„МОЋ МОРА” У ГЕОПОЛИТИЦИ И ГЕОСТРАТЕГИЈИ САД – УТИЦАЈ ИДЕЈА АЛФРЕДА МЕХЕНА

Иван Зарић

Сажетак

Трајност геополитичких и геостратегијских интереса увек је била присутна, поготово код великих светских сила. Англо-амерички геополитички и геостратегијски теоријски концепт формиран је на размеђу 19. и 20. века, а почива на „три стуба“: Алфреду Мехену, Хелфорду Мекиндеру и Нико­ласу Спајкману. Мехенов концепт пресудног утицаја поморске моћи на националну безбедност обележио је амерички спољнополитички наступ, посебно после Другог светског рата. Ипак, посебан геостратегијски фокус стављен је на простор Евроазије и константност сукоба копнених и по­морских сила у тзв. спорној зони. Тај сукоб је теоријски конципиран пре једног века, а и данас представља суштину свих крупнијих догађаја и планова у америчкој спољној политици вођеној према кључним супарницима у Евроазији. Аутор се у раду бави анализом управо кључних константи у америчком геостратегијском мишљењу и њеним појавним облицима у савременом свету, у великој мери креираном на Мехеновој доктрини поморске моћи. Сукоби у Авганистану, Ираку, рат у Грузији из 2008. године, фокус на Иран и државе из чувене „осовине зла“ показатељи су трајности геополитичких им­ператива и примене Мехенове доктрине у савременом аме­ричком геостратегијском наступу.

Референце

1. Andrew, G. (1944) Geopolitics, The New German Science, University of California Press, Berkeley.
2. Бжежински, З. (2004), Амерички избор: глобална доминација или глобално вођство, ЦИД Подгорица, Политичка култура Загреб.
3. Бжежински, З. (2001), Велика шаховска табла, ЦИД, Подгорица.
4. Вујаклија, М. (2004), Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд.
5. Вуковић, Н. (2007), Логика империје – Николас Спајкман и саремена америчка геополитика, Конрас, Београд.
6. Defarges, P. (2006) Geopolitički rječnik, Centar za poli­tološka istraživanja, Zagreb.
7. Дугин, А. (2004), Основи геополитике – геополитичка будућност Русије, Екопрес.
8. Gray, C. (1990), War, Peace and Victory: strategy and sta­tecraft for the next century, Simon & Schuster, New York.
9. Grygiel, J. (2006), Great Powers and Geopolitical Change, The Johns Hopkins University Press, Baltimore.
10. Friedman, G. & M. (1996), The Future of War: Power, Tec­hnology and American World Dominance in the 21st Century, Crown Publishers, New York.
11. Махан, А. Т. (1960) Поморска стратегија, Војноиздавачки завод ЈНА, Војно дело, Београд.
12. Mahan, T. (1898), Current fallacies upon naval subjects, Harper’s New Monthly Magazine, vol. 97, issue 578.
13. Mahan, A. T. (1900), Effects of Asiatic Conditions upon In­ternational Policies, The North American Review, Volu­me 171, No. 528.
14. Mahan, A. T. (1893), The Isthmus and the Sea Power, The Atlantic monthly, Volume 72, Issue 432.
15. Mahan, A. T. (2003), The Influence of Sea Power Upon Hi­story 1660-1783, Pelican Publishing Company, Gretna.
16. Mahan, A. T. (1900), The Problem of Asia and Its Effect upon International Policies, Little Brown, Boston.
17. Mahan, A. T. (1894), Possibilities of Anglo American Re­union, The North American Review, Volume 159, No. 456.
18. Parker, G.(1998), Geopolitics: Past, Present and Future, Pinter, London.
19. Симић, Д. (2009), Америчко стратешко мишљење на почетку XXI века, Међународна политика, јануармарт, стр. 74-83.
20. Sprout, and M. (1951), From Mahan to Mackinder, у, Sprout H. and M. (eds.), Foundations of national Power, D. Van Nostrand, Princeton.
21. Sumida, J.T. (1997), Inventing Grand Strategy and Teaching Command The Classic Works of Alfred Thayer Mahan Reconsidered, The Woodrow Wilson Center Press Was­hington D.C and The Johns Hopkins University Press Baltimore and London.
22. Cohen, S. (1994), Geopolitics in the New World Era: A New Perspective on an old Discipline, у Demko G. and Wood W. (eds.), Reoredring the World: Geopolitical Perpectives on the 21st Cenutry, Westview Press, Boulder.
23. Weigert, W. (1942), Generals and Geographers: Twilight of Geopolitics, Oxford University Press, New York.