ГЕОПОЛИТИЧКА ПЕРСПЕКТИВА РЕКОНФИГУРАЦИЈЕ ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПРОСТОРА

Као главни узрок ратног сукоба, проистекле вишедеценијске кризе и латентне нестабилности постјугословенског простора апострофирају се наметнута, неадекватна политичко-територијална подела и дискордантне границе некадашњих република проглашених за државе. То се већ запажа и у стручно-политичким круговима на Западу, те се појављују идеје о прекомпозицији постјугословенског простора како он више н...

КОСОВО И МЕТОХИЈА: ГЕОПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ БРЗОГ РЕШЕЊА И ЗАМРЗНУТОГ КОНФЛИКТА

Према косовско-метохијском проблему постоје различити ставови – док за арбанашки чинилац нема дилеме о тзв. косовској независности којој недостаје само признање званичног Београда и чланствo у УН, у српском друштву сагласје о Покрајини као неупитном делу Србије не постоји. Српска политичка номенклатура, грађанистички и прозападно оријентисане странке, организације и утицајни појединци су за „бр...

ЈУГОСЛОВЕНСКИ РЕЦИДИВ: СРБИЈА КАО РАСТРЗАНА ЗЕМЉА

Различити концепти преуређења света постојање и улогу државе перцепирају на другачије начине. Аутор је пажњу посветио типовима држава у цивилизацијски заснованом светском систему и у њему је посебно анализирао Србију као типичан пример тзв. растрзане земље. Полазећи од Хантингтонових теоријских поставки, издвојио је три основна постулата „растрзавања“ и доказао да је тај процес у великој мери „...

ДЕАТЛАНТИЗАЦИЈОМ ДО СТАБИЛИЗАЦИЈЕ БАЛКАНА: СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС

Нестабилност Балкана је неупитна чињеница и обично се приписује наслеђеним антагонизмима локалних народа и држава. Права истина, у ствари, јесте да она углавном проистиче из супротстављених интереса великих сила. Будући да је већ стотинак година на Балкану доминантан Запад, у раду се поставља и доказује теза да управо атлантизам генерише балканску конфликтност. Сходно томе, аутор сматра да паци...

ГЕОПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ ЕМИГРАЦИОНЕ ЕРУПЦИЈЕ ИЗ БЛИСКОИСТОЧНЕ „ВЕЛИКЕ ПУКОТИНЕ“

Миграције из северне Африке и са Блиског Истока узбуниле су читав свет, а непосредно уздрмале саме темеље ЕУ. После првог изненађења, уследиле су анализе које су се углавном бавиле бројем и структурним својствима миграната, правцима њиховог кретања, хуманитарним питањима, политичко-безбедносним последицама… Међутим, разматрање узрока миграција задржало се само на „видљивом делу спектра“. У овом...

ВЕК РАСРБЉИВАЊА БАЛКАНА – ГЕОПОЛИТИЧКИ УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ

Српске земље представљају кључни геополитички фактор на Балкану. Њихова територијална величина, централни географски положај и припадност Православној цивилизацији су потенцијал који не одговара интересима српских суседа и великим силама Запада. Стога оне примењују стратегију „обуздавања“ српског чиниоца, настојећи да смање његову моћ. Аутор уочава даје то узрок континуираног, а током 20. и поч...

„НЕАДЕКВАТНЕ ГРАНИЦЕ”: ГЕНЕРАТОР НЕСТАБИЛНОСТИ ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОГ БАЛКАНА

Differentia specifica Балкана су латентна нестабилност и конфликтни капацитет чији су истовремени и узрок и последица неадекватне границе. Користећи овај термин С. Хантингтона, аутор аргументовано тврди да оне проистичу из „балканског субпоретка” који се мења услед европских и светских геополитичких ломова – махом после великих оружаних сукоба. Тако су настале не само спољашње, већ и унутрашње ...

ГЕОПОЛИТИКА: ОД ГЕОГРАФСКЕ И ПОЛИТИКОЛОШКЕ ДИСЦИПЛИНЕ ДО САМОСТАЛНЕ НАУКЕ

У раду се прати историјски развој геополитике – од појаве њене претходнице политичке географије крајем 19. века, до неокласичне и постмодерне геополитичке мисли у првим деценијама 21. века. Еволуција геополитике подељена је на пет фаза и шесту у коју улази упоредо са мултиполаризацијом света. Анализа подразумева контекст преобликовања глобалних односа, најзначајније геософске правце (геодетерми...

КОСОВО И МЕТОХИЈА КАО ИНДИКАТОР НОВОГ БИПОЛАРИЗМА

После самопроглашења тзв. независног Косова, уследио је процес признавања тог чина. У раду је он подељен на четири фазе, које се доводе у везу са релативним слабљењем САД и јачањем Русије и Кине. После „бума“ 2008. године, број држава које су признале тзв. косовску независност почео је да опада, а у последњој фази појавила су се и прва повлачења признања. У том контексту, аутор констатује да Ко...

ИСЛАМСКИ HEARTLAND

Опадањем релативне моћи САД и Запада доведени су у питање теоријско-концепцијски и практични темељи на којима је (била) заснована њихова светска доминација. У раду се преиспитују законитости класичне геополитике и закључује да су се појавили нови глобални актери, те да „главна геополитичка награда“ (Бжежински) више није само Евроазија, већ читава Планета. Сходно томе, „осовинска област“ помера ...

БАЛКАН – НЕДОСТАЈУЋЕ ИСХОДИШТЕ НЕОЕВРОАЗИЈСКОГ ВЕКТОРА

Важна фаза у остваривању мултиполарне неоевроазијске концепције јесте формирање антиатлантистичких „осовина пријатељства“ Русије са кључним земљама, те геополитичких вектора према важним регионима дуж евроазијског обода. Будући да у оригиналној концепцији није предвиђен, у раду се предлаже успостављање вектора према Балкану због важности овог региона у чијем се простору традиционално сучељавају...

ТРИ (СУШТИНСКА) КРИТЕРИЈУМА У СРПСКОМ ИЗБОРУ СУПРАНАЦИОНАЛНЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

Укључивање у међународне интеграције јесте једно од најважнијих питања народа и државе. Погрешан избор може да има негативне последице које ће трпети будуће генерације. Катастрофалан биланс чланства српског народа и српских земаља у две југословенске државне творевине обавезује на критичку анализу оправданости уласка у трећу супранационалну интеграцију за последњих стотинак година – у Европску ...

КОШАРЕ КАО ГЕОПОЛИТИЧКА И ГЕОИДЕНТИТЕТСКА ПАРАДИГМА

Српска одбрана од агресије 1999. године – посебно ради заустављања копненог продора из Албаније у рејону Кошара – постала је пример да је отпор водећој светској сили и најјачем војном савезу у историји, ипак могућ. Аутор тврди и доказује да Кошаре имају вишеструки геополитички смисао и симболику, али и да су као „српски Термопили” постале нови геоидентитетски репер. Такође, Кошаре, укључујући ч...

СВЕТ И НОВЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПАРАДИГМЕ

Међународни тематски зборник СВЕТ И НОВЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПАРАДИГМЕ посвећен је феномену савремених геополитичких промена, чији смисао, узроци, појавни облици и последице још нису у потпуности уочени, схваћени и проучени. Изазов тражења одговора на ова компликована питања окупио је ауторе из седам земаља, а нужан мултидисциплинарни приступ проистекао је из њиховог научног профила – географског, ист...