Andrea Matijević

Iskustvo

Demonstrator na predmetu Političko ponašanje

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

2017-

Edukacija

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Doktorant

2019-

Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

Master studije

2018-

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Master studije

2019

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Diplomske studije

2018

Andrea Matijević je istraživač – pripravnik u Institutu za političke studije i sekretar naučnog časopisa ,,Politička revija". Bavi se temama iz oblasti međunarodne politike, međunarodnih ekonomskih odnosa i političke ekonomije, ali i istraživanjima u oblastima socijalne psihologije i psihologije političkog ponašanja.

PERIODIKA

EKONOMSKA NEJEDNAKOST KAO FAKTOR OGRANIČENJA EKONOMSKOG RASTA SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA

Polazeći od različitih teorija ekonomskog rasta, autor u radu prikazuje ekonomsku nejednakost kao jedan od značajnih faktora koji utiču na ekonomski rast. Brojne su studije koje se bave uticajem ekonomskog rasta na ekonomsku nejednakost. Relativno manje pažnje posvećeno je analizi odnosa ova dva fenomena u obrnutom smeru. Osnovna pretpostavka od koje autor polazi je da, ako posmatramo uticaj ekonomske nejednakosti na ekonomski rast, ta veza ne može biti tako jednostavno determinisana i data kao konačna. Stoga se u radu nastoji ispitati koji su to kanali uticaja rasta nejednakosti na ekonomski rast, da li je taj uticaj direktan ili posredan. Autor na primeru Sjedinjenih Američkih Država razmatra pitanja uzroka rasta nejednakosti, kao i uzroke usporavanja ekonomskog rasta. U radu se pokušava dokazati da upravo ekonomska nejednakost predstavlja faktor ograničenja ekonomskog rasta Sjedinjenih Američkih Država.

PERIODIKA

KLJUČNI IZAZOVI REPUBLIKE SRBIJE U PROCESU PRISTUPANJA EVROPSKOJ UNIJI U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE I KLIMATSKIH PROMENA

U procesu pregovora za stupanje u članstvo Evropske unije, Srbija se suočava sa brojnim izazovima i preprekama. Prema brojnim procenama, pregovori u vezi sa politikama obuhvaćenim Poglavljem 27 će biti među najzahtevnijim u celokupnom pregovaračkom procesu. Cilj ovog rada je da ispita da li su ovakve procene opravdane i šta je ono što konkretno navodi na ovakve zaključke. Za te svrhe, u radu će se prvobitno poći od izlaganja osnovnih ciljeva i načela politike životne sredine i klimatskih promena na nivou Evropske unije, kao i dostignuća EU u oblasti ekologije, kako bi se videlo u kom smeru je potrebno izvršiti unifikaciju i/ili harmonizaciju pravnog okvira i usklađivanje javnih politika Srbije sa politikom EU u ovoj oblasti. Zatim će se pristupiti pregledu stanja u Srbiji u oblasti ovih javnih politika, kao i pregledu stanja na terenu. Rad će se posvetiti i pitanjima problema i domašaja politike životne sredine i klimatskih promena u Srbiji, kao i analizi konkretnih aktivnosti koje je Srbija preduzela. Kao ključne izazove u ovoj oblasti, autor identifikuje problem implementacije i problem finansiranja, što će u radu biti argumentovano. Zaključna razmatranja biće posvećena zadacima koje EU očekuje da će Srbija realizovati u narednom periodu i analizi očekivanja u vezi sa napretkom Srbije u ovoj oblasti, koji je svakako neophodan ukoliko Srbija želi da postane članica EU u doglednoj budućnosti.

PERIODIKA

STAVOVI DRŽAVA ČLANICA O PROŠIRENJU EVROPSKE UNIJE I NOVA METODOLOGIJA POLITIKE PROŠIRENJA

Cilj ovog rada je prikazati da su prethodno definisane pozicije država članica EU o posledicama potencijalnog proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana i izmene u metodologiji politike proširenja predložene novembra 2019. godine, a usvojene februara 2020. godine uzročno-posledično povezane. Pored toga, nastoji se pokazati i kakav je karakter ove kauzalne veze. Za tu svrhu u radu se prvobitno polazi od definisanja teorijskih pojmova – pojma politike proširenja, teorijskih implikacija politike proširenja na delovanje EU u prethodnom periodu, uz osvrt na metodologiju politike proširenja pre njenih poslednjih izmena. Drugi deo posvećen je analizi stavova država članica o proširenju nakon pristupanja Republike Hrvatske 2013. godine, kao i utvrđivanju značaja koji za proširenje EU imaju stavovi njenih država članica uopšte. U trećem delu vrši se pregled nove metodologije politike proširenja i iznosi se okviran zaključak o potencijalnim implikacijama koje bi primena takve metodologije mogla imati u budućem periodu. U ovom delu rada pokušaće se sumirati i uticaj koji su stavovi država članica ostvarili na novu metodologiju. Zaključna razmatranja posvećena su argumentaciji značaja ovog pitanja za očekivanja država Zapadnog Balkana i perspektive njihovog članstva.

PERIODIKA

DRUŠTVENE VREDNOSTI KAO PREDIKTORI PERCEPCIJE ODNOSA SRBIJE I EVROPSKE UNIJE

Društvene vrednosti kao psihološka kategorija predstavljaju osnovu za predviđanje ponašanja pojedinaca i ciljeva kojima oni streme. Stoga su vrednosti važne i za analizu i predviđanje različitih vrsta političkog ponašanja, uključujući i kreiranje stavova o važnim društvenim pitanjima. Cilj ovog rada jeste utvrđivanje značaja sistema vrednosti pojedinaca za njihove stavove o odnosu Srbije i Evropske unije. Autori su analizirali podatke iz Srbije prikupljene u okviru istraživanja koje je deo šireg evropskog istraživačkog projekta o socijalnim reprezentacijama na uzorku koji je obuhvatio 123 ispitanika. Vrednosti su ispitivane kroz parove tako što se od ispitanika zahtevalo da odrede svoje mesto na kontinuumu opozitnih vrednosti (npr. sloboda – sigurnost). Takođe, ispitivan je i stepen nacionalne identifikacije i identifikacije sa Evropom, kao i stepen razvijenosti konstruktivnog patriotizma. Vrednosti su korelirane sa stavom ispitanika prema EU uopšte i pokazalo se da je ovaj stav najviše povezan sa poštovanjem međunarodnih obaveza (.46) i pravima žena (.43), nasuprot nacionalnom samoopredeljenju i autoritetu muškaraca. Vrednosti su povezivane i sa opažanjem prirode odnosa Srbije i EU, koja je utvrđivana preko sedam parova potencijalno percipiranih odnosa (npr. potčinjenost – dominacija). Rezultati dobijeni regresionom analizom pokazuju da ispitivane vrednosti objašnjavaju nemalih 35% varijanse stava prema EU, kao i da imaju značajnu ulogu u objašnjavanju niza odnosa Srbije i EU. Time ovaj rad ide u prilog gledištima da odnos građana prema EU iako ne mora biti potpuno racionalan, nikako nije bez vrednosne, racionalne osnove.

ç