ТЕРИТОРИЈАЛНА РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ НАКОН ИЗБОРА 2022. ГОДИНЕ

Сажетак

Народна скупштина Републике Србије показује два повезана проблема у погледу територијалне репрезентативности: висок ниво метрополизације, тј. натпредстављености Београда као кључног политичког, економског и демографског центра; као и слабу представљеност локалних средина, при чему око половине локалних самоуправа нема изабране посланике у парламенту. Такав исход резултат је више фактора: пре свега потпуно деперсонализованог изборног система у којем се посланици бирају на затвореним листама, а у једној изборној јединици која покрива територију целе земље, али и других друштвено-политичких околности, попут наслеђене централизације политичког живота типичне за пост-социјалистичка друштва Централне и Источне Европе. Циљ овог рада је тројак: најпре, да представи и дескриптивно анализира трендове територијалног представљања у сазиву Народне скупштине изабраном на ванредним парламентарним изборима 2022. године; да их упореди са налазима претходних студија и претходних изборних циклуса, покушавајући да уочи трендове у погледу натпредстављености престонице и потпредстављености периферних локалних самоуправа; и најзад, да испита утицај политичке динамике, тј. броја изабраних листа и политичких партија на равномерну географску заступљеност. Наиме, неке од ранијих студија указују да територијална репрезентативност опада са растом броја изабраних листа, што се објашњава концентрацијом највиших страначких функционера тј. водећих места на листи у Београду, а што даље води већој метрополизацији политички плуралнијих сазива Народне скупштине.

Референце

• Andre, A. & Depauw, S. 2013. “District Magnitude and Home Style of Representation in European Democracies.” West European Politics, 36 (5), 986-1006.
• Andre, A. & Depauw, S. 2018. “Looking beyond the district: The representation of geographical sub-constituencies across Europe.” International Political Science Review, 39 (2), 256-272.
• Andre, A. Depauw, S. & Deschouwer, K. 2014. “Legislators’ local roots: Disentangling the effect of district magnitude.” Party Politics, 20 (6), 904-917.
• Arzheimer, K. & Evans, J. 2014. “Candidate geolocation and voter choice in the 2013 English County Council elections.” Research and Politics, 1 (2), 1-9.
• Bursać, D. 2020. „Trideset godina metropolizacije parlamenta.“ U Kako, koga i zašto smo birali. Izbori u Srbiji 1990-2020. godine, ur. M. Jovanović i D. Vučićević, Beograd: Službeni glasnik: Institut za političke studije.
• Carey, J. & Shugart, M. 1995. “Incentives to Cultivate a Personal Vote: a Rank Ordering of Electoral Formulas.” Electoral Studies, 14 (4), 417–439.
• Carozzi, F. & Repetto, L. 2016. “Sending the pork home: Birth town bias in transfers to Italian municipalities.” Journal of Public Economics, 134, 42-52.
• Colomer, J. M. 2011. “Introduction: Personal and Party Representation.” In Personal Representation: The Neglected Dimension of Electoral Systems, ed. J. M. Colomer. Colchester: ECPR Press.
• Cutler, F. 2002. “The Simplest Shortcut of All: Sociodemographic Characteristics and Electoral Choice.” The Journal of Politics, 64 (2), 466-490.
• Vučićević, D. & Bursać, D. 2022. “Voting Local? Electoral Rules and Geographical Representation in Europe.” Paper presented at the Elections – Democracy – Covid-19. Lessons from Europe conference, February 25th 2022, University of Warsaw & Institute for Political Studies, Belgrade.
• Espirito-Santo, A. & Sanches Rodrigues, E. 2018. “Looking for locals under a closed-list proportional representation system: The case of Portugal.” Electoral Studies, 52, 117-127.
• Jovanović, M. 2008. „Narodna skupština – deformacije teritorijalnog predstavljanja.“ Godišnjak Fakulteta političkih nauka, 2(2), 117-132.
• Laakso, M. & Taagepera, R. 1979. “Effective Number of Parties: A Measure with Application to West Europe.” Comparative Political Studies, 12 (1), 3–27.
• Latner, M. & McGann, A. 2005. “Geographical representation under proportional representation: The cases of Israel and the Netherlands.” Electoral Studies, 24 (4), 709-734.
• Mansbridge, J. 1999. “Should Blacks Represent Blacks and Women Represent Women? A Contingent Yes.” The Journal of Politics, 61 (3), 628-657.
• Mihajlović, V. i Radonjić, Z. 2011. Dve decenije višestranačja u Republici Srbiji: ustavi, izbori i nosioci vlasti 1990–2010. Beograd: Službeni glasnik.
• Norton, P. 1997. “The Case for First-Past-The-Post.” Representation, 34, 84-88.
• Orlović, S. 2011. „Izborni sistem i institucionalni dizajn.“ U Preporuke za izmenu izbornog zakonodavstva u Srbiji, ur. Z. Stojiljković i D. Spasojević. Beograd: NDI.
• Republička izborna komisija. 2022. Poslednji pristup 08. jul 2022. https://www.rik.parlament.gov.rs/
• Republički zavod za statistiku. 2022. Poslednji pristup 08. jul 2022. https://www.stat.gov.rs/
• Studlar D. T. & McAllister, I. 1996. “Constituency Activity and Representational Roles among Australian Legislators.” The Journal of Politics, 58 (1), 69-90.