Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ГРАЂАНСКИ РАТ КАО ОБЛИК УГРОЖАВАЊА КАПАЦИТЕТА СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ ДРЖАВЕ

Сажетак

Овај рад је покушај аутора да са политичко-правног аспекта анализира суштину, облике и карактеристике грађанских ратова. Такође, овај рад упозорава да грађански ратови најдиректније угрожавају капацитет система безбедности модерне државе. Као врста унутрашњег оружаног сукоба, грађански рат не подлеже правилима међународног ратног права, тако да стране које га воде не уживају статус страна у сукобу у смислу овог права. За такве сукобе међународно право резервише само минимум правних правила која ће бити примењивана. Разлог је што се овакав рат води унутар државе која, остварује персоналну супрематију (врховни надзор, врховна власт) над побуњеницима, те стога грађански рат улази у круг њене унутрашње надлежности која искључује право другим државама да се у њега мешају. Другим речи¬ма, легална власт такве државе је овлашћена да прибегне оружју како би заштитила постојећи status quo, док се побуњеници у свим правним системима сматрају кривично одговорним за примену оружаног наси¬ља против легалне власти. Дакле, грађански рат (civil war) је оружани сукоб већих размера који се води унутар једне државе између њених држављана (грађана). Грађански ратови се никада не завршавају компромисом, тј. они трају док једна од зараћених страна не победи или док се силом од стране неке моћне државе – држава или ОУН силом наметне мир.

кључне речи:

Референце

    • Avramov, Smilja i Kreća, Milenko. 2007. Međunarodno javno pravo, XX izdanje, Beograd: Službeni glasnik.
    • Avramov, Smilja. 1999. „Regularna armija i pobunjenici.” Vojno delo (4).
    • Avramov, Smilja. 2011. Međunarodno javno pravo. Beograd: Akademija za diplomatiju i bezbednost.
    • Charter of the United Nations and Statute of the International Court of Justice [Charter of the United Nations], 26 June 1945.
    • Gaćinović, Radoslav. 2009. „Društvena suština rata.” Politička revija 22 (4): 81‒100.
    • Gaćinović, Radoslav. 2010. „Demokratija i bezbednost u nacionalnoj državi.” Srpska politička misao 27 (1): 151‒168.
    • Gaćinović, Radoslav. 2013. Ugrožavanje kapaciteta bezbednosti države. Beograd: Filip Višnjić.
    • Holsti, Kalevi J. 1995. “War, Peace, and the State of the State.” International Political Science Review 16 (4): 319-339.
    • Jakovljević, Boško. 1967. Antikolonijalni ratovi posle Drugog svetskog rata i međunarodno pravo. Beograd.
    • Kegli, V. Čarls i Judžin Vitkof, Jr. 2004. Svetska politika – trend i transformacija, Beograd: Centar za studije Jugoistočne Evrope, Fakultet političkih nauka, Diplomatska akademija.
    • Krivokapić, Boris. 2010. Enciklopedijski rečnik međunarodnog prava i međunarodnih odnosa. Beograd: Službeni glasnik.
    • Protocol Additional to the Geneva Conventions of 12 August 1949, and Relating to the Protection of Victims of Non-International Armed Conflicts [Protocol II], 8. june 1977, UNTS 17513.
    • Smith, Dan. 1997. The State of War and Peace Atlas, 3rd ed. New York: Pentagon.
    • United Nations Security Council [UNSC], S/RES/244 (1967), Resolution 244 (1967) Adopted unanimously by the Security Council at its 1386th meeting, on 22 December 1967.
    • Vučinić, Zoran. 2006. Međunarodno humanitarno i ratno pravo. Beograd: Službeni glasnik.
    • Zimmerman, Tim. 1996. “CIA Stоry: Why Do Countries Fall Apart.” U.S. News & World Report (February 12).
периодика Српска политичка мисао 2/2020 2/2020 УДК 355.426 165-182