ПРЕИСПИТИВАЊЕ ХАНТИНГТОНА: ТЕОРИЈА О СУКОБУ ЦИВИЛИЗАЦИЈА И МУЛТИПОЛАРИЗАЦИЈА СВЕТА

У раду се преиспитује Хантингтонов модел за разумевање конфликата у савременим међународним односима по коме су културно-религијски идентитети народа примарни узроци њихових међусобних сукобљавања. Полазећи од основних елемената његове парадигме о сукобу цивилизација, попут појма цивилизација и њихове типологије, појма сукоба, њихових врста и узрока којима је посвећен први део рада, у средишње...

ПОСТХУМАНИЗАМ: ИСТОРИЈА, ЦИЉЕВИ И НЕПОСРЕДНЕ ОПАСНОСТИ

У раду се проучава настанак, развој, главни представници и основне карактеристике постхуманистичког покрета, његове нормативне позиције и циљеви (укључујући његов однос према технологији и природи), као и сличности и разлике између савременог постхуманизма и трансхуманизма. Да би се постхуманистички покрет упоредио са хуманистичким модернизмом и уочиле њихове основне сличности и разлике, које с...

КАТЕХОН И „ПРАВА СТРАНА ИСТОРИЈЕ“

У раду се суочавају два погледа на историјске токове и самопрепознавање њихових водећих субјеката: оне модерног прогресизма чији је савремени носилац САД са предубеђењем о својој „изузетности“ и руске улоге „силе која обуздава“ – Катехона. У првом делу се објашњава секуларни, прогресивистички светоназор као срж „америчке изузетности“ и њеног убеђења да је она на „правоj страни историје“. Затим ...

КОЛИКО СЕ „НОВИ ХЛАДНИ РАТ” РАЗЛИКУЈЕ ОД СТАРОГ?

Антагонизми на релацији Русија – „колективни Запад” изискују да се упореди новонастала међународна ситуација са оном из времена „Хладног рата”. Основи методолошки приступ раду је, стога, историјско-компаративни. Зато се у првом делу рада дефинише синтагма „новог Хладног рата” и прати промена њене употребе током претходних деценија, уз покушај одређења кретања међународних односа од времена клас...

Тема броја ВЕЛИКИ РЕСЕТ – У СВЕТЛУ ПРОМЕНА У ГЛОБАЛНИМ ОДНОСИМА „ВЕЛИКИ РЕСЕТ“: ПОКУШАЈ РЕАНИМАЦИЈЕ ГЛОБАЛИЗМА

У раду се детаљно анализира концепт „Великог ресета“ од стране његових главних пропагатора Клауса Шваба, Тијери Малереа, принца Чарлса и Кристалине Георгијеве и то методом анализе садржаја њихових говора, књига те докумената Светског економског форума. Потом се анализирају визије циљева овог глобалног подухвата, укључујући и њихове геополитичке димензије, стављене у савремени најшири друштвени ...

ЏЕЈМС ЈУНКЕР: ПОСТХЛАДНОРАТОВСКИ ХОРИЗОНТИ СВЕТСКЕ ДРЖАВЕ

Полазећи од прилика у постхладноратовском раздобљу рад даје пресек кроз теоријске радове који у овом периоду оживљавају интересовање за идеју глобалних наддржавних интеграција, то јест идеју Светске државе, без обзира да ли се оне према њој односе афирмативно, амбивалентно или негативно. Затим се, међу ретким примерима афирмативног односа ка реализацији идеје Светске државе, рад усмерава на пре...

ДЕМОКРАТСКИ КОСMОПОЛИТИЗАМ И СВЕТСКА ДРЖАВА: НОРМАТИВНО-ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ПРЕДЛОЗИ ДАНИЈЕЛА АРКИБУЂИЈА

Демократски космополитизам представља савремену политичку теорију преношења модела представничке демократије са националног на глобални ниво у циљу преображаја институционалног оквира међународне заједнице. У питању је нови, минимални приступ који ревитализује идеју формирања глобалне власти, односно светске државе у модерним демократским оквирима. Рад проучава главне концептуалне оквире теори...

О (НЕ)МОГУЋНОСТИ РЕВОЛУЦИЈA У 21. ВЕКУ

Рад преисипитује (не)могућности преокрета у токовима постмодерног друштва који би темељно променили постојеће односе и начине његовог функционисања, посматрајући их из све три постидеолошке перспективе – либералне, конзервативне и социјалистичке. Потом се, полазећи од основних приступа феномену револуција у савременој друштвеној теорији, даје критички осврт на марскистичко револуционарно наслеђ...

ЏОЗЕФ НАЈ И СПОРНЕ ДИМЕНЗИЈЕ РУСКЕ МОЋИ

Савремена наука о међународним односима на различите начине дефинише моћ држава: као циљ држава и њених политичких елита, као меру утицаја односно контроле, као израз безбедности и као способност коришћења ресурса. У раду се анализира текст „Будућност руско-америчких односа“ познатог америчког стручњака за међународне односе, Џозефа Наја, који покушава да одреди и измери различите аспекте тврде...

ОДНОС ОРГАНИЗАЦИЈЕ ДОГОВОРА О КОЛЕКТИВНОЈ БЕЗБЕДНОСТИ (ОДКБ) СА ШАНГАЈСКОМ ОРГАНИЗАЦИЈОМ ЗА САРАДЊУ И НАТО

Организација договора о колективној безбедности (ОДКБ) представља важну регионалну безбедносну организацију, пре свега ону одбрамбено војног типа, која делује на турбулентном постсовјетском простору. Као таква, ОДКБ тежи сарадњи са другим сродним регионалним организацијама које делују на овом простору. У раду се посматра однос ОДКБ са НАТОМ и ШОС-ом (Шангајском организацијом за сарадњу), њихове...

БЕЗБЕДНОСНЕ СТРАТЕГИЈЕ МАЛИХ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ: СЛУЧАЈ СРБИЈЕ

Савремено изучавање могућности малих држава да се одупру безбедносним претњама далеко је одмакло од схватања да се оно своди на класичну политику баласирања и развијања сопствених војних потенцијала. Томе је допринело „проширивање поља безбедности“, детаљно посматрање безбедности као стања, организације и функције, као и проучавање природе држава које се, услед заједничких особина и начина дело...

РУСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА И ЊЕНИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ИНТЕРЕСИ НА БАЛКАНУ

За Русију Балкан представља регион од великог историјског и културно-верског значаја, па се руским медијима и јавној дипломатији везе са њим доживљавају веома блиским и значајним. У раду се посматра руска спољна политика, опсег њеног утицаја као и њени геополитички интереси на Балкану. У првом делу рада се обрађује класична геополитичка позиција Балкана из перспективе руске спољне политике и пр...

EВРОАТЛАНТСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ, СРБИЈА И ЗАПАДНИ БАЛКАН ПОСЛЕ „БРЕГЗИТА“: ГЕОПОЛИТИЧКЕ ОКОЛНОСТИ

У раду се посматрају последице «Брегзита» на односе унутар ЕУ и евроатланске интеграције Србије и региона «Западног Балкана. Док је у претходни деценијама ЕУ тежила да утиче на стабилизацију простора Балкана услед бојазни од ширења «балканизације» на просторе Европе, данас неинтегрисани део Балкана страхује од последица «брегзитизације» ЕУ. Први део рада посвећен је разумевању концепта «Западно...

АКТУЕЛНА ГЕОПОЛИТИЧКА ПОЗИЦИЈА СРБИЈЕ: ИЗМЕЂУ АТЛАНТИЗМА, ЕВРОАЗИЈСТВА И КИНЕСКОГ УТИЦАЈА

Полазећи од класичног геополитичког значаја Балкана и места српског народа на њему, рад промишља актуелне геополитичке процесе и утицаје великих сила у региону. Уочавајући не само неспрону превласт атланстиста на Балканском полуострву, већ и пораст утицаја других сила, рад се усмерава на њихове нове енертетско-транспорне стратешке пројекте. У закључном делу рада, анализирају се последице које о...

ГЕОПОЛИТИЧКИ ОКВИР РУСКЕ ВОЈНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У УКРАЈИНИ

Предмет и проблем рада чинисагледавање руске војне интервенције у Украјини, почевши с погледом на историјски и политички контекст који је довео до сукоба, затим са освртом класичне и савремене геополитичке позиције Украјине, након чега се прелази на прокламоване циљеве ”специјалне војне операције” и њен ток. Циљ рада јесте сврставање сукоба у геополитички оквир и сагледавања геополитичких импли...

ГЕОПОЛИТИЧКИ ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ НАКОН ОТПОЧИЊАЊА РАТА У УКРАЈИНИ: НЕУТРАЛНОСТ И СТРАТЕШКО ОДВРАЋАЊЕ У КРИЗНОМ КОНТЕКСТУ

У раду се преиспитује савремени геополитички положај Републике Србије након отпочињања рата у Украјини а у циљу потврђивања хипотезе како је и у новим, отежаним геополитичким условима могуће задржати досадашњу политику војне неутралности и повећати сопствене капацитете за стратешко одвраћање. Полазећи од геополитичког положаја Украјине на евроазијском простору и значаја који на њему поприма сад...

The Role of Information War in the Strengthening of Stereotypes about Russia in the Western Political Space

Negative perceptions of Russia as “the Other” in societies belonging to the Western political tradition have been shaped in a long historical perspective and have their own cultural and geopolitical matrix. These stereotypes mostly perceive Russia and its population through collectivism, authoritarianism and impulsiveness. Media and information policies play an indispensable role in shaping ste...

OД РЕПУБЛИКАНСКОГ ДО ИМПЕРИЈАЛНОГ УЗОРА: КРАТАК ПРЕГЛЕД РИМСКО-АМЕРИЧКИХ ПОРЕЂЕЊА

У савременом јавном и стручном дискурсу честа су поређења између САД и Римског царства, најчешће базирана на сличностима њиховог империјалног настанка, развоја и позиције у међународним приликама својих епоха. Рад посматра историјску генезу овог поређења крећући се од времена када су Америчке колоније биле део Британске империје и када су римске републиканске врлине, као део класичног европског...

ЕУ И РУСИЈА: ИЗМЕЂУ НОРМАТИВНОСТИ И РЕАЛ-ПОЛИТИКЕ

Полазећи од вредносних оквира који не само да утичу на самоодређење и перцепцију „другог“ у међународној политици, већ и знатно доприносе виђењу сопствених главних и споредних интереса, рад се усредсређује на савремене односе између ЕУ и Русије. Супротстављање ЕУ и Русије тиче се не само конкретних спорова већ има и има своје реперкусије и на теоријска гледишта која се развијају на обе стране. ...

ДА ЛИ ЈЕ САВРЕМЕНО ДРУШТВО – МАСОВНО ДРУШТВО?

„Масовно друштво“, контроверзни појам у савременој друштвеној теорији, често се погрешно поистовећивује са „модерним друштвом“ или са „индустријским друштвом“, премда се ради о појмовима што се односе на аспекте појава које се преплићу, али не и подударају. Рад, кроз разне дефиниције овог појма и историјски развој две школе које су проучавале масовно друштво – „аристократску школу критике масов...

ГАНДИЈЕВА „САТЈАГРАХА” И ЕВРОПСКЕ ПОСТМОДЕРНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

У раду се, полазећи од поређењa индијске и европске цивилизације као „идеалтипских” оличења Истока и Запада, пажња фокусира на однос у овим цивилизацијама према могућностима пружања цивилног отпора у случају да је та власт нелегитимна и/или неправедна. Савремена западна наука придодаје Гандијево схватање низу заговорника ненасилног отпора који од Софокла преко Перси Шелија, Ештона Николаса, Хен...

КРИТИЧКИ ОСВРТ НА ШПЕНГЛЕРОВ ПОЛИТИЧКИ СПИС „ПРУСТВО И СОЦИЈАЛИЗАМ”

Рад даје хипотетички оквир за критички осврт на најпознатији Шпенглеров политички спис „Пруство и социјализам” суочавајући га са основним тезама изнетим у главном Шпенглеровом делу, „Пропаст запада” и преиспитујући (не)оствареност неких предвиђања са вековне дистанце. У првом делу рада пружа се пресек кроз основне тезе изнете у спису „Пруство и социјализам”. Средишњи део рада даје критички прик...