи траг у колективној свести Срба. Смрт оба владара на бојном пољу је оставила дубоки утисак на савременике обеју страна. Бој на Косову није прослава пораза која траје вековима, како се повремено погрешно интерпретира. Напротив, то је било охрабрење и инспирација за борбу која води ка победи части против бешчашћа, победи наде над безнађем, вере над монотонијом, храбрости над апатијом. То је начин на који је она доживљена и схваћена као охрабрење и изазов живота и историје, мира и рата, стварања и деструкције, кроз који свако може да постигне успех превазилазећи неуспех; победа превазилазећи пораз, срећу након туге и превазилажење туге; ускрснуће које не би било могуће без смрти, поновно разматрање и корекција не би били могући без покајања. Косово је било и остало кључна тачка у српској историји. Време ће рећи да ли ће тако и остати.

Циљ овог чланка јесте да анализира положај Косова у контексту питања регионалне стабилности и европске безбедности. Након једнострано проглашене независности јужне српске покрајине неизвестан је опстанак хришћанске мањине и културне баштине која се налази на тој територији. Аутор чланка користи историјски метод заједно са компаративним методом како би указао на еволутивни развој косовског проблема са становишта положаја хришћанске мањине. Правећи паралелу између протеривања хришћанског становништва са територије Турске почетком 20. века и прогона хришћана са Косова почетком 21. века, аутор указује на сличности и разлике између та два случаја. Поред тога, он подвлачи да је неопходно обезбедити боље услове за српску мањину на Косову.

У овом чланку аутор пише о историји и културном наслеђу Византије, анализирајући утицај цивилизације Рима, културе Грчке и Хришћанства на развој некадашњег византијске цивилизације и суседних цивилизација. Аутор анализира узроке и развој византијских цивилизацијских достигнућа, њен значај и утицај на друге државе, културе и цивилизације, као и узроке распада Византијског царства. Циљ чланка био је да се представе формалне, доктринарне и концептуалне разлике између водећих цивилизација у доба Византијског царства, као и развојне законе и развојну динамику у оквиру историјских процеса за време и након трајања и распада Византијског царства. У завршници чланка аутор представља на који начин се културно наслеђе Византије рефлектује на текуће историјске развојне процесе на подручју некадашњег Византијског царства.