POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA U EVROPSKOJ UNIJI SA OSVRTOM NA EVROPA 2020. INTEGRISANE SMERNICE

Simonida D. Vučenov

Andrea A. Andrejević

Sažetak

Pravo na zapošljavanje državljana Evropske unije (EU) u okviru EU jedno je od osnovnih načela na jedinstvenom tržištu ove zajednice. Međutim, nacionalne regulacije predstavljaju prepreke ovim težnjama. Prepreke se savlađuju normama EU koje garantuju uzajamno priznavanje i unifikaciju profesionalnih kvalifikacija među zemljama članicama. Norme po­mažu kreatorima i učesnicima tržišta rada da postane fleksibilnije, liberalnije u obavljanju uslužne delatnosti, sa pojednostavljenim administrativnim procedurama. Ostvarivanje pune zaposlenosti (Lisabonski ugovor) u makroekonomskom smislu (kao i sa stanovišta mikorekonomije), predstavlja jedan od fundamentalnih ciljeva. Socijalna politika podrazumeva nekoliko temeljnih odrednica: povećanje broja radnih mesta, raznolikost izbora poslova na evropskom tržištu rada, jednake uslove zapošljavanja, poboljšanje uslova ži­vota i rada, visok nivo kvaliteta socijalne politi­ke i socijalne kohezije, ali i podsticanje poboljšanja opremljenosti članica u svrhu praktičnog prihvatanja promena zasnovanih na znanju. Smernice politike zapošljavanja, koje predlaže Savet, nemaju pravno obavezujuće dejstvo u državama članicama, one su samo sredstvo javnog uvida u nacionalne (ne)uspehe. Političko-psihološko dejstvo koje iz smernica proizlazi ne zavisi samo od lojalnosti, već i od stepena preciznosti smernica. Dakle, smernice mogu predstavljati samo listu apstraktno formulisanih mera, i upravo iz te činjenice politi­ka zapošljavanja na nivou EU još uvek nije jedinstvena, već je prepuštena državama članicama na formulisanje. Globalna kriza je potvrdila direktnu vezu između stanja u ekonomiji i tržišta rada, obzirom da je stopa nezaposlenosti u EU 27 u novembru 2010. godi­ne iznosila 9,6%. Države članice će, u cilju oporavka iz krize sačiniti programe nacionalnih reformi u kojima će detaljno predstaviti akcije, koje će preduzeti u okviru nove strategije. Nadovezujući se na nadzor Komisije i rad Saveta, Evropski savet će na godišnjem nivou proceniti ukupan napredak u sprovođenju ove strategije, postignut kako na nivou EU, tako i na nacionalnom nivou. Istovremeno će biti ispitivani makroekonomski razvoj, zaštita konkurencije i finansijska stabilnost. Nadležnost u rešavanju pitanja politike zapošljavanja i dalje imaju države članice, a uloga nadnacinalnih organa uglavnom je savetodavna. U radu će biti predstavljena politika zapošljavanja u Evropskoj uniji sa osvrtom na efekte i plan opo­ravka ove zajednice iz krize, sa akcentom na smernice zapošljavanja do 2020. godine koje je donela Evropska komisija.

Reference

1. Abbett D., Birkbeck (2007) „Opportunities, threats and unintended consequences: The impact on national welfare states of three EU policy processes”, University of London and Waltraud Schelkle, European Insti­tute, LSE, Working paper.
2. European Commission (2009) ,,A European Economic Recovery Plan. Lisabon strategy for growth and jobs“, Luxemburg, Office for Offical Publications of the European Communities
3. Hantrais L. (2000) Social policy in the European Union, ed., Mac­millan press LTD, London.
4. Прокопијевић М. (2005) Европска унија – Увод, Службени гласник, Београд
5. Вајденфелд В., Веселс В., (2002) „Европа од А до Ш“, Радна група за политичко образовање AG Brietenbildung, Bon.
6. http://ec.europa.eu/eures/homejsp?lang=en
7. http://epp.eurostat.ec.europa.eu/tgm/table.do?tab=table&language=en&pcode=tsiem010&tableSelection=1&footnotes=yes&labeling=labels&plugin=1
8. http://epp.eurostat.ec.europa.eu/tgm/table.do?tab=table&language=en&pcode=teilm020&tableSelection=1&plugin=1
9. http://ec.europa.eu/eu2020/pdf/proposition_en.pdf
10. http://www.entereurope.hr/cpage.aspx?page=clanci.aspx&pageID=171&clanakID=5008