Тања Милошевић

Проучавање пучева је као дисциплина доживело врхунац током друге половине 20. века, коинцидирајући са глобалним Хладним ратом, фокусирајући се на изучавање пучистичких активности које су се претежно одвијале у афричким, азијским, блискоисточним и латиноамеричким државама. Ово интересовање се претежно фокусирало на описивање овог феномена, као и на потрагу за узрочницима и резултатима таквог политичког понашања. Како је Хладном рату дошао крај, тако је и интересовање за пучеве почело да јењава, при чему су се поједини истраживачи чак усудили да овај феномен прогласе заоставштином прошлости, узевши да је у том моменту на светску политичку сцену наступила глобална промоција поштовања и уважавања националног интегритета и суверенитета, као и примене демократских пракси. Међутим, овај феномен је опстао и поново ступио на политичку позорницу почетком 21. века, посебно у Африци, да би затим ескалирао и достигао темпо из времена Хладног рата до почетка друге деценије овог века. Имајући у виду поновно интересовање за изучавање пучева, аутор ће презентовати актуелне праксе у изучавању пучева, а такође ће проучити могућности употребе алата вештачке интелигенце ради операционализације и усавршавања ове области, са главним циљем увођења нових метода истраживања. Уз помоћ методе анализе садржаја, као и кроз теоријско пропитивање погодности које нуде свеприсутни алати вештачке интелигенције, аутор ће пружити одговор на следеће истраживачко питање: Који алати вештачке интелигенције могу унапредити изучавање пучева, и на који начин?

У раду се истражује могућа злоупотреба вештачке интелигенције у екстремистичке и терористичке сврхе. Имајући у виду све већу дигитализацију и роботизацију друштва, сасвим је реално очекивати и све већу употребу вештачке интелигенције у безбедносном контексту, што ће свакако злоупотребити екстремистичке и терористичке групе. Аутори описују кроз низ релевантних примера на које све начине терористи злоупотребљавају вештачку интелигенцију, стављајући посебан акценат на употребу беспилотних летелица, тј. дронова. У раду се најпре елаборирају савремени трендови у одређењу феномена екстремизма и тероризма, проналазе се њихове тачке додира и дистанцирања, да би се у наставку детаљно анализирала употреба дронова у деловању тзв. „Исламске државе”, „Хезболаха” и Хута у Јемену. Циљ рада је процена опасности коју екстремисти и терористи представљају по савремено друштво, у контексту злоупотребе вештачке интелигенције.

У раду се анализира улога Саудијске Арабије у рату у Јемену, кроз формирање Саудијске коалиције. Истражен је мотив уплитања Саудијске Арабије у грађански рат у Јемену, са крајњим циљем идентификовања исхода интервенционистичких активности Саудијске коалиције на терену, као и негативних промена у политичкој и безбедносној ситуацији те земље. Анализом садржаја, приказани су ставови унутрашњих актера у Јемену – међународно признате владе, етносепаратистичког Јужног транзиционог савета и побуњеничке групе Хута – о утицају Саудијске Арабије на јеменску политику. Резултати истраживања указују да су, иако је Саудијска Арабија интервенцију у Јемену правдала потребом да потпомогне очување националног интегритета и суверенитета Јемена ради стабилизације стања на терену и консолидације мира, активности коалиције изазвале супротно. Од првобитне идеје гашења активности побуњеника у земљи, припадници коалиције довели су до цепања земље на два дела, и додатног јачања трећег, етносепаратистичког фактора на терену.

Марија Ђорић, Екстремна левица: идеолошки аспекти левичарског екстремизма, Институт за политичке студије, Београд, 2016.