Andrea A. Andrejević

PERIODIKA

POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA U EVROPSKOJ UNIJI SA OSVRTOM NA EVROPA 2020. INTEGRISANE SMERNICE

Pravo na zapošljavanje državljana Evropske unije (EU) u okviru EU jedno je od osnovnih načela na jedinstvenom tržištu ove zajednice. Međutim, nacionalne regulacije predstavljaju prepreke ovim težnjama. Prepreke se savlađuju normama EU koje garantuju uzajamno priznavanje i unifikaciju profesionalnih kvalifikacija među zemljama članicama. Norme po­mažu kreatorima i učesnicima tržišta rada da postane fleksibilnije, liberalnije u obavljanju uslužne delatnosti, sa pojednostavljenim administrativnim procedurama. Ostvarivanje pune zaposlenosti (Lisabonski ugovor) u makroekonomskom smislu (kao i sa stanovišta mikorekonomije), predstavlja jedan od fundamentalnih ciljeva. Socijalna politika podrazumeva nekoliko temeljnih odrednica: povećanje broja radnih mesta, raznolikost izbora poslova na evropskom tržištu rada, jednake uslove zapošljavanja, poboljšanje uslova ži­vota i rada, visok nivo kvaliteta socijalne politi­ke i socijalne kohezije, ali i podsticanje poboljšanja opremljenosti članica u svrhu praktičnog prihvatanja promena zasnovanih na znanju. Smernice politike zapošljavanja, koje predlaže Savet, nemaju pravno obavezujuće dejstvo u državama članicama, one su samo sredstvo javnog uvida u nacionalne (ne)uspehe. Političko-psihološko dejstvo koje iz smernica proizlazi ne zavisi samo od lojalnosti, već i od stepena preciznosti smernica. Dakle, smernice mogu predstavljati samo listu apstraktno formulisanih mera, i upravo iz te činjenice politi­ka zapošljavanja na nivou EU još uvek nije jedinstvena, već je prepuštena državama članicama na formulisanje. Globalna kriza je potvrdila direktnu vezu između stanja u ekonomiji i tržišta rada, obzirom da je stopa nezaposlenosti u EU 27 u novembru 2010. godi­ne iznosila 9,6%. Države članice će, u cilju oporavka iz krize sačiniti programe nacionalnih reformi u kojima će detaljno predstaviti akcije, koje će preduzeti u okviru nove strategije. Nadovezujući se na nadzor Komisije i rad Saveta, Evropski savet će na godišnjem nivou proceniti ukupan napredak u sprovođenju ove strategije, postignut kako na nivou EU, tako i na nacionalnom nivou. Istovremeno će biti ispitivani makroekonomski razvoj, zaštita konkurencije i finansijska stabilnost. Nadležnost u rešavanju pitanja politike zapošljavanja i dalje imaju države članice, a uloga nadnacinalnih organa uglavnom je savetodavna. U radu će biti predstavljena politika zapošljavanja u Evropskoj uniji sa osvrtom na efekte i plan opo­ravka ove zajednice iz krize, sa akcentom na smernice zapošljavanja do 2020. godine koje je donela Evropska komisija.