Изабери језик:
Тема броја

Посебно издање 2022

ВОЈНA НЕУТРАЛНОСТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КАО РАЦИОНАЛНО И ПРЕЛАЗНО РЕШЕЊЕ

Божидар Форца

Сажетак

Република Србија је крајем друге године своје независности и самосталности (2007). Резолуцијом Народне скупштине декларисана као војно неутрална држава, до расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука по том питању. Непосредније опредељење Републике Србије за војну неутралност утврђено је, имплицитно, у Стратегији националне безбедности и, експлицитно као одбрамбени интерес, у Стратегији одбране Републике Србије, које су усвојене 2019. године. Наведеним стратегијама из 2019. године није претходио референдум по питању одлучивања о војној неутралности Републике Србије, што отвара простор за научну и теоријску расправу.
Овај рад је покушај да се са теоријског и нормативног аспекта доведу у везу појмови војна неутралност и одбрана и безбедност Републике Србије. Основни циљ рада јесте да се покаже да војна неутралност јесте политичко питање непосредно иманентно одбрани, а посредно безбедности земље, као и да, иако има упориште у међународним прописима, сопственим искуствима и пракси међународних односа, првенствено зависи од односа неке државе са великим силама.
У реализацији постављеног циља у раду су тестиране две хипотезе: 1) Војна неутралност је непосредно иманентна одбрани, а посредно безбедности државе и 2) Прокламована, па експлицитно утврђена у стратешким документима, војна неутралност Републике Србије јесте рационално и прелазно решење историјског тока процеса у међународним односима.

кључне речи:

Референце

    • Avramov, Smilja i Milenko Kreća. 2007. Međunarodno javno pravo. Beograd: Službeni glasnik.
    • Aleksić, Aleksandar. 2014. „Versajska Evropa u potrazi za mirom.“ Kultura polisa, god. XI, br,. 25, 217-230.
    • Vlada Republike Srbije. 2007. Rezolucija Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, poslednji pristup 10.04.2021. https://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/index.php?id=8072.
    • Vilijams, Pol D. 2012. Uvod u studije bezbednosti, Beograd: Službeni glasnik.
    • Vijesti. 2020. Zašto je moral važan u spoljnoj politici, poslednji pristup 15.04.2021. https://www.vijesti.me/kolumne/417405/zasto-je-moral-vazan-u-spoljnoj-politici.
    • Vujaklija, Milan. 1985. Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Naučna knjiga.
    • Gaćinović, Radoslav. 2017. „Nacionalna bezbednost kao ključni faktor u funkcionisanju moderne države.“ Vojno delo. 1/2017, 87-89. DOI: 10.593/vojdelo1701087G.
    • Gaćinović, Radoslav. 2018. „Vojna neutralnost i budućnost Srbije.“ Politika nacionalne bezbednosti. 14(1): 23-28. doi:1022182/pnb 1412018.2.
    • Glas Amerike. 2018. „Srbija sa NATO učestvovala u 150 vežbi od 2006.“ Глас Америке,  22.02.2018.
    • Golubović, Nataša. 2011. Društvena ekonomika. Niš: Ekonomski fakultet.
    • Grdešić, Ivan, 1995, Političko odlučivanje. Zagreb: Alinea.
    • Grčić, Mirko. 2000. Politička geografija. Beograd: Geografski fakultet.
    • Danilović, Neđo, Miodrag Gordić i Srđan Blagojević. 2016. Savremeni sistemi bezbednosti. Beograd: Naučna knjiga.
    • Eksvorti, Majkl i Patrik Milton. 2016. „Vestfalski mir za Bliski istok. (Forin afers. 10.10.2016)“ Stanje stvari. 25.10.2016. https://stanjestvari.com/2016/10/25/vestfalski-za-bliski-istok/
    • Zakon o odbrani. 2015. Beograd: Medija centar: „Odbrana“.
    • Zafirović, Sreten. 2018. „Mirovne operacije i borbene grupe Evropske unije.“, završni rad, Visoke studije bezbednosti i odbrane/Škola nacionalne odbrane, Beograd: Univerzitet odbrane.
    • Institut za evropske poslove. 2020. Stavovi građana Srbije o NATO, istraživanje javnog mnjenja, Beograd, poslednji pristup 20.04.2021. https://iea.rs/blog/2020/03/24/21-godina-kasnije-stavovi-gradjana-srbije-prema-nato-u/.
    • Lisabonski ugovor. 2009. poslednji pristup 10.04.2021, https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/ugovor_o_eu_i_funkcionisanju_eu_prociscena_verzija_jul_20.pdf.
    • Jovanović, Miloš. 2007. „Doktrina pravednog rata i međunarodno pravo.“ MP, Vol. LIX, br. 2-3: 243-265.
    • Jovanović, Slobodan. 2005. Država, Knjiga prva, Pojam države: Državne funkcije. Beograd: Prosveta.
    • Jones, B., G. Boushey, S. Workman. 2006. „Behavioral Rationality and the Policy Process: Toward a New Model of Organizational Information Procesing.“ in Peters, G., J. Pierre, (ed.), Handbook of Public Policy, 49-74, London: SAGE Publications.
    • Knežević, Miloš. 2019. „Srpskojugoslovenska državotvorna i razbiraspadna dilema.“, Nacionalni interes, godina 15, vol. 34, br. 1/19, 65-99.
    • Lukić, Radomir. 1979. Politička teorija države. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
    • Mijalković, Saša. 2009. Nacionalna bezbednost. Beograd: Policijska akademija.
    • N1. 2021. „Ministarstvo: U osam mirovnih misija angažovana 274 pripadnika Vojske Srbije.“: 05.01.2021.
    • Novaković, Igor. 2011. Koncept neutralne države. Međunarodna politika, God. LXII, br. 1141: 5–20.
    • Novaković, Igor. 2019. Stalna neutralnost u Evropi u posthladnoratovskom periodu. Beograd: Institut za evropske studije.
    • Pejić, Irena. 2019. „Ustav i neutralnost kao spoljnopolitička orijentacija države.“ Vojno delo, 8/2019, 228-241. DOI:10.5937/vojdelo1908228P.
    • Petek, Ana i Krešimir Petković. 2014. Pojmovnik javnih politika. Zagreb: Fakultet političkih znanosti.
    • Politika. 2019. „Stoltenberg: Bombardovanje bilo opravdano, ali nije bilo upereno protiv naroda.“: 26.03.2019.
    • Politika. 2020. „Stižu „panciri“ i kineske bespilotne letelice.“:  04.01.2020.
    • Povelja UN. 1945. Poslednji pristup 15.04.2021., http://www.tuzilastvorz.org.rs/upload/Regulation/Document__ci/2016-05/povelja_un_cir.pdf
    • Pravda. 2019. „Brojke šokirale zapad i istok: Vojska Srbije ima više vežbi sa NATO nego sa Rusijom.“: 17.11.2019.
    • Proroković, Dušan. 2018. Era multipolarnosti. Beograd: Službeni glasnik.
    • RTS. 2010. „Plan „Ahtisari plus plus“ – šta donosi, a šta uzima.“ poslednji pristup 15.04.2021, https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3871805/kosovo-resenje-ahtisari-plus-plus.html.
    • Pavlović, Vučina i Zoran Stojiljković, pr.. 2010. Savremena država: Struktura i socijalne funkcije. Beograd: Fakultet političkih nauka i Centar za demokratiju.
    • Simić, Dragan R. 2000. Međunarodna politika. Beograd: Naučna knjiga.
    • Slobodna Evropa, „Zbog čega se Srbija naoružava i po koju cenu“: 18.02.2020.
    • Stajić, Ljubomir. 2013. Osnovi sistema bezbednosti. Novi Sad: Pravni fakultet.
    • Stajić, Ljubomir i Radoslav Gaćinović. 2007. Uvod u studije bezbednosti. Beograd: Draslar partner.
    • Stepić, Milomir. 2016. Geopolitika: ideje, teorije, koncepcije. Beograd: Institut za političke studije.
    • Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije. 2019. „Službeni glasnik RS“ br. 94/2019.
    • Strategija odbrane Republike Srbije. 2019. „Službeni glasnik RS“ br. 94/2019.
    • Ustav Republike Srbije. 2006. „Službeni glasnik RS“ br. 98/2006.
    • Forca, Božidar. 2016. „Vojna neutralnost Republike Srbije između deklarativnog opredeljenja i postupanja u praksi.“ u zborniku sa međunarodnog naučnog skupa “Doprinos vojne neutralnosti Republike Srbije bezbednosti i stabilnosti u Evropi.” IMPP Beograd i Hanns Seidel Stiftung – Kancelarija u Beogradu.
    • Forca, Božidar. 2019a. Sistemi bezbednosti. Beograd: Fakultet za poslovne studije i pravo, Univerzitet „UNION-Nikola Tesla“.
    • Forca, Božidar. 2019b. „Teorijsko određenje funkcija sistema nacionalne bezbednosti.“ Bezbednost, br. 1/2019, 40-69, DOI 10.5937bezbednost1901040F.
периодика Српска политичка мисао - посебно издање 2022 Посебно издање 2022 УДК 355.02(497.11) 147-188
https://doi.org/10.22182/spm.specijal2022.6
Линк ка издању часописа Српска политичка мисао - Посебно издање 2022