Зборник научних радова националне конференције са међународним учешћем
Уредници: Ђорђе Стојановић Синиша Атлагић
Главни научни мотив који стоји иза зборника је покушај да се поврати истраживачки значај концепта/дискурса простора за српску политикологију и то на два различита нивоа. Као прво, то је реформулисање теоретског значаја дискурса простора са фаворизованим дискурсом времена. Наиме, док време омогућава (политичке) промене, простор омогућава (политички) мултиплицитет. Њихова онтолошкоепистемолошка позиција је, у најмању руку, подједнако важна. Простор не само да је генерисан политичким процесима, он и генерише политичке процесе. Несводив је само на комбиновање дискурса државе и суверенитета, такозвану „територијалну замку”, већ је повезан и са скупом (непријатељских или пријатељских) односа са Другим, још прецизније: са Другошћу као хоризонтом политике и политичког. У том смислу простор није један, подразумеван или „октроисан” (унапред задат), он је вишеслојан, вишедимензионалан и релацион, то јест креиран/произведен, кодиран и пеформативан (нпр. утопијски, дистопијски, хетеротопијски или атопијски, то јест Први, Други или Трећи и сл.). То, наравно, никако не значи одумирање или нестајање државе/суверенитета/територије, то јест глобалне културе или симболичке матрице територијалности. Као друго, то је потреба да се простор не третира искључиво преко оптике међународних односа, то јест геополитике, мада је то један од важних аспеката његове политиколошке интерпретације, већ да се истражује и његово интерпретирање/испољавање на унутрашњем плану државе/територије. У том смислу, у оптицају није неки апстрактни простор који је условљен неким специфичним (транс/мулти) дисциплинарним углом или мета-језиком, већ различите спацијализоване праксе типа: јавног простора, простора сећања, простора поверења, медијског или идеолошког простора.
