Андреа А. Андрејевић
ПОЛИТИКА ЗАПОШЉАВАЊА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ СА ОСВРТОМ НА ЕВРОПА 2020. ИНТЕГРИСАНЕ СМЕРНИЦЕ
Право на запошљавање држављана Европске уније (ЕУ) у оквиру ЕУ једно је од основних начела на јединственом тржишту ове заједнице. Међутим, националне регулације представљају препреке овим тежњама. Препреке се савлађују нормама ЕУ које гарантују узајамно признавање и унификацију професионалних квалификација међу земљама чланицама. Норме помажу креаторима и учесницима тржишта рада да постане флексибилније, либералније у обављању услужне делатности, са поједностављеним административним процедурама. Остваривање пуне запослености (Лисабонски уговор) у макроекономском смислу (као и са становишта микорекономије), представља један од фундаменталних циљева. Социјална политика подразумева неколико темељних одредница: повећање броја радних места, разноликост избора послова на европском тржишту рада, једнаке услове запошљавања, побољшање услова живота и рада, висок ниво квалитета социјалне политике и социјалне кохезије, али и подстицање побољшања опремљености чланица у сврху практичног прихватања промена заснованих на знању. Смернице политике запошљавања, које предлаже Савет, немају правно обавезујуће дејство у државама чланицама, оне су само средство јавног увида у националне (не)успехе. Политичко-психолошко дејство које из смерница произлази не зависи само од лојалности, већ и од степена прецизности смерница. Дакле, смернице могу представљати само листу апстрактно формулисаних мера, и управо из те чињенице политика запошљавања на нивоу ЕУ још увек није јединствена, већ је препуштена државама чланицама на формулисање. Глобална криза је потврдила директну везу између стања у економији и тржишта рада, обзиром да је стопа незапослености у ЕУ 27 у новембру 2010. године износила 9,6%. Државе чланице ће, у циљу опоравка из кризе сачинити програме националних реформи у којима ће детаљно представити акције, које ће предузети у оквиру нове стратегије. Надовезујући се на надзор Комисије и рад Савета, Европски савет ће на годишњем нивоу проценити укупан напредак у спровођењу ове стратегије, постигнут како на нивоу ЕУ, тако и на националном нивоу. Истовремено ће бити испитивани макроекономски развој, заштита конкуренције и финансијска стабилност. Надлежност у решавању питања политике запошљавања и даље имају државе чланице, а улога наднациналних органа углавном је саветодавна. У раду ће бити представљена политика запошљавања у Европској унији са освртом на ефекте и план опоравка ове заједнице из кризе, са акцентом на смернице запошљавања до 2020. године које је донела Европска комисија.
