ПОПИС 2022 – СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ ПРЕМА НАЦИОНАЛНОЈ ПРИПАДНОСТИ

Етнодемографска и етностатистичка проучавања становништва Србије према националној припадности заснивају се на пописима као најважнијим, званичним изворима података, који се одржавају сваких десет година и пружају информације о демографском кретању, броју и карактеристикама свих етничких заједница у Србији, али и базу података за доношење неопходних мера популационе, социјалне, економске, мањин...

БУЊЕВЦИ У СРБИЈИ – ХРВАТИ, СРБИ ИЛИ ПОСЕБНА НАЦИОНАЛНА ЗАЈЕДНИЦА?

У раду је анализиран етнодемографски, идентитетски и политички развој буњевачке националне мањине у Србији. Представљене су бројне теорије етнолога, историчара, лингвиста и социолога религије о пореклу, језику и вери Буњеваца, као и етнополитички развој Буњеваца, кроз историју до данас, конфронтирањем различитих ставова и одговора на питање: да ли су Буњевци више Срби, Хрвати или посебна национ...

ЕМПИРИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА РОМСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ У СРБИЈИ: ПОПИСИ VERSUS АНКЕТE

У раду се анализирају резултати емпиријских истраживања положаја ромске популације у Србији, с посебним освртом на предности и недостатке података официјелних пописа становништва насупрот анкетним испитивањима о особеностима, проблемима и положају припадника ромске националне мањине. Компарација пописних и анкетних резултата о броју, образовној и старосној структури, просторној дистрибуцији, ...

ПОЛОЖАЈ БУГАРСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ И ПРОЦЕС ПРИСТУПАЊА СРБИЈЕ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

У раду се на основу анализе пописно-статистичких података проучава развој, положај, социоекономске и етнодемографске карактеристике припадника бугарске националне мањине у Србији. Пратећи и компарирајући резултате сукцесивних државних пописа становништва, сагледани су депопулациони трендови у демографском развитку бугарске националности, чији се број смањио за преко три пута од Другог светског ...

ЕТНОГЕНЕЗА, ИДЕНТИТЕТ И ДЕМОГРАФСКИ РАЗВОЈ ВЛАХА У СРБИЈИ

На етничкој карти Србије влашка етничка заједница заузима посебно место, специфична по многим својим карактеристикама – порекло, језик, традиција, обичаји, демографски развој и др.). У раду се проучава етногенеза Влаха, кроз призму сложених историјских, миграционих, етногенетских, интеграционих и асимилационих процеса, сагледавањем различитих теорија, ставова и мишљења, често дијаметрално супро...

РОМИ У КОНФЕСИОНАЛНОЈ СТРУКТУРИ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ (БЕЗ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ) ПРЕМА ПОПИСУ 2011.

На основу анализе етноконфесионалне структуре Србије (без КиМ) по попису из 2011. године, може се видети да национална припадност становништва и вероисповест у високом проценту коинцидирају, осим код ромске заједнице која се најмање идентификује са својом религијом. Наиме, код Рома изјашњавање о верској припадности условљено је њиховим социо-културним особеностима, али и утицајем друштвених око...

РЕГИОНАЛНА САРАДЊА СРБИЈЕ И МАЂАРСКЕ И ЗАШТИТА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

У раду се анализира значај регионалне сарадње и добросуседских односа Србије и Мађарске кроз призму положаја и права националних мањина, што је и један од приоритета спољне политике Србије на путу евроинтеграција, али и претпоставка стабилности и безбедности читавог региона. У првом делу рада сагледава се популациона динамика, положај и поштовање права мађарске националне мањине у контексту мул...

ЗАШТИТА И ОЧУВАЊЕ ЈЕЗИЧКОГ ИДЕНТИТЕТА EТНИЧКИХ ЗАЈЕДНИЦА У СРБИЈИ

Рад се бави питањем очувања језичког идентитета припадника етничких заједница у контексту мултиетничности становништва Србије, са циљем да укаже на значај службене употребе језика и писма као једног од кључних мањинских права, али и на значај вишејезичности у циљу успешног и одрживог концепта мултикултурализма. На сложен етнолингвистички мозаик Србије указују и емпиријска истраживања и појава в...

ОБРАЗОВАЊЕ РОМСКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ И СTРАТЕГИЈА ЗА СОЦИЈАЛНО УКЉУЧИВАЊЕ РОМА У СРБИЈИ

Роми су од свих националних мањина у Србији у најнеповољнијем положају по свим социјалним, демографским, економским, културним и другим показатељима. Мада је у претходној деценији одређеним мерама, политикама и стратегијама доста урађено на унапређењу положаја Рома, они су на најнижој лествици друштвене хијерархије, суочени са бројним негативним стереотипима и предрасудама, великом етничком дис...

УТИЦАЈ УНУТРАШЊИХ МИГРАЦИЈА НА ДЕМОГРАФСКИ РАЗВИТАК СРБИЈЕ

Миграције становништва на простору Србије саставни су део њене прошлости и садашњости условљене историјским, економским, политичким и бројним другим чиниоцима. У раду се најпре истражују миграције као сложен феномен, затим на основу пописних података промене у кретању мигрантског и аутохтоног становништва, мигрантска популација према врсти миграција, као и њихов утицај на обим, просторну дистри...

ЗАШТИТА ЉУДСКИХ И МАЊИНСКИХ ПРАВА РОМА У МЕЂУНАРОДНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ

Роми су увек и свуда, у свим историјским периодима, у целом свету и код нас најугроженија и социјално искључена мањинска заједница према којој је изражен највећи степен дискриминације и етничке дистанце. Ромску националну мањину карактерише просторна гетоизираност, лоши стамбени услови, социјална сегрегација, екстремно сиромаштво, као и изразито високе стопе неписмености и незапослености. Циљ о...

ЕТНOГЕНЕЗА КАО ФАКТОР НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА РОМА

У чланку се разматра порекло и миграције Рома из прапостојбине, које трају све до данашњих дана, што је имало утицаја на њихов положај, етнокултурне карактеристике и формирање специфичног националног идентитета. Анализа је на основу бројних научних извора обухватила време досељавања и порекло Рома на подручју Балканa и Србије и показала да Роми представљају етничку заједницу која се по свим обе...

МЕЂУНАРОДНИ АСПЕКТИ РЕГУЛИСАЊА ПОЛОЖАЈА И ПРАВА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

Положај националних мањина представља једно од кључних политичких питања будући да мањине могу бити фактор како унапређења међудржавних односа, тако и стални „камен спотицања“. Регулисање и заштита права мањина су добар показатељ ефикасности мањинске политике, функционисања политичких институција, степена демократизације, мултикултуралности, безбедности и стабилности сваке државе. У оквиру савр...

ДЕМОГРАФСКИ ТРЕНДОВИ, ПОЛОЖАЈ И ПРАВА СРБА У СЛОВЕНИЈИ

Рад се бави проучавањем демографског развитка, положаја и права Срба у Словенији који су, пре распада СФРЈ и геополитичких промена, представљали један од шест конститутивних народа, док данас чине тзв. нову националну мањину. Основни извор података су званични пописи становништва имајући у виду да су бројност и етничка компактност основни демографски фактори који детерминишу реализацију права и...

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ ПО ПОПИСУ 2011. ГОДИНЕ

У раду се анализира становништво Србије (без Косова и Метохије) према најновијем попису из 2011. године, са посебним освртом на квантитативне и квалитативне етнодемографске проме­не које су се десиле у последњем међупописном раздобљу (2002-­2011). Дат је преглед националне структуре Републике Србије по територијалним целинама (Србија-север и Србија-југ), регионима (Београдски регион, регион Вој...

АНАЛИТИЧКИ ЦЕНТРИ: улога у креирању јавних политика у Србији

Тематски зборник АНАЛИТИЧКИ ЦЕНТРИ: улога у креирању јавних политика у Србији (приредила др Нада Радушки, научни саветник и руководилац Центра за проучавање демократије и политичких партија у Институту за политике студије, Београд), настао је као резултат заједничког научноистраживачког рада сарадника Центра за проучавање демократије и политичких партија и других истраживача Института за полити...

НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И ЕТНИЧКИ ОДНОСИ

Тематски зборник НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И ЕТНИЧКИ ОДНОСИ настао је као резултат научног рада истраживача на потпројекту под истим називом, којим је руководила Нада Радушки, а у оквиру макропројекта „Демократски и национални капацитети политичких институција Србије у процесу међународних интеграција” (број 179009), финансираног од Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије. Аутори р...