Изабери језик:
Тема броја

БАЛКАНИЗАЦИЈА СВЕТА

УЛОГА АУТОРИТАРНОГ ФУХИМОРИСТИЧКОГ РЕЖИМА У ПЕРУУ У СУЗБИЈАЊУ ДЕЛОВАЊА ЛЕВИЧАРСКИХ ГЕРИЛСКИХ ГРУПА СЕНДЕРО ЛУМИНОСО И РЕВОЛУЦИОНАРНИ ПОКРЕТ ТУПАК АМАРУ

Сажетак

Предмет истраживања овог рада представља анализа улоге коју је фухимористички режим у Перуу, односно владавина Алберта Фухиморија у тој латиноамеричкој земљи од 1990. до 2000. године, имала у сузбијању деловања левичарских, односно марксистичко-лењинистичких герилских група Сендеро Луминосо и Револуционарног покрета Тупак Амару, а које су представљале главну безбедносну претњу на посматраном простору од 1980-их до 2000. године. Полазна претпоставка је да је фухимористички режим, због свог ауторитарног карактера, имао веће успехе у борби против герилске групе Сендеро Луминосо и Револуционарног покрета Тупак Амару него што је то случај са демократским режимoм пре њега, превасходно због веће употребе насиља и бруталних метода сузбијања герилског деловања. Резултати истраживања показали су да су управо у периоду 1990-их постигнути највећи успеси државе у борби против посматраних герилских група, о чему, између осталог, сведоче и хапшење лидера Сендеро Луминоса Абимаела Гусмана (Abimael Guzmán) 1992. године и потпуна неутрализација Револуционарног покрета Тупак Амару 1997. године. Закључак истраживања јесте да је посматрани случај још један од показатеља да ауторитарни режими, склонији насиљу и мање заинтересовани за људска права и слободе, имају тенденцију да брже и ефикасније решавају безбедносне проблеме попут деловања герилских група, али и да безбедносни ризици везани за активности Сендеро Луминоса у Перуу још увек постоје, премда су далеко мањи неголи пре 2000-их. У истраживању смо се користили историјском методом, методом студије случаја и компаративном анализом.

кључне речи:

Референце

    Јовановић, Милан. 2018. Ауторитарна политичка култура. Мастер рад. Ниш: Универзитет у Нишу ‒ Правни факултет.

    Крстић, Зоран. 2014. “Персонализација власти, популизам и каудиљизам у Латинској Америци”. Српска политичка мисао 1 (2014): 215234.

    Мирковић-Макуловић, Анета. 2019. Ауторитарно наслеђе и консолидација демократије у Србији. Мастер рад. Ниш: Универзитет у Нишу ‒ Правни факултет.

    Мишић, Милан (ур.). 2005. Енциклопедија Британика. Београд: Народна књига, Политика.

    Петровић, Рајко. 2020. Политичке идеологије у Латинској Америци. Београд: Поредак, Институт за европске студије и Друштво хиспаниста.

    Петровић, Рајко. 2023. Политички системи земаља Латинске Америке. Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића и Институт за европске студије.

    РТС. 2019. “Бивши председник Перуа током хапшења пресудио себи”. 17. априла 2019, https://www.rts.rs/vesti/svet/3493663/bivsi-predsednik-perua- pucao-u-sebe.html.

    Albin, Danilo. 2021. “25 años de la toma de la embajada de Japón en Lima, la acción guerrillera que Fujimori cerró con una matanza impune”. Público. 16 de diciembre de 2021. https://www.publico.es/politica/25-anos-toma-embajada-      japon-lima-accion-guerrillera-fujimori-cerro-matanza-impune.html.

    Baer, Suzie. 2003. Peru’s Mrta: Tupac Amaru Revolutionary Movement (Inside the World’s Most Infamous Terrorist Organizations). New York: Rosen Young Adult.

    Cespedes, Teresa and Wade, Terry. 2009. “Peru’s Fujimori gets 25 years prison for massacres”. Reuters. April 8, 2009.           https://www.reuters.com/article/worldNews/idUSTRE5363RH20090407/.

    de Olarte de Torres-Muga, Liliana. 2010. Historia del Perú. Curso básico online gratuito para hijos de inmigrantes peruanos en Holanda. Lima: Liliana  De Olarte de Torres-Muga Publicaciones.

    Georgijev, Predrag. 2014. “Gerila kao osnovni metod preuzimanja političke moći”.  Zeničke sveske: Časopis za društvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku 19 (1): 182186.

    Ilizarbe Pizzaro, Carmen. 2023. “Perú: ¿Reimaginar la democracia?” Lasa Forum 54 (3): 3034.

    La Serna, Miguel. 2023. Con las masas y las armas: Auge y caída del MRTA. Lima: Instituto de Estudios Peruanos.

    Milašinović, Radomir i Putnik, Nenad. 2007. “Gerila kao specifičan vid društvenog konflikta.” U Gerila na Balkanu, ur. Momčilo Pavlović, Tetsuya Sahara i Predrag J. Marković, 327338. Beograd: Institut za savremenu istoriju.

    Petrović, Rajko. 2021. „Gerilske grupe kao trajna bezbednosna pretnja za latinoameričke zemlje.” U Regionalna bezbednost: pristupi, elementi, dinamika, ur. Nevena Šekarić i Vladimir Trapara, Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu. 187216.

    Ramírez, Iván y Nureña, César R. 2012. El «pensamiento Gonzalo». La violencia  hecha dogma político. Lima: Secretaría Nacional de la Juventud – Ministerio de Educación.

    Ríos, Jerónimo y Sánchez, Marté. 2018. Breve historia de Sendero Luminoso. Madrid: La Catarata.

Национални интерес 1/2024 1/2024 УДК 327(85) 139-158